Srpski pijemont – Zapadni Balkan (2)

Raspadom Jugoslavije i iscrtavanjem novih granica na Balkanu, srpski nacionalni korpus našao se razvejan u četri nove balkanske države (Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija) i jednoj paradržavi (Kosovo), sa perspektivom daljeg teritorijalnog usitnjavanja kroz podsticanje separatističkih tendencija u Vojvodini i Raškoj oblasti, a čitav proces praćen je opasnim produbljivanjem ideoloških, ekonomskih, socijalnih o drugih srpsko-srpskih podela.

U nedostatku celovite nacionalne strategije koja bi odgovorila na ove istorijske izazove CEOPOM-Istina će otvaranjem feljtonskog serijala „Srpski projekti za XXI vek“ predstaviti neke od inicijativa i projekata koji, u ovim teškim vremenima, imaju ambiciju da se pozabave aktuelnim stanjem srpskog naciona i pokrenu procese za jačanje srpsko-srpskih veza na Zapadnom Balkanu. Smatramo veoma bitnim da Srbi koji žive na srpskim etničkim prostorima bivše SFRJ, a koji u ovom trenutku nisu adekvatno povezani, znaju da postoje inicijative da se njihov položaj unapredi i međusobne veze ojačaju, kao prvi korak ka strateškom cilju, a to je stabilno i pravedno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja.

Prvi projekat koji ćemo Vam predstaviti feljtonom u nekoliko nastavaka je „Srpski pijemont – Zapadni Balkan“ koji predstavlja kako prvu konkretnu inicijativu u ovom smislu, tako i ambiciozan zahvat sa konkretnom i odgovornom vizijom.

Srpski pijemont-Zapadni Balkan i postojeći geopolitički procesi

Postavljajući pred sebe vrlo kompleksne i u nacionalnom smislu istorijske ciljeve inicijatori projekta Srpski pijemont na čelu sa prof.dr Vinkom Perićem svesni su nekoliko bitnih činjenica:

• Bez obzira na unutrašnje slabosti Jugoslavija se nije raspala slučajno, niti sama od sebe, već je taj proces iniciran, vođen i usmeravan od strane određenih zemalja i interesnih grupa, kao deo širih geo-političkih zahvata kojima one žele ostvariti svoje geo-strateške interese
• Svi društveni procesi (pa i geopolitički), bez obzira da li se dešavaju spontano ili usmeravano, imaju zakonitosti po kojima se odvijaju, svoj tok i ritam, ali i posledice i reakcije koje izazivaju
• Pokrenuti dezintegracioni procesi koji su doveli do razbijanja Jugoslavije nisu završeni, a njihove posledice kao faktor društveno-političkih dešavanja biće prisutne još godinama (možda i decenijama)
• Srpski narod je najviše izgubio razbijanjem Jugoslavije pa su zaustavljanje dalje dezintegracije, obnavljanje srpsko-srpskih veza i strpljivi rad na stvaranju uslova za novo ujedinjenje procesi od najvećeg nacionalnog značaja
• Mnoga statusna pitanja Zapadnog Balkana, proistekla iz nestanka Jugoslavije, još uvek su otvorena ili su na početku rešavanja

U tom kontekstu Srpski pijemont Zapadni Balkan ima i svoju geoploitičku dimenziju, što podrazumeva pažljivo sagledavanje geoplitičkih kretanja i projekata na Balkanu koji će u narednom periodu bitno uticati na srpsko nacionalno pitanje, kako bi se oni što spremnije dočekali i iz njih moglo izvući najviše u smislu jačanja institucionalne povezanosti Srba u regionu.

Prof. dr Vinko Perić sa svojim saradnicima na ovom projektu ima prilično jasnu viziju nacionalnih prioriteta i redosleda poteza kojima bi se oni, svim relevantnim činiocima, puno ofanzivnije nametnuli kao sastavni deo rešenja još uvek otvorenih statusnih pitanja Zapadnog Balkana.

S tim u vezi Srpski pijemont upozorava na činjenicu da Srbija, kao matična država srpskog naroda, ne koristi sve mogućnosti, koje joj pruža opšteprihvaćeno načelo reciprociteta u međunarodnim odnosima, kako bi veze sa Srbima u regionu podigla na najviši nivo i kako bi brojne nacionalne ustupke koje je učinila i čini bar nečim kompezovala. Klasičan primer za to je odnos prema tzv. Briselskom sporazumu, koji Srbija prihvata i implementira na svoju štetu, dok tzv. „Zajednica srpskih opština“ ostaje mrtvo slovo na papiru koje još uvek nema ni formu ni suštinu. Takođe, iako je garant Dejtonskog sporazuma, Srbija se prilično pasivno odnosi prema pokušajima sužavanja ovlašćenja srpskog entiteta, Republike Srpske.

Slična je situacija sa tzv. procesima „regionalizacije“ čija je načela Srbija prihvatila da primenjuje ali ne zahteva od onih koji na tim procesima insistiraju da se oni primenjuju i na Srbe koji su raspadom Jugoslavije ostali van matične države. Otuda se „regionalizacija“ uglavnom doživljava kao deo uhodanog mehanizma razbijanja srpskog nacionalnog bića, mada ona nudi potencijale i za institucionalno jačanje srpsko-srpskih veza u regionu kako sa maticom tako i međusobno.

U okviru postojećih geostrateških projekata koji se odvijaju na ovim prostorima i koji bi mogli značajno uticati na pozicije srpskog nacionalnog korpusa Srpski pijemont posebno izdvaja:

1. evropsku inicijativu za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana koju forsira Nemačka
2. projekat „Dunavska strategija EU“
3. projekat formiranja Evro-azijska unije, odnosno proces evro-azijskih integracija

Razmotrićemo svaki od njih sa aspekta ciljeva koje sebi postavlja projekat Srpski pijemont -Zapadni Balkan.

1.  Nakon ubrzanog procesa prijema Slovenije i nešto kasnijeg prijema Hrvatske, EU je najavila zastoj u procesu daljeg proširenja što je uslovilo gotovo ponižavajući tretman preostalih zemalja bivše SFRJ u njihovim dugogodišnjim naporima da se priključe evropskom projektu. Umesto članstva koje im je obećavano tokom procesa razbijanja Jugoslavije ponuđeni su im „rezervni programi“ regionalnih integracija pod raznim imenima i sadržajima koji su se na kraju sveli na osnivanje regionalne organizacije „širokog imena“ – Savet za regionalnu Saradnju – koja je otpočela rad 1.01.2013. sa sedištem u Sarajevu. Na njenom čelu, kao generalni sekretar, našao se Goran Svilanović, političar prilično potrošen svojom otvorenom podrškom otcepljenju Kosova od Srbije, i ulogom koju je imao u razgradnji državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pokušaj Zapada da od njega napravi nekakav integrativni faktor nikada nije zaživeo.

Nakon što je Rusija otvorila svoj projekat evro-azijskih integracija i pokazala otvorene aspiracije za veće prisustvo na Balkanu, usledila je direktna inicijativa Nemačke, odnosno Angele Merkel, koja je 28.08.2014. u Berlinu, organizovala prvu Konferenciju zemalja Zapadnog Balkana, kojoj su prisustvovale sve zemlje bivše Jugoslavije, Albanija, Nemačka i Austrija. Dogovoreno je da se tokom četri uzastopne godine održava po jedna konferencija godišnje, da domaćin druge konferencije bude Beč, a treće Pariz.

Iz završnog dokumenta ove konferencije (1) jasno se vidi želja organizatora da podstičući regionalnu saradnju ojača svoj uticaj na ovim prostorima i zadrži region u sferi zapadnog uticaja.

Bez obzira što se vidi da projekat nije razrađen do krajnosti i da će njegovo konačo oblikovanje tek uslediti, ozbiljnosti nemačke inicijative najbolje govori činjenica da je za konkretnu podršku ovom projektu spremna da izdvoji gotovo milijardu evra.

2.  Zvanični podaci o ovom zahtevnom projektu reći će Vam da je Evropska komisija tokom juna 2009. godine dobila mandat od Saveta EU za izradu zajedničke sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva. Decembra 2010. Evropska komisija je usvojila završni dokument Strategije i uputila ga na usvajanje Savetu ministara. Celokupna procedura usvajanja završena je 24.06.2011. godine od kada se počinje sa njenom realizacijom. Radi se o izuzetno složenom razvojnom projektu (najvećem od osnivanja EU) čiji akcioni plan obuhvata 4 stuba i 11 prioritenih oblasti (2), a primena se ne odnosi samo na podunavske zemlje već i one koje su sa njima regionalno povezane.

Ono što je manje poznato široj javnosti jeste da je koncept ovog projekta inicirao Oto Von Habsburg, najstariji sin Karla, poslednjeg austrijskog cara i ugarsko-češkog kralja, koji je do kraja života (1912-2011) bio vrlo uticajan u oblikovanju EU kakvu danas poznajemo, a kao zagovornik slovenačke i hrvatske nezavisnosti imao je svoju ulogu i u nestajanju bivše Jugoslavije.

Srbija je, kao država, aktivni učesnik oba ova projekta i kao takva mora mnogo aktivnije iskoristiti mogućnosti koje oni otvoraju, u smislu regionalnog povezivanja, kako bi ojačala i unapredila ekonomsku, kulturnu, versku i socijalnu saradnju srpskih etničkih prostora bivše SFRJ. Iako se nepravedne granice koje danas dele srpski narod ne mogu izbrisati one se mogu učiniti mnogo podnošljivijim. Nijedna prilika u tom smislu ne sme se propustiti, ni jedan korak se ne sme smatrati malim, posebno u fazi kada se, praktično, ponovo kreće ispočetka.

Srpski pijemont – Zapadni Balkan zato poziva Vladu Republike Srbije i Vladu Republike Srpske da pažljivo izuče sve mogućnosti koje ova dva projekta otvaraju u cilju podizanja srpsko-srpskih veza na viši nivo i spreman je pružiti svu pomoć u tom smislu.

3.  Projekat Evroazijske unije praktično je jedan od odgovora Putinove Rusije na procese evropskih i trans-atlantskih integracija. Projekat je 2006. godine najavio njegov ideolog, profesor Igor Panarin i tada je na Zapadu ironično komentarisan kao utopija. No, Evroazijska ekonomska unija (EAU) zvanično je uspostavljena 01.01.2015. godine, što samo pokazuje sa kakvim ambicijama se Rusija vraća kao geo-politička sila.

Iako postoji trenutna geografska diclociranost, profesor Panarin je Beograd video kao jednu od četri prestonice novog saveza (uz Sankt Peterburg, Kijev i Alma Atu) i Srbiji je učinjena odgovarajuća ponuda. Bez obzira što to u ovom trenutku ne izgleda kao realna politička opcija, posebno sa aspekta nacionalno neodgovorne srpske političke elite koja drži vlast, samo otvaranje ove mogućnosti od velikog je značaja za bolji tretman srpskih nacionalnih interesa kod onih koji kreiraju geo-politiku na ovim prostorima. Otuda će razvoj tog projekta bitno uticati na mogućnosti rešanja srpskog nacionalnog pitanja, bez obzira da li će mu se i u kom obliku Srbija pridruživati.

Takođe, Srpski pijemont smatra da dodatni podsticaj jačanju srpsko-srpskih veza u regionu mogu dati ruski energetski projekti, kao i ruski invvesticioni kapital.

Za razliku od tri prethodno navedena projekta, koji otvaraju prostor za veći stepen integracije srpskog etničkog prostora u odnosu na trenutni, postoje i procesi sa suprotnim dejstvom a Srpski pijemont posebno apostrofira dva:

• nagoveštaji stvaranja tzv „Prirodne Albanije“ što je sofisticirano ime za poznati anti-srpski projekat tzv. Velike Albanije čija je realizacija pokušana u vreme nacizma i koja podrazumeva ne samo dalje drobljenje srpskih teritorija već i stvaranje kriznog žarišta sa opasnim posledicama po region, što bi svakako omelo integrativne procese za koje se zalaže Srpski pijemont
• konstantni pokušaji sužavanja ovlašćenja Republike Srpske, kako bi se navodno omogućio efikasniji rad federalne države.

Ono što valja registrovati jeste da se u oba slučaja ne radi o zvanično usvojenim politikama već o vidljivim tendencijama, što ostavlja mnogo više prostora i vremena za delovanje na svim nivoima. To vreme i prostor moraju biti mnogo bolje iskorišćeni nego u slučaju Kosova, koje je takođe započelo kao tendencija a završilo kao država u nastajanju.

U tom smislu onima koji kreiraju geo-političke procese na ovim prostorima mora se konstantno pokazivati da jačanje srpsko-srpskih veza u regionu ne samo da ne mora biti pretnja njihovim strateškim interesima, već da im može i koristiti. Pri tome, to pokazivanje mora biti u službi nacionalnih interesa, a ne u službi bogaćenja i sticanja privilegovanog statusa političke elite. Ovo se najbolje može postići nacionalnom strategijom koja jasno definiše ciljeve i prioritete i za kakvu se zalaže Srpski pijemont – Zapadni Balkan.

Uzimajući u obzir napred rečeno Srpski pijemont je, prema dostupnosti ostvarenja, svoje ciljeve podelio na:

• kratkoročne (koji se mogu realizovoti u periodu do 5 godina)
• srednjoročne (za čiju je realizaciju neophodno 5 do 10 godina, i
• dugoročne (na kojima se strpljivo mora raditi duže od 10 godina)

Budući da se ovi ciljevi u vremenu odvijaju kontinuirano, da se međusobno prožimaju i jedan na drugi deluju dijalektički, njihovo ostvarenje odvijaće se fazno, a biće tretirano kroz operativne planove čija će realizacija umnogome zavisiti od kadrovskih, tehničkih i finansijskih potencijala projekta (koji se sada uglavnom baziraju na mogućnostima VIKOM televizije).

__________________________________________-

Odrednice:

(1) – http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Zavrsna-deklaracija-prve-Konferencije-o-zapadnom-Balkanu-260390.html
(2) – http://www.dunavskastrategija.rs/sr/

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

Jedan komentar na Srpski pijemont – Zapadni Balkan (2)