Srebrenica od posledice do sredstva

Za percepiju još jedne sjajne analize Borislava Radovanovića važno je znati da je pisana pre poslednjih dešavanja u Srebrenici.

Prošla godina nudila je „dašak nade“ za bosansko-hercegovačke i šire eks-jugoslavenske nesrećnike u vidu Nemačke inicijative. No, čim je ova pozitivna akcija dobila naziv Nemačko-Britanska inicijativa mogla se oceniti propalom. Nije Velika Britanija u tu priču ušla kao dobronameran partner, nego kao destabilizator i rušitelj. Danas imamo „Britansku inicijativu“ u Savetu bezbednosti kao jedino šta nam je preostalo od nadanja u bolju budućnost. Bez imalo sumnje možemo reći kako je u pitanju sredstvo destabilizacije i proizvođenje novog balkanskog haosa, novih zločina.

Zamislite stepen bezobrazluka: nacija koja je de fakto počinila niz genocida nad milionskim kolektivitetima, koja je zarad hegemonističkih interesa vekovima tlačila gro čovečanstva, koja je činila zločine nad preko 80 odsto svetske populacije, danas besramno otvara priče o tuđim zločinima. Žalosno, ali kroz istoriju su nebrojeno puta dokazali da se mogu tako ponašati obzirom na lakovernost i naprosto glupavost drugih. Umesto da ostatak čovječanstva sudi Britancima za izazivanje dva svetska rata, mi i danas nasedamo na proste (čak prostačke) manipulacije. Čovečanstvo se obračunalo sa italijanskim fašizmom i nemačkim nacizmom, slavi „pobedu“ (Pirovu), a koliko je ikada uopšte promišljalo oko pitanja – da li je pobeđen britansko-angloamerički fašizam/nacizam?

Nirnberški proces je jedna od najvećih anglo-saksonskih podvala čovečanstvu i postavio je nakaradnu matricu u kojoj ratove posmatramo kroz prizmu POSLEDICA, umesto njihovih UZROKA. Nacistički zločini bili su stravični, no, zapitajmo se koji rat nije sadržavao zločine kao uvek prisutnu posledicu? Tako nešto nije zabeleženo. Nirnberška podvala materijalizovala se na način da ostatak čovečanstva, šokiran snimcima i fotografijama stravičnih nacističkih zločina, nije ni pomišljao da se pozabavi pitanjima britanskog „Projekta Hitler“ (o kom ponajbolje govori poznati američki istraživač Viljem Engdal). Još davne 1922. godine britanske i američke okupacione snage za svoje hegemonističke ciljeve instrumentalizuju tada još uvijek politički marginalizovanu kreaturu po imenu Adolf Hitler. Ogromnim kreditima, medijskom i političkom podrškom, razaranjem njegovih protivnika i stvaranjem za njega povoljnih uslova, Britanci i Amerikanci obezbeđuju Hitleru sve pretpostavke potrebne za proizvođenje globalnog krvoprolića. Međutim, nirnberškom pravosudnom predstavom ili filmadžijskim projektom čovečanstvu je podastrt jedan drugačiji scenario, u kakav smo na žalost svi poverovali.

Ovo pominjem samo kako bi kvalitetnije shvatili aktuelnu situaciju naše „srebreničke stvarnosti“ i strahovanja o poprilično neizvesnoj budućnosti. Naši preci su naseli na nirnberšku podvalu i sopstvena stradanja iz drugog svetskog rata percipirali kroz manipulativnu prizmu komunističko-ideološke nametnute matrice. Jasenovac, Jadovno i brojna slična stratišta nisu dobila svoju esencijalnu istinu, nego tumačenja pogodna ideološkim matricama. Uostalom, kako da kvalitetno rastumačimo POSLEDICE, a Jasenovac i Jadovno to svakako jesu, kad nismo rastumačili UZROKE tog rata.

I šta je usledilo? Jasenovac i Jadovno kao nesporne posledice rata pretvoreni su u SREDSTVA instrumentalizovanja budućih krvoprolića. Što je najgore, upravo po fašizoidnim matricama delovanja, ali u onom najgorem pojavnom obličju – britanskog fašizma! Moramo biti objektivni i reći da je srpska etnička zajednica iz bivše SFRJ udružila generacije rođene od kraja 40-ih, pa sve do sredine 70-ih, dobro vojno obučene, opremljene i SPOSOBNE za realizaciju cilja. Sam cilj je bio dobar – očuvanje države u koju su naši preci ugradili dva miliona života, ali su metode delovanja bile pogrešne. Nikada Srbi sebi nisu smeli dozvoliti otvaranje koncentracionih logora, masovna pogubljenja i progone, silovanja i paljevine, kao i brojne duge fašizoidne ili necivilizovane radnje. Upravo vojna nadmoć pružala nam je uslove da rat vodimo u skladu sa opšteprihvaćenim vrednostima i principima.

Međutim, dogodilo se ono šta jeste i to naprosto moramo priznati i prihvatiti. Na samom kraju rata i kada to nije imalo smisla ili racionalne pobude počinjen je jedan stravičan zločin. Znam, svi kažu kako su se dogodili i Jasenovac i Jadovno, kako je Naser Orić predvodio horde zla i počinio monstruozne zločine. Ipak, fašizoidno je „zločin pravdati drugim zločinom“ i to je civilizacijski nesporno. Pogrešili smo i to moramo jednostavno priznati i suočiti se sa vlastitom pogreškom.

Samo, problem je u okvirima kakvi se nameću našem suočavanju sa prošlošću. Danas je kod Srba nepobitno – priznajemo srebrenički zločin i spremni smo da snosimo odgovornost za isti. Da li je to bio zločin genocidne prirode? To je pitanje kakvo bi u razjašnjavanju prošlosti trebalo da bude nešto sekundarno, nešto do čega tek treba doći postepenim tumačenjem UZROKA. Međutim, „Haško pravosudno pozorište“ sledi matricu svog izvorišta u vidu nirberškog. Na delu imamo isti „crni scenario“!

Umesto da srebrenički zločin sublimiramo kao POSLEDICU, a da pokušavamo otkriti IZVORE krvoprolića kakvo nas je zadesilo, mi PONOVO na pijedestal postavljamo posledice, dok uzroke zaobilazimo. Da to razgraničimo jednom za sva vremena – prvi i esencijalni zločin koji se ovde dogodio naziva se ZLOČIN PROTIV MIRA. Žalosno, ali istinito: u našim i u međunarodnim krugovima danas se više niti ne raspravlja pitanje ko i kako je počinio ZLOČIN PROTIV MIRA na štetu suverene države SFRJ i njenih građana? Zaboravili smo na ključno pitanje iz kog proizilaze sva ostala, a nastojimo kobajagi objektivno racionalizovati nedavnu prošlost. To je naprosto pogrešan pristup.

Pokušajmo poentirati! Dakle, britansko-američko zalaganje u Savetu bezbednosti za donošenje deklaracije o Srebrenici dalo nam je dobro polazište da otvorimo pitanje UZROKA koji su doveli do tog stravičnog zločina. Nesporno je da je srpska strana u ratu činila zločine, nesporno je da je srpski narod trpeo zločine drugih, kao što je nesporno da istorija nije zabeležila rat bez zločina. Dalje, nesporno je da je većina južnoslavenskih etničkih grupa dograbila oružje i svoja etnička prava štitila oružanim putem. Međutim, nesporno je i postojanje jednog globalnog hegemonističkog projekta kakav je planski i ciljno generisao niz oružanih sukoba. Taj monstruozni projekat nesmanjenom žestinom se manifestuje i danas. Desetine država su u ovom trenutku zahvaćene teškim krvoprolićima, a sve u funkciji jednog te istog monstruoznog projekta. Svakodnevno smo svedoci novih „Srebrenica“ širom sveta, a nikako da se zapitamo zašto? Pa zar Srbi danas ubijaju širom Ukrajine, Bliskog Istoka ili Severne Afrike?

Od početka prošle godine i prvih naznaka ukrajinske krize ukazujem na ovo čemu danas svedočimo. Rekao sam da je ukrajinska kriza u funkciji eliminisanja Rusije iz budućih bliskoistočnih sukoba, te da će kao „treća faza“ globalne destabilizacije uslediti balkanska kriza. Zar sam pogrešio? Generatorima i idejnim projektantima aktuelne svetske krize srebreničke žrtve su samo SREDSTVO izazivanja novog krvoproloća i ništa drugo.

Cilj Velike Britanije i Sjedinjenih Država jeste destabilizacija Balkana i sve ostalo je podređeno ili u funkciji takvog cilja. Srebrenički zločin je tek puko sredstvo u rukama zlikovaca i to naprosto moramo shvatiti. Cilj hegemona je sprečavanje globalnih projekata tipa „Turskog gasovoda“, „Puta svile“ ili „Kina + 16“, a iste najjednostavnije anuliraju destabilizacijom Balkana (primarno Makedonije i BiH-e, bar za sada). To je toliko prosto da bolno vrišti i traži našu pažnju.

Dakle, poklonimo se srebreničkim žrtvama, poklonimo se svim žrtava ratova iz 90-ih, ali i onima koje će danas poginuti širom svetskih bespuća. I shvatimo da žrtve nastaju nakon destabilizacija, sukoba i nakaradnih matrica kolektivnih promišljanja. Zapitajmo se želimo li i sami postati žrtve zločina, ili da li to želimo svojoj deci? Ukoliko tako nešto ne želimo ni deci ni sebi, onda se naprosto poklonimo žrtvama, a sve „priče“ preko toga ostavimo za neka bolja vremena. Jasenovački zločin je svojevremeno bio pretvoren u sredstvo produkovanja srebreničkog pogroma, pa zar da nas Srebrenica uvede u neku novu „Srebrenicu“?

Izvor: CEOPOM-Istina