Srebrenički udar na Moskvu

Povodom dvadeset godina oslobođenja Srebrenice na još uvek razvijenom međunarodnom tržištu satanizacije Srba pojavili su se predlozi rezolucija kojima se osuđuje „genocid“ nad muslimanima i Srbi po enti put proglašavaju krivcima. Najopasniji je predlog Londona o kojem treba da se raspravlja pred Savetom bezbednosti UN. Ivica Dačić je tim povodom izjavio „da je Srbija od decembra prošle godine dobila 60 kripto zaštićenih telegrama iz raznih prestonica, te da je nacrt rezolucije o Srebrnici nije iznenadio“[i]. Međutim Vlada Srbije je pre ove Dačićeve izjave uputila zvanično pismo stalnim članicama Saveta bezbednosti u kojem je između ostalog istakla i sledeće: „Srbija je sa iznenađenjem dočekala Nacrt teksta rezolucije SB UN koji je primila od Velike Britanije, a povodom 20-te godišnjice zločina koji se dogodio u Srebrenici.“[ii] Dakle predstavnici republičke vlade obmanjuju ili građane Srbije, ili SB UN, a najverovatnije i jedne i druge. Ipak, najveći šok u javnosti je izazvala izjava premijera na koju smo morali da čekamo nekoliko dana. Nakon nedopustivo dugog premišljanja, poučen savetima Alistera Kembela – pitomca Instituta Tavistok, Aleksandar Vučić je poručio da ne podržava britanski predlog rezolucije, ali da neće ništa učiniti protiv njega. „Vlada Srbije nije donela odluku da od Moskve zatraži da uloži veto“ jer je procenjeno „da ne može da se utiče na politiku Moskve“. Pri tom za Vučića „u tekstu ima većih problema od reči genocid“. On je izrazio i spremnost da ode u Potočare 11. jula „ukoliko Bošnjaci to budu želeli.“[iii]

Ako pažljivo pogledamo primetićemo da Vučić ustvari daje podršku britanskoj rezoluciji. On tvrdi da je protiv nje, ali iako može, ne želi da učini ništa da bi sprečio njeno usvajanje pred SB UN. Njegovo „nečinjenje“ dovoljno govori. A trebao bi samo od Rusije da zatraži ulaganje veta. On se izgovara time da je „nemoguće uticati na politiku Moskve“. Međutim šef Komiteta za međunarodne odnose donjeg doma ruskog parlamenta Aleksej Puškov je u Beogradu jasno poručio da je „Moskva uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju. Uvek je branila njenu bezbednost i suverenitet kad god je Srbija imala jasan stav…“.[iv] To ruska diplomatija i želi, potpuno otvorenu i nedvosmislenu poziciju Beograda.

Za šefa naprednjaka nije sporno ni pominjanje „genocida“ nad muslimanima u britanskom predlogu rezolucije. Ima većih problema, poručuje Vučić. Koji su to veći problemi kada upravo kroz upotrebu ovog pojma Englezi napadaju Republiku Srpsku i srpski narod u celini? Pored toga, genocidnu nameru kod Srba ne može da dokaže ni jedan sud jer oni u Srebrenici za razliku od muslimana nisu ubijali žene i decu. Što se tiče Tribunala u Hagu i njegovih presuda valja podsetiti da su one kontradiktorne i da ovim „sudom“ prema priznanjima njegovih visokih službenika upravljaju američka i britanska obaveštajna služba.[v] Jedini genocid koji je izvršen u Srebrenici i okolini je genocid nad Srbima. To je svima jasno pa iz tog razloga Puškov poručuje da genocida nad muslimanima nije bilo.[vi] Sergej Lavrov i Milorad Dodik iz Sankt Peterburgu saglasno konstaatuju da je engleski predlog rezolucije neprihvatljiv. Dodik je pre polaska u Rusiju najavio i da će iskoristiti priliku da od Lavrova zatraži da Rusija iskoristi pravo veta u UN. „Razgovarali smo o situaciji u SB UN, gde se vrše pokušaji da se progura rezolucija tempirana za 20. godišnjicu događaja u Srebrenici. Rezolucija je apsolutno antisrpska”, jasan je bio Lavrov.[vii] Svestan opasnosti Dodik jasno upozorava: „Mi Srbi ne smemo da propustimo da osudimo taj akt jer je direktno usmeren protiv Republike Srpske, jer želi da kolektivizuje odgovornost čitavog naroda, a narod je uvek kolektivno odražen kroz svoje države – Srpsku i Srbiju“. Sa druge strane Vučić najavljuje da neće činiti ništa protiv britanske rezolucije i prihvata upotrebu pojma „genocid“ u njoj. Na ovaj način on ispunjava naloge koje je dobio u Vašingtonu a koji se tiču likvidacije Republike Srpske.

Pogledajmo sada šta je to za predsednika SNS-a gore od „genocida“. Po međunarodnom pravu teži zločin od genocida u ratu je samo zločin protiv mira. Naravno Vučić ne sme ni da zucne o njemu. On kaže da Englezi u predlogu rezolucije pominju i „desetine hiljada silovanih ljudi, žena, devojaka i dečaka“ muslimana koje su zlostavljali Srbi. Zbog čega ga ovo čudi kada je idejni tvorac te propagande (satanizacije Srba) upravo njegov savetnik „sultan spina“ Alister Kembel? Tako je 4. januara 1993. godine u listu „Dejli miror“ citirana monstruozna izjava predstavnika nemačkog Bundestaga, Štefana Švarca koji je tvrdio da su Srbi mučili muslimankke tako što su im usađivali životinjske embrione. Po Šulcu „jedna Bosanka je umrla nakon što je primoravana da rodi psa“. Dugogodišnji urednik „Dejli mirora“ upravo je bio Kembel – psihopata opsednut uticajem na ljudski mozak. Celu ovu propagandu osmislio je za potrebe Tonija Blera i opravdavanja agresije na srpski narod. Danas su Kembel i Bler kontrolori Aleksandra Vučića koji ga usmeravaju kako bi prljavu igru Zapada protiv Srba doveo do kraja. Kao što vidimo prvi put u istoriji jedan visoki funkcioner Srbije podržava proglašenje RS za genocidnu tvorevinu i Srba za genocidni narod.  Međutim pored Republike Srpske i Srbije na udaru Londona našla se i Rusija.

Osnovni zadatak Aleksandra Vučića kao zastupnika britanskih interesa je da u praksi omogući stvaranje velike Albanije, uguši Republiku Srpsku i udalji Srbiju od Rusije. Međutim, u Rusiji su se nakon Vučićeve posete Tirani kojom je on potvrdio odricanje od KiM i privrženost energetskim projektima Zapada pojavili oštri komentari na račun srpskog naroda. Prema mišljenju jednog stručnjaka odnos Srbije prema „Turskom toku“ treba da podstakne Moskvu da donese važne zaključke a kao prvo „da konačno shvati da nema i ne može biti nikakvih ’bratskih’ odnosa ni sa jednom zemljom. Odnose sa drugim državama treba graditi isključivo na principima pragmatizma i zaštite sopstvenih nacionalnih interesa.“ Al Gurnov politički analitičar „Raša tudej“ je otišao još dalje.[viii] Vučić je zadovoljno trljao ruke jer je uspeo da poseje kakvo – takvo seme razdora. Srbija je danas okupirana i kontrolisana od strane američko-britanske hobotnice. Na njenom čelu se nalazi izdajnik kao i na čelu Rusije u vreme Borisa Jeljcina. Ali narod je patriotski raspoložen i potpuno podržava Rusiju i pored snažne prozapadne medijske mašinerije koja nastoji svim silama da uguši svaku iskru Srpstva. Da li je to teško razumeti? Da li smemo jednoj britanskoj marioneti dozvoliti da s uspehom seje razdor uzmeđu dva bratska naroda? Srbija je jedino pravo uporište Rusije na Balkanu i to je nešto što Zapad nesumnjivo zna. Britanija zbog toga preko svoje agenture i želi da ga eliminiše. Milorad Ekmečić s pravom kaže: „Nije reč samo o slovenskim osećanjima, ni o pravoslavlju, u pitanju je strateška veza. Rusija je preko Srbije, kako sam napisao u jednom tekstu za rusku Dumu, potvrđivala svoj status velike sile na Balkanu i gubila taj status. To samo Gorbačov i Jeljcin nisu shvatili. Nije slučajno Petar Veliki gledajući prema Mediteranu slao svoje ljude Srbima i primao srpske izaslanike u Rusiji. Svako veče gledam ruski dnevnik na ruskom jeziku i vreme koje pokazuje veliki časovnik na Spaskoj kuli u Kremlju, koji je napravio jedan srpski kaluđer. Te su veze, dakle, davnašnje i duboke.“[ix] Dragoljub Živojinović ističe sledeće: „Zapadna štampa i javno mnjenje, zapadni političari još u XVIII i XIX veku širili su rusofobiju, iz straha da će Rusija doći na Balkan, ugroziti Osmansko carstvo i izaći na Sredozemlje. Zbog toga su oni vodili Krimski rat protiv Rusije, da bi je zaustavili da se ne širi dalje. Berlinski kongres je pokazao koliko su zapadne države bile ujedinjene protiv Rusije. Tu istu mržnju, naravno ne u istoj meri, jer Srbija nije Rusija po veličini, prostoru, naoružanju, prenosili su i na Srbiju. Nisu oni mrzeli Srbe kao Srbe, nego zato što su ih smatrali eksponentima Rusije na Balkanu.“[x]

Zato Moskva u Aleksandru Vučiću treba da vidi ono što on jeste – konvertita i izroda, koji će izgubiti vlast. Njemu ne treba pružati ni trunku podrške ali srpski narod, Republiku Srpsku i Srbiju treba braniti. Dugih deset godina Srbi su zadržavali NATO pakt na svojim granicama. U temelje Republike Srpske su ugrađeni i životi ruskih dobrovoljaca. Pored toga braneći Republiku Srpsku i Srbiju, Rusija brani istinu i pravdu, ali i sebe.

________________________________

[i] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=155476

[ii]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:553776-%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BC-%D1%83-%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B5

[iii] Isto.

[iv] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-u-procepu-izmedju-Rusije-i-Zapada.sr.html

[v] http://srb.fondsk.ru/news/2011/08/01/cia-i-mi6-kontrolishu-tribunal-u-hagu.html

[vi] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-u-procepu-izmedju-Rusije-i-Zapada.sr.html

[vii] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Lavrov-Rezolucija-je-apsolutno-antisrpska.sr.html

[viii] http://rt.com/op-edge/264637-serbia-us-obama-russia/

[ix]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:503808-Ekmecic-Srbiji-bi-istorija-mogla-da-se-ponovi

[x]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:498390-Akademik-Zivojinovic-Kajzer-je-zeleo-rat-a-ne-Srbi

slika http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1623991-putin-spasava-srbiju-rusija-ulaze-veto-na-rezoluciju-o-srebrenici-u-kojoj-se-tvrdi-da-su-srbi-silovali-decake

Izvor: Fond Strateške Kulture