Српски пијемонт – Западни Балкан (5) – Перић интервју II

У четвртом наставку фељтона којим представљамо национални пројекат Српски пијемонт – Западни Балкан, започели смо  интервју са његовим идејним творцем и председником иницијативног одбора, академиком, Проф. др  Винком Перићем. Због његових бројних обавеза интервју смо радили из два дела. У првом, који смо водили у Београду, уктратко смо представили његову богату пословну и научну каријеру и започели разговор о самом пројекту Српски пијемонт.

Други део интервјуа са академиком Проф. др Винком Перићем водимо у Смедереву, на обали Дунава, где се срећемо при његовом повратку из Врњачке Бање, одакле долази као лауреат манифестације „IV MEĐUNARODNI BUSINESS SAMIT“, чији му је стручни колегијум 26.06.2015., доделио специјални „гран при“ прогласивши га за „Личност године у економској дипломатији Западног Балкана и Југоисточне Европе“. Професор издваја два сата времена да наставимо разговор, будући да хита на београдски аеродром одакле лети за Тиват где га чека ново излагање признатог научног рада „HEAVY METAL TOXICITY AND THE EFFECTS ON HUMAN HEALTH“ на 3rd Intetnacional Conference „New Functional Materials and High Technology“

Господине професоре, пре него што наставимо где смо стали, желео бих да нам кажете нешто о овом признању које сте добили. То можда нема везе са Српским пијемонтом, али свакако ће бити занимљиво.

Све што радим последњих година на неки начин има везе са Српским пијемонтом. Овакви скупови и регионални пословни самити, одлична су прилика за промоцију његових идеја и домета, те директно упознавање интелектуалне елите и успешних пословних људи да подрже овај пројекат.

Но, независно од тога, ово признање ми је веома драго и значајно, јер је добијено од колега који су познати и признати у областима којима се баве. У жирију ове манифестације били су и Вихрен Боузов – Ректор Универзитета „Св.Кирил и Методиј“ Бугарска, академик проф. др Марко Тодоровић, међународно признати стручњак за органску хемију, носилац многих међународних признања и кандидат за Нобелову награду, академик проф. Др Раде Биочанин, са државног универзитета у Новом Пазару, Весна Дедић, новинар публициста и књижевник, др Милош Туцовић и други, изузетно успешни људи, извињавам се што их сада све не помињем.Сваки од њих, на неки начин, представља својеврсну институцију у послу којим се бави. Изузетна је част уопште припадати том кругу, а добити њихов глас као мерило вредности свог рада признање је које вас мора испунити поносом.

Шта тај круг људи каже о идеји пројекта Српски пијемонт – Западни Балкан? Мислим да су ти интелектуалци, који се нису продали за новац или државне функције, који су се пред политичким насртљивцима на неки начин повукли у чисто професионалне сфере, велики ресурс који ће пре или касније повући Србију на неку праву страну. Да ли они препознају значај и снагу идеје јачања српско-српских веза, која стоји у основи Српског пијемонта?

Свакако. Уосталом, ко ће ако не тај круг људи, које бих назвао мислећим практичарима, разумети и подићи једну такву идеју?! Ко ће је уобличити у озбиљну националну стратегију и представити народу као здраву и реалну опцију, ако не ми, патриотски оријентисани интелектуалци и пословни људи?! Е, сад, ту постоји практичан проблем времена које такви људи могу посветити активном учешћу у пројекту, због мноштва обавеза које имају. Ипак, многи налазе времена да помогну, а неки су и део иницијативног одбора Српског пијемонта. И све их је више, што је јако важно.

Ми сада активно радимо на два стратешка документа у оквиру Српског пијемонта. Први је, „Анализа битних стратегија које су се бавиле српским националним питањем од Начертанија до Меморандума“ где упоредно аналитички третирамо десетак формулисаних или полуформулисаних стратегија и користећи научне методе групишемо сличности и разлике међу њима, као и степен њихове остварљивости у данашњим условима. Већину тих докумената ви сте већ навели у првом наставку свог фељтона, па их не бих сада набрајао, али битно је да тиме везујемо прошлост и садашњост. То ће јасно осветлити наш трансцендентални будући пут!

Други документ смо радно назвали „Анализа могућности пословног повезивања Срба у региону Западног Балкана“ где анализирамо пословни амбијент, привредне прописе и финансијске системе свих земаља региона у којима се налазе српски етнички простори, тражећи могућност за јачање њихове повезаности. Резултати су више него занимљиви, мада анализа још није коначна.

Али, нећу сада причати о дометима и значају ових активности. Биће дана и прилика. Овде желим да укажем на нешто друго. Више од педесет људи ангажовано је на овим пројектима. Међу њима је девет академика, 16 доктора наука, више магистара и уско специјализованих факултетских стручњака. И сви они раде волонтерски, без новца, желећи да унапреде и учине реалном идеју Српског пијемонта. Иако је њихово време на тражишту јако скупо они практично раде за идеју. То је огроман патриотски и интелектуални потенцијал, а мислим и најбољи одговор на ваше питање.

Кад смо код новца, јасно је да без њега нема реализације овако озбиљног пројекта, без обзира што је увек било и биће оних који ће помагати одређене идеје. Имате ли изворе финансирања и хоћете ли их моћи обезбедити?

Да, да, новац. Објективно, он јесте највећи проблем са којим се суочавамо у развоју идеје Српског пијемонта и основни разлог због кога се све одвија доста споро. Мислим да гледате на праву страну када питате за изворе финансирања. Ја бих вас мало допунио и ставио нагласак на „стабилност извора финансирања“. За пројекте чија ће реализација трајати дуго неопходно је обезбедити сталну циркулацију неког новца, а то се може само обезбеђењем сталних и стабилних извора финансирања. Ја сам своје скромне материјалне и добре пословне ресурсе, мислим на електронске медије, ставио у службу Српског пијемонта, и нисам сам, али то свакако ни изблиза није довољно.

Да је среће овај пројекат би имао подршку буџета и Србије и Српске јер покрива много тога што би требало да раде државне институције. Такође, не видим разлога да европски фондови не подрже Српски пијемонт, јер он није анти-европски пројекат. Напротив. Отворени смо и за сваку сарадњу са пројектима за Балкан руске федерације. Свима ћемо се ускоро обратити. Знамо, сигурно, да нас неће финансирати Сорошеви и слични фондови, нити нас то занима.

Када говоримо о финансирању из привреде онда, сада вам говорим као менаџер, морамо уважити чињеницу да данас они који имају новац улажу само тамо где виде неки конкретни финансијски интерес, да их опште идеје које не нуде конкретну добит не занимају много, ма како те идеје биле значајне. Можда они „од дрвета не виде шуму“ али у транзиционим временима веровати да је другачије утопија је и само-обмана.

Дакле, морамо идеју учинити атрактивном пре свега пословним људима, како би изнашли механизме стабилног финансирања, а не пасти под утицај страног фактора који је антисрпски расположен.

Простор за то, рецимо, може бити наша иницијатива за чвршће пословно повезивање српског етноса у региону, што смо практично и потврдили у оквиру Прве међународне научне конференције у Градишци 30.11.2013. године (www.youtube.com/watch?v=l3oWb8pU9EQ). Као председник асоцијације „Приватних послодаваца Републике Српске“ знам да ту постоје значајне неискоришћене могућности.

А има и других начина, нпр: Рекао сам да ми не претендујемо да будемо политичка опција и није нам циљ улазак у власт како би имали новац што већина сличних организација ради. Једна од наших идеја је да после правне регулативе Асоцијације Српски Пијемонт – Западни Балкан, именујемо и Алтернативну владу или Владу у сенци од најстручнијих и најспосбнијих патриота. (Таква искуства имамо у Великој Британији, која алтернативну владу финансира да би од ње добила здрав и стручан корективни фактор за своје активности и рад). У том контексту сви ресурси за рад такве Владе су спремни у Градишци! (Хостел Москва, Кабинети, више медија. . . ).

Но, све је то у зачетку, ми још увек практично радимо волонтерски и средствима носиоца ове иницијативе. Позивамо све који препознају значај ове идеје да нам се придруже и тиме помогну у складу са могућностима, не мора то увек бити новац.

Са друге стране, чврсто сам уверен да идеја Српског пијемонта не може бити заустављена због тренутног недостатка новца. Можда ће се повремено успорити или ићи дужим путем, али неће се стати. А праве идеје, пре или после, обезбеде новац за своју реализацију. Више ме брине некаква апатија која је захватила српско национално биће, односно спремност да се једно привремено стање посматра као свршена ствар. Тврдим вам да ништа није готово, подсетићу Вас на финале и 1. и 2. светског рата, а знате да се историја понавља. Они који већ деценијама, па и вековима, раде на разбијању српског националног корпуса увек су имали више новаца од нас, али никада нису имали више енергије, више вере и спремности на жртву. Уосталом, зато смо као народ опстали и остали. Подсетићу Вас и на реченицу из првог дела да увек радим најмање лошу и оптимистичку варијанту. Подсетићу Вас и на „Титаник“. Сви су имали пуно новаца и здравља, али нешто друго нису имали – предвиђање будућности и среће.

Да ли ви верујете да ће, после распада Југославије, сви Срби икада поново живети у једној држави? Неки мисле да је то скривена намера пројекта Српски пијемонт – Западни Балкан?

Српски пијемонт – Западни Балкан нема скривених намера и идеја. Све у животу радим легално по законима, транспарентно и коректно. Израз „Сви Срби у једној држави“ може бити политички циљ или згодна политичка парола, али ми не желимо да будемо политичка организација, нити да се бавимо политичким деловањем. Ми желимо да будемо НВО, патриотске оријентације, који ће легитимно деловати у целом региону, а то подразумева поштовање међународног права и закона земаља које чине тај регион. Зашто ово истичем? Зато што интелектуално језгро Српског пијемонта јасно сагледава велике могућности јачања српско-српских веза у региону кроз савремене процесе регионализације, као и кроз већ успостављене односе у региону. Постоји много уговора, конвенција, иницијатива и других докумената које су потписале земље региона а које то омогућавају. Многи од њих су већ део законодавства тих земаља, посебно у Хрватској која је чланица ЕУ. Не морате мењати границе Хрватске и Босне, или подривати њихов суверенитет да би остварили боље везе између Срба који живе у Црној Гори, Македонији, бившој Српској Крајини у Хрватској и Републици Српској у БиХ. Довољно је осмислити квалитетан регионални пословни или културни пројекат, који је у складу са постојећим европским стандардима, иницијативама и правним нормама – и уз патриотске медије све ће доћи на своје.

Или, шта смета да Србија и Црна Гора па и Босна и Херцеговина, успоставе међусобни платни промет, или заједничко тржиште (од тржишта рада до потрошача) што би свима користило и сви би имали интерес, а никоме неби штетило?

Дакле, надам се да је идеја Српског пијемонта јасна. Овај пројекат нема политичку позадину, ни скривене намере, без обзира што ће имати политичке импликације, као и рад свих НВО, без обзира у којој сфери делују. Намерно сам свој одговор на Ваше питање почео од његовог другог дела, јер се први део, како сам разумео, односи на моје лично мишљење.

Тако је.

Лично верујем да ће Срби за, историјски гледано, релативно кратко време живети у неком облику државне заједнице. За то неће бити потребни никакви ратови, нити насиље, већ промена политичке перцепције оних који одређују глобалне политичке процесе. А она се већ дешава. Подсетићу Вас на немачку инцијативу за Балкан, иза које стоји лично Ангела Меркел. Па на термин „европски прстенови“, као савремени концепт могућег новог устројства ЕУ. На руски повратак на Балкан, такође. Подсетићу вас и на веома битан говор првог човека француске масонерије господина Келера ове године у Београду, када је рекао да је садашњи европски концепт мртав или на самрти и да у наредних 20 до 30 година мора бити замењен новим. Те речи нису случајне. И нису случајно изговорене на отвореном предавању баш у Београду.

Дакле, много тога указује да ће се Европа у наредном периоду мењати и да ће се у оквиру тих промена овај регион кретати ка некој форми конфедерације, а да уз одређене услове Русија неће имати ништа против тога. Србима такав концепт одговара, јер шта је конфедерација него лабава заједничка држава?! У том смислу сигуран сам да ће српском корпусу више сметати међусобне поделе, него они који нас не воле много. И ту видим смисао и сврху деловања Српског пијемонта, јер ће он допринети да у предстојеће промене уђемо са много бољих позиција.

Рекли сте да је вашој Српској напредној странци Републике Српске забрањено деловање, али приметио сам да када је споменете причате о њој у садашњем времену. Има ли везе између ова два пројекта?

Нема никаве везе, осим мојих погледа на политичке процесе који су такви какви су. Поново наглашавам да Српски пијемонт није политичка организација, нити жели директно политичко деловање. А о странци говорим у садашњем времену јер сматрам и аргументима поткрепљујем да је она само привремено укинута на незаконит начин и у нелегалној процедури. По том основу у току је покретање процеса пред Међународним судом у Стразбуру и чврсто верујем да ћемо га добити.

Зашто? На шта се заправо жалили?

Ми смо се жалили како на основ за укидање делатности, тако и на процедуру која је при томе примењена, а да не говоримо што су при томе БиХ организације на челу са Бошњацима-Муслиманима учиниле етноцид и културоцид над Српском легалном и легитимном политичком партијом (СНС РС) , медијима (ВИКОМ РТВ), Српском тв, филмском, музичком, и писаном Културом и Српским народом у РС. Сматрамо да наше супротстављање преносу овлашћења са Српске на БиХ не може бити сматрано национализмом нити говором мржње, као и да се наш захтев за стриктну примену Дејтонског споразума не може третирати као нешто што је уперено против БиХ. Уосталом, тај споразум гарантовале су све велике силе и Србија.

Што се тиче самог процеса, читав поступак вођен је мимо законске процедуре. На крају, ни пресуда нам никада није ни достављена, већ је наводно била обешена месец дана на огласној табли суда у Бијељини чији је председник СУД-а такође Бошњак. Тај поступак је крајње сумњив када се зна да странка има своју јавну адресу у Бања Луци и Градишци, те да су све коресподенције са њима из БиХ вођене са Бањалучке адресе. И све је функционисало, осим код достављања пресуде!

Дакле, сви који су у том процесу учествовали са стране Федерације БиХ, били су Муслимани, или Бошњаци како се то сада каже. На све смо то указали у нашој жалби Уставном суду и приложили адекватне доказе. Све до коначне пресуде у Стразбуру ја ћу о Српској напредној странци Републике Српске говорити у садашњем времену, јер иако смо присиљени да делујемо конспиративно ми помажемо другим патриотским опцијама у РС, као што смо то урадили сада на изборима 2014. Партији економске и социјалне правде РС – Проф. Др Емила Влајкија.

Шта ако Стразбур обори одлуку Федералног суда БиХ, хоћете ли више времена посветити Српском пијемонту или чисто политичком ангажману?

Па, Српски пијемонт је веома широк, мултидисциплинарни генерални пројекат са својим подпројектима, који сва моја знања, искуства и интересовања повезује у смисаону целину. Он је велики научни, али и практични изазов, а друштвени значај који може имати надилази било који политички ангажман. Као академик и научник увек сам био спреман да подржим сваку искрену патриотску опцију и помогнем патриотским партијама. Такође, не кријем да спадам у људе који сматрају да се економија што пре мора ставити изнад политике, а знање и стручност увести у функцију друштвене моћи и опште користи.

Сматрам да се све побројано стапа у смисаону целину кроз пројекат Српски пијемонт – Западни Балкан и зато мислим да ће моје време све више бити посвећено промоцији његових идеја.

Ви сте експерт за медије. Ваш магистарски рад и докторска дисертација везани су за ову област, подигли сте од нуле преко 10 електронских медија у Србији (Шабац) и Републици Српској (Бања Лука-Градишка), Ваше садашње ВИКОМ ТВ дигиталне мреже виде се у целом свету, власник сте и двe радио мреже. Слушао сам једно ваше предавање о улози медија у креирању „савремене стварности“ и био фасциниран како владате том материјом и колико сте дубоко ушли у методологију деловања ЦНН-а. Како видите улогу медија који делују на српском етничком простору у реализацији основних идеја пројекта Српски пијемонт – Западни Балкан?

Сајно питање! In medias res! Али, да кренемо редом. Заиста је деловање у медијској сфери објединило моја научна интересовања и смисао за практичност, па су медији данас и моја основна професионална преокупација. Склоност ка томе показивао сам још у раној младости. У 18-тој сам, као радиоаматер, направио своју радио-станицу и разговарао на даљину са својим инструкторима из те области у Шапцу (Драганом Петровићем и покојним Мићом Нинковићем). Ваше питање враћа ме у та лепа времена када ми је идол био Никола Тесла и када сам маштао о томе да имам свој радио, да стварам програме које ће људи слушати. На неки начин остварио сам те своје будне снове, мада је то сада све другачије. Променио сам се и ја, и свет, и људи, а медији највише.

Што се тиче ЦНН-а њима сам се научно бавио због улоге коју су имали у распаду СФРЈ и отварању других кризних жаришта у свету, а моја ужа специјалност је утицај медија на безбедност држава и региона. Останете без даха када спознате колико се инструмената моћи налази у њиховим рукама, колико су механизама осмислили да ту моћ константно јачају. Они данас не само да креирају стварност, они креирају саму идеју стварности, мењају смисао људског постојања. Обичном човеку тешко је и да поверује на које је све нивое „прикопчана“ његова свест док гледа њихове одабране програмске садржаје кроз које прима скривене поруке, а да често није ни свестан да их је примио. Због ограничености чула вида (фреквентни опсег и брзина затварања очних капака) у односу на брзину реаговања мозга гледаоцу се могу кроз ТВ програме у свест утискивати слике које његово око није препознало у делићу секунде колико су трајале, али их је мозак примио као информацију.

Медији су данас једноставно све и поруке које они шаљу нашој свести буквално могу бити важније од реалности.

У том смислу нема реализације ниједне националне идеје, па ни Српског пијемонта, без адекватне подршке медија. Верујте ми да су медији покретачка снага ка реализацији било које идеје, ка постизању сваког циља. Идеја која иза себе нема неки медиј једноставно као и да не постоји. Ми у овом тренутку имамо моју ВИКОМ РТВ која носи ту идеју што је за почетак довољно. Али, неопходно је ангажовати и развијати сарадњу са што више медија који ће подржати идеје Српског пијемонта на свим српским етничким просторима. Не треба подцењивати снагу и утицај локалних медија! То је процес који је већ отпочео, али тражи времена и новца. У сваком случају, будите сигурни да имамо јасан концепт медијског приступа. Наравно, не могу сада о свему говорити.

Кад смо већ код медија и ВИКОМ-а, зашто Вас неки Бошњаци оптужују да им крадете севдалинке?

Ах, мало сам изненађен да и то знате, очигледно сте се добро припремили за овај разговор. Рекао сам већ да је ВИКОМ РТВ патриотски медиј чији је рад укомпонован у стратегију Српског пијемонта, а у том смислу он обраћа пажњу и на српско културно наслеђе. То финансијски свакако није исплативо као реализација ријалити-програма, али има велики национални значај. Ради се о једном пројекту моје ВИКОМ продукције и радио-телевизије, везаном за изворну народну музику, који беспотребно (мада циљано) добија политичку димензију. Сви знамо шта песма значи за Босну, за све људе који у њој живе без обзира ком народу припадају. Не каже се узалуд „Кроз Босну не певај, кроз Србију не играј“. А севдалинка је круна босанске песме. Али, босанске, не муслиманске (бошњачке), српске или хрватске песме.

Наша некадашња браћа муслимани, а сада комшије Бошњаци, присвојили су ту музику као своју, као неки свој бренд, па слушајући текстове тих песама данас у којима имате пуно турских речи, можете стећи утисак да Срби немају везе са том музиком, са њеним коренима и стварањем. То је велика обмана. Многе севдалинке створили су Срби и изворне верзије тих песама живе и данас у крајевима насељеним српским живљем. Ми такве песме проналазимо, минимално их аранжмански и текстуално уобличимо и приказујемо на ВИКОМ ТВ и Ју-Тјуб каналу у изворном мелодијском облику. Стручно речено радимо „Варијације на познате садашње теме“.

То је изазвало велики бес у круговима новокомпоноване бошњачке елите. Ти људи који не познају своје корене, нити читају своје интелектуалце попут Селимовића на пример, жестоко су напали и мене и тај пројекат, не прихватајући чињеницу да је данашња севдалинка постојала много пре Косова и доласка османлија са истока. Они не схватају да песме, као и људи, имају своју историју и порекло, да се не могу својатати тек тако. Као пример, подсетићу вас на познату песму „Нема те више Алија, севдалија“ која се у изворном облику певала и пева као „Нема те више, Момчило“!

Дакле, не крадем ја никоме ништа, само им не дам да својатају оно што није њихово. А као и увек, после ратова деведесетих, када немају аргументе Бошњаци крећу у политизацију. Свакојаких сам се оптужби наслушао, чак и претњи. Но, то ме, да Вам искрено кажем, не тангира много, а у том контексту имам и срећу што сам предмет опсервација и праћења више тајних служби. Ми настављамо овај пројекат ВИКОМ телевизије са намером да покажемо да је севдалинка етно-бисер историјске Српске Босне а не Бошњака, да је песма заједничко културно добро а не тапија националног идентитета.

Велику улогу у обликовању овако турцизованих севдалинки имао је Химзо Половина, велики певач и музичар, али још већи муслиман. Да им практично покажем шта је радио, песму која ми се свиђа „Мујо кује коња по месецу“, преуредио сам у „Винко кује коња по месецу“, и направио спот у коме сам ставио себе и своју мајку, што сви могу видети или на ВИКОМ РТВ мрежама у свету или на ВИКОМ Ју -Тубе каналу.

Али, суштина је да севдалинка није бошњачка, већ босанска песма.

Професоре Перићу, хвала на времену и разговору. Водио сам овај интервју искрено и од срца подржавајући основне идеје пројекта Српски пијемонт – Западни Балкан и уз чврсту веру да би чак и њихово делимично остварење значило почетак изласка из мочваре у којој се заглибило српско национално питање. Част ми је да сам Вас упознао.

Захваљујем и ја Вама на подршци коју нам дајете серијом реалних и коректних текстова о нашем пројекту. Сама чињеница да сте први који Србији детаљно представља нашу иницијативу показује да пажљиво пратите дешавања на читавом српском етничком простору и да сте портал са истанчаним осећајем за национално. Желим Вам успех у раду!

Разговор водио – Драган Милашиновић

Извор: ЦЕОПОМ-Истина