Srpska politika i zakon ćutanja

Za vrh vlasti u Srbiji ne važe mnoga pravila. Ali, prihvatili su jedno – zakon ćutanja. Zato nema klasičnog odbacivanja kadrova, nema pravih disidenata, svi su na okupu – prijatelji i neprijatelji. Nerazdvojnim ih čini omerta – tipična za organizacije s druge strane zakona, koja nije odlika demokratskih sistema.

Čak i kada su bili izloženi medijskom progonu, oni koji su bili u uskom krugu centra političke moći, koji je poslednjih deset godina oličen u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ćutali su. Progon ili javna partijska suđenja odvijali su se uglavnom preko propagandnih servisa vlasti kao opomena i podsećanje na zakon ćutanja. Retko se dešavalo da pojedinci budu izloženi pravnoj i krivičnoj proceduri, a kada se i to odvijalo obično je bilo samo pokazno – za neuporedivo manje značajna dela nego ona koja su im stavljali na teret u vreme nemilosti.

Kada shvate poruku bivaju vraćeni u „zajednicu“ sa novom ulogom, uglavnom da po potrebi hvale Vučića. Deo nagodbe za odbačene je da ne spominju Vučića, sem ako ga ne hvale, čak i kada se međusobno javno verbalno obračunavaju ljudi iz vrha vlasti, što se dešava retko.

Mafijaški sistem vladanja

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović kaže za Radar da se u politikologiji sistem vlasti koji ima takva pravila kao u Srbiji definiše kao mafijaški sistem vladanja. Policajac Milan Dumanović, potpredsednik Novog policijsko-sindikalnog saveza, navodi da je uspostavljen sistem poslušnosti Vučiću i da onda nema pozivanja nikoga na stvarnu odgovornost. Nekadašnji direktor VBA Momir Stojanović, poslanik SNS-a koji je napustio tu stranku 2016, smatra da svi koji više nisu u vrhu vlasti bivaju namireni na neki način kojim su zadovoljni, što je, kako napominje, svojstveno mafiji, kao i da nema ispitivanja imovine. Taj sistem pritiska i sinekura da bi se poštovala omerta vidljiv je u konkretnim primerima. Bivši predsednik i prvi predsednik i osnivač SNS-a Tomislav Nikolić, sklonjen je, pa javno nagrađen novom funkcijom i državnom vilom nakon što je poslat u političku penziju 2017. Bivši ministar unutrašnjih poslova i odbrane Nebojša Stefanović bio je izložen ozbiljnim napadima propagandnih servisa, pa povučen sa svih funkcija, ali nije pozivan na bilo kakvu odgovornost u institucijama. Pre nekoliko dana, kao bivši ministar, pozvan je da prisustvuje Danu policije. Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a prošla je najgore, jer se protiv nje vodi krivičan postupak, ali je ponovo čest gost propagandnih servisa koji su je optuživali za mnogo gore stvari nego što je tereti optužnica. Na primeru Stefanovića i Hrkalovićeve vidi se zlatno pravilo da su i u trenucima najvećih javnih međusobnih obračuna iskazivali bespogovornu odanost Vučiću.

Predrag Petrović, iz BCBP-a, objašnjava da u mafijaškoj državi nije ključno da postoji dokazana veza sa organizovanim kriminalnim grupama, već da se država vodi na način kako se predvodi mafija. „To su neformalni kanali i bliskost najmoćnijem čoveku, bez obzira na formalne funkcije. Vidimo to kod nas jer postoji jak neformalni mehanizam ne samo koji drži zarobljene institucije države, već je reč o novom parainstitucionalnom sistemu koji politikolozi nazivaju mafijaška država. Takav koncept su politikolozi iz Mađarske uočili i naučno razradili kao mafijšku državu koja podrazumeva zarobljenost institucija, ali i to nadilazi, jer se zapravo sve vodi neformalno.

U takvoj mafijaškoj državi merilo moći su ljudi od poverenja najmoćnijem čoveku. Za takav sistem je bitno koliko je neko blizu najmoćnijem čoveku u državi, što je kod nas Vučić, a ne koju funkciju obavlja. To je kod nas i dalje slučaj sa Novakom Nedićem, koji kao generalni sekretar Vlade i nema izraženu značajnu funkciju, ali zbog bliskosti sa Vučićem ima moć. To je ranije bio slučaj i sa Dijanom Hrkalović, koja nije imala najvažnije funkcije u MUP-u, ali je imala veliku moć. Tu čak ni partija nema veliku ulogu, jer je i ona samo jedan od instrumenata vlasti. Bitno je i kako najmoćniji čovek rotira na formalnim bitnim funkcijama ljude da niko od njih ne bi stekao preveliku moć, ako bi se tu duže zadržao.“

Petrović kaže da vlast šalje jasnu poruku da nikada neće da ostavi svoje ljude, da neće da ih se odrekne bez obzira na to što su zgrešili, što se takođe u teoriji definiše kao obeležje mafijaške države. Dodaje: „Osobe kakve su na primer Stefanović i Hrkalovićeva mogle bi da nanesu veliku štetu, ako bi se njih potpuno odrekli. To je taj način parainstitucionalnog rešavanja problema, koji nije karakterističan za demokratske zemlje.“

Primer Tomislava Nikolića

Očiti primer apanaže i omerte je Tomislav Nikolić, osnivač naprednjaka. On je već krajem maja 2012. prestao da bude predsednik stranke kao novoizabrani predsednik države, a takvu poruku je prethodno u javnosti najviše zastupao njegov zamenik i naslednik na čelu stranke Aleksandar Vučić. Novom predsedniku naprednjaka nije smetalo da na čelu stranke bude i punih šest godina kao predsednik Srbije, od 2017. pa sve do 2023. Nikolić je posle smene sa čela SNS-a ponovo bio potisnut 2014, kada su naprednjaci uzeli apsolutnu vlast i formirali vladu predvođenu premijerom Vučićem, u kojoj su bili stranački kadrovi odani njemu. U političku penziju je poslat 2017. Pred predsedničke izbore je vladala kratka neizvesnost, jer je Nikolić slao poruke da bi se opet kandidovao za predsednika, a Vučić se protivio tome tvrdeći kako istraživanja pokazuju da je on najbolji kandidat naprednjaka. A onda je očigledno postignuta nagodba. Nikolić se nije kandidovao već je ostao da živi u vili namenjenoj predsedniku države u Užičkoj ulici, gde evo boravi više od 12 godina. I ćuti! Takođe je već 30. maja 2017. imenovan za direktora novoosnovanog Nacionalnog saveta za koordinaciju sa Ruskom Federacijom i NR Kinom – kancelarije koja ima zaposleno osoblje. Taj status je formalno ozakonjen godinu dana kasnije uredbom kojom je vila u Užičkoj, umesto za šefa države, određena za rezidenciju predsednika Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom.

Iznos ove apanaže za političku penziju i ćutanje, koju preko budžeta plaćaju svi građani Srbije, ostao je skriven. Insajder je otkrio 2018. da samo najosnovnije dažbine za vilu iznose oko 3.400 evra mesečno – 400.000 dinara, što je sada sigurno mnogo veća suma. Tu na primer ne spada održavanje otvorenog i zatvorenog bazena u kome se, prema pisanju Blica, stalno proverava mikrobiološki status, za šta je 2022. plaćeno pola miliona dinara.

Iako je Nikolićeva sinekura javna, njen iznos je ostao institucionalno skriven. Kada su novinari sajta Nova.rs pitali 2021. Agenciju za sprečavanje korupcije o njegovoj imovini, dobili su odgovor da on nije javni funkcioner. Naveli su u Agenciji da Savet koji predvodi Nikolić nije organ javne vlasti, već koordinaciono telo, te on, shodno tome, više nije u obavezi, tri godine nakon isteka predsedničkog mandata, da dostavlja podatke o imovini. Zato se spisak imovine i prihoda bivšeg predsednika države više ne može naći na sajtu Agencije. Tako se ne može uporediti Nikolićeva imovina od pre nego što je izabran za predsednika, pa do danas. Kao novoizabrani predsednik imao je već luksuzan stan na Novom Beogradu, koji je dobio kao potpredsednik vlade za vreme bombardovanja, kuću u Bajčetini, ali i nelegalne vikendice na Savi, koje se zvanično vode na njegove sinove. Da nije dovoljno da samo ćuti ne iznoseći kompromitujuće podatke videlo se 2022, u drugoj kampanji Vučića za predsednika Srbije, kada je Nikolić bio prilično aktiviran.

Od Nebojše Stefanovića do Dijane Hrkalović

Bivši ministar Nebojša Stefanović ne učestvuje direktno u kampanjama, za razliku od Dijane Hrkalović koja je čest gost propagandnih servisa i onih sa nacionalnom frekvencijom. On se pojavljuje na pojedinim skupovima naprednjaka i vlasti, a obilazio je odbore SNS-a. Sad ima vremena za lični život, pa fotografije deli preko društvenih mreža. Poslednje su sa njegovog venčanja u vili u Grčkoj. Ni za Nebojšu Stefanovića nije pokrenuto institucionalno ispitivanje imovine. Nije to urađeno ni nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo krajem 2019. predistragu za poslovanje privatnih firmi sa valjevskim Krušikom, nakon što su profesionalni mediji izveštavali o činjenicama koje je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Među povlašćenima privatnim trgovcima oružjem bila je i firma GIM koju je predstavljao sada pokojni Branko Stefanović, dok je MUP na čijem je čelu bio njegov sin davao dozvole za takve transakcije. Predistraga tužilaštva do danas nije završena, a bivši ministar je u jeku najžešćih propagandnih napada na njega hvalio Vučića.

Dijana Hrkalović je to radila i kada je počela istraga protiv nje početkom 2021. Na saslušanju, tada u svojstvu građanina, van konteksta hvalila je Vučića i njegovu porodicu. Zatim je promenila advokata izabravši Vladimira Đukanovića, funkcionera SNS-a, pa je propagandno rehabilitovana u istim „medijima“ koji su vodili hajku protiv nje. Od tada pa do danas nastavila je javno da hvali Vučića nazivajući ga čak i „sunce“, i da optužuje sve koji kritikuju vlast. Zaboravljeni su javni verbalni obračuni Dijane i Stefanovića u kojima su se međusobno optuživali ko je veći mafijaš. Na njenoj strani bio je uključen Đukanović, kao i nekadašnji suvlasnik tabloida Objektiv Aleksandar Papić. Ali ni to nije bilo predmet ozbiljne istrage.

Potpredsednik Novog policijsko-sindikalnog saveza Milan Dumanović tvrdi da bi Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović morali da odgovaraju u ozbiljnim krivičnim postupcima. „Stefanovića niko nije pozvao na odgovornost, ne za ono što smo ga mi iz policije optuživali, nego za ono za šta su ga režimski mediji prozivali. Za njega i Dijanu Hrkalović je Vojislav Šešelj javno rekao da su odgovorni za ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Za Hrkalovićevu smo pisali 2016. prijavu za trgovinu uticajem, ali je ona tada ekspresno odbačena. Tada nije bila po volji Vučiću, a onda je došla da odgovara za takvo delo. Očekujem, ako bude osuđena, da će joj kazna biti izrečena na vreme koje je već provela u pritvoru. Sada je koriste da po medijima brani predstavnike vlasti i tako verovatno kupuje sebi mogućnost da dobije blagu kaznu. Stefanovića i Hrkalovićevu pre svega treba ispitati za saradnju sa grupom Veljka Belivuka. Ta grupa je doživela ekspanziju upravo kada su oni bili na čelu MUP-a. Možda su pomislili da budu Oskar umesto Oskara. Međutim, njihova moć zavisi od volje Vučića, a oni su je imali da bi ispunjavali njegovu volju. Nadam se, kada se promeni sistem, da će se to ispitati“, kaže Dumanović.

General Momir Stojanović, kasnije poslanik SNS-a koji je napustio tu stanku, kaže da je kod Vučića praksa da se ne odriče svojih bliskih kadrova i naglašava da je to praksa mafije. „Nije se odrekao nijednog svog čoveka od poverenja. Neko biva javno ispljuvan, ali ostaje zaštićen. Neke koji mnogo znaju je sklonio sa funkcije, ali im je pustio da se bave biznisom. Tako je sa Zoranom Babićem (bivšim direktorom Koridora Srbije i nekadašnjim šefom poslaničke grupe SNS-a), koji je bio akter nesreće u Doljevcima, kada je stradala Stanika Gligorijević. Sada može da se čuje da se Babić bavi proizvodnjom vina i da ima dosta objekata u Vrnjačkoj Banji. Tako je i sa Nebojšem Stefanovićem koji se spominje kao navodni vlasnik Hotela Fontana u Vrnjačkoj Banji. Tu je i nekadašnji direktor pošte i ministar Zoran Đorđević. Toma Nikolić je ucenjen i Vučić ga je držao u džepu, što su znali svi iz SNS-a. Spominje se nekakva ranija povezanost Nikolića sa ubijenom pevačicom Jelenom Marjanović“, priča Stojanović.

Izvor: Radar