Srpski pijemont – Zapadni Balkan (4) – Perić intervju

Raspadom Jugoslavije i iscrtavanjem novih granica na Balkanu, srpski nacionalni korpus našao se razvejan u četri nove balkanske države (Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija) i jednoj paradržavi (Kosovo), sa perspektivom daljeg teritorijalnog usitnjavanja kroz podsticanje separatističkih tendencija u Vojvodini i Raškoj oblasti, a čitav proces praćen je opasnim produbljivanjem ideoloških, ekonomskih, socijalnih o drugih srpsko-srpskih podela.

U nedostatku celovite nacionalne strategije koja bi odgovorila na ove istorijske izazove CEOPOM-Istina će otvaranjem feljtonskog serijala „Srpski projekti za XXI vek“ predstaviti neke od inicijativa i projekata koji, u ovim teškim vremenima, imaju ambiciju da se pozabave aktuelnim stanjem srpskog naciona i pokrenu procese za jačanje srpsko-srpskih veza na Zapadnom Balkanu. Smatramo veoma bitnim da Srbi koji žive na srpskim etničkim prostorima bivše SFRJ, a koji u ovom trenutku nisu adekvatno povezani, znaju da postoje inicijative da se njihov položaj unapredi i međusobne veze ojačaju, kao prvi korak ka strateškom cilju, a to je stabilno i pravedno rešavanje srpskog nacionalnog pitanja.

Ovaj serijal započeli smo predstavljanjem projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan, a četvrti nastavak feljtona koji o njemu govori biće intervju sa idejnim tvorcem i predsednikom inicijativnog odbora ovog projekta, prof. dr Vinkom Perićem, akademikom, čovekom ipresivne biografije i ogromne radne energije. Zbog načina na koji CEOPOM radi intervjue i profesorove zauzetosti koja zahteva brižljivo planiranje satnice obaveza, intervju smo radili iz dva dela, tokom profesorovih radnih putovanja po Srbiji.

Prvi put, prilikom njegovog odlaska iz Beograda za Vrnjačku Banju, gde je izlagao naučni rad na V Međunarodnoj konferenciji EMoNT 2015 (5th „INTERNATIONAL CONFERENCE – „Economics and Management-Based on New Technologies“- EMoNT 2015, Vrnjačka Banja, Srbija, 18-21 Juna 2015.), a drugi put, po povratku sa završne svečanosti manifestacije „IV MEĐUNARODNI BUSINESS SAMIT“, održanoj takođe u Vrnjačkoj Banji, čiji ga je stručni kolegijum 26.06.2015. proglasio za „Ličnost godine u ekonomskoj diplomatiji Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope“, dodelivši mu specajalni „GRAND PRIX“ ove manifestacije.

Akademik prof.doc. dr Vinko Perić rođen je 16.05.1953. godine u Opravdićima-Kravice, opština Bratunac, od oca Božidara i majke Mileve Perić (rođene Obačkić). Kao i većina mladih nadarenih ljudi poniklih iz radničke porodice u SFRJ edukuje se uz rad, a poslovnu karijeru počinje u tadašnjem gigantu jugoslovenske elektronske industrije „EI Niš“.

Poslovna preduzimljivost, inovativnost i vizionarstvo čini da paralelno sa poslovnim aktivnostima u državnom i društvenom sektoru u tadašnjoj Jugoslaviji, još 80-tih godina prošlog veka, osniva i svoju privatnu firmu („VICOM“ Gsm. Bh – Beč) u Austriji, osvajajući evropske principe i metode poslovanja čime se stručno, poslovno i naučno prilagođava nadolazećim evropskim trendovima i neminovnim tranzicionim promenama i integracijama na ovim prostorima.

Početkom devedesetih, kada se praktično otvara i demokratizuje kruti privredni sistem socijalističke Jugoslavije, stvaranjem uslova za ravnopravni tretman privatnog kapitala i inicijativa, Vinko Perić otvara jednu od prvih privatnih holding kompanija (VIKOM) na ovim prostorima sa preko 40 samostalnih, deoničarskih i akcionarskih društava u svom sastavu (tzv firme „ćerke“), lociranih na celoj teritoriji Jugoslavije.

Za svo to vreme on se konstantno stručno i naučno multidisciplinarno edukuje, orginalno povezujući različite oblasti svojih interesovanja u smisaonu edukativnu celinu. Tokom 1986 postaje mašinski inženjer, 1994. završava nemački jezik, a 2002. na Univerzitetu za „Mir i razvoj“ Ujedinjenih Nacija „ECPD“ u Beogradu, uspešno brani magistarsku tezu “Model lokalne TV stanice u tržišnim uslovima“, nakon čega se posvećuje istraživanjima vezujući oblasti medija i bezbednosti. U julu 2013. na Internacionalnom univerzitetu u Brčkom uspešno brani Doktorsku disertaciju „Mediji i komunikacije u funkciji zaštite i unapređenja ekološke bezbednosti“. Neposredno nakon toga na Internacionalnom univerzitetu u Brčkom-Distrikt postaje docent-profesor za naučnu oblast „Bezbednost u medijima i komunikacijama“.

U 2010. godini postao je član Ruske Međunarodne Akademije „Internationals ACADEMY of authors OFSCIENTIEIC DISCOVERIES AND INVENTIONS“ a, 2011. Redovni član „Srpske kraljevske asocijacije Akademika inovatora i naučnika“ (SKAIN) Beograd, Srbija. Aktivni je učesnik i izlagač na preko 100 naučnih i stručnih specijalizacija, kongresa, konferencija, simpozijuma, predavanja, seminara, okruglih stolova i skupova u zemlji i inostranstvu, a bio je više puta organizator i član organizacionih i naučnih odbora. Objavio je blizu 60 naučno-stručnih radova, monografija (autor-koautor) od naučnog, nacionalnog i međunarodnog značaja, a radi i na par knjiga čiji je cilj da njegove naučne i društvene ptojekte popularnim jezikom predstavi širem auditorijumu.

Njegove glavne poslovne aktivnosti danas usmerene su na medije, budući da uspešno vodi dve sopstvene digitalne TV mreže koje možete videti u celom svetu (VIKOM) kao i dve radio mreže (VIKOM Radio i PLAVI Radio).

U društvenom i političkom angažovanju profesor Perić je takođe izuzetno aktivan, produktivan i korektan. Ne krije svoja patriotska opredeljenja i posvećenost opstanku Republike Srpske, uz dužno poštovanje izvornih evropskih vrednosti i svih naroda i veroispovesti u okruženju. U tom smislu uspešno vodi ili koordinira nekoliko organizacija i institucija:

• Predsednik je asocijacije „Privatnih poslodavaca Republike Srpske“,
• Predsednik predsedništva „Srpske napredne stranke Republike Srpske“ osnovane 1997.godine
• Pomoćnik Direktora „Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti CESNA – B“ Beograd i šef kancelarije za Republiku Srpsku,
• Predsednik Inicijativnog odbora za osnivanje NVO asocijacije „Srpski Pijemont – Zapadni Balkan“

Budući da je biografija gospodina Perića zaista impresivna, mi smo ovde izneli samo onaj deo koji će Vam stvoriti potpuniju sliku o njemu kao idejnom tvorcu projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan, kao temi našeg feljtona. Njegovu celovitu biografiju možete pogledati na internet adresi http://www.vinkoperic.com/lang_sr/biografija.php.

Profesora Perića srećemo prvi put na terasi beogradskog hotela „Moskva“, a odaje utisak čoveka koji zna šta želi i kako da to ostvari. Iako kao sagovornik deluje prirodno i opušteno brzo shvatite da poznaje elemente kontrole komunikacije i da ga ne možete isprovocirati da kaže nešto što ne želi. Nesporno je obrazovan, ali ono što posebno fascinira je smisao za praktičnost i ogromno iskustvo.

Profesore Periću, pripremajući se za ovaj razgovor pažljivo sam proučavao, pa i proveravao Vašu bogatu biografiju, kako bih što bolje sagledao veze između različitih perioda vašeg života sa onim što danas radite, između različitih oblasti interesovanja i profesionalnih postignuća koja ste ostvarili. I moram reći da sam fasciniran ne samo time što ste postigli, već i načinom na koji to činite. U vreme kada se sve specijalizuje i ekspertizuje vi promovišete multidisciplinarnost pojedinca u naučnom pristupu i principu. U trenutku kada mnogi prave novac i karijere profesionalno se stideći što su Srbi vi hrabro pokrećete projekat kakav je Srpski pijemont. Dok neki ruše Srpsku kako bi se dodvorili Zapadu, vi je otvoreno branite iako nemate ništa protiv Zapada, a tamo Vas u akademskim krugovima više uvažavaju i češće zovu nego mnoge koji im se otvoreno nude. Kako uspevate da hodajući „putem kojim se ređe ide“ budete lično i profesionalno uspepšni?

Ovo dugo pitanje spada u ona koja u suštini imaju jednostavan odgovor. Verujem u ono što radim! Zato PUT kojim idem je u principu uvek inovativan i napredan, jer se nikada ne mirim sa postojećim. Razlikujem bitno od nebitnog i sve, za razliku od mnogin, posmatram optimistički. Tačne i često proverene informacije su mi glavni input za rad, planiranje i osmišljavanje uspešnih strategija ka cilju koji postavim. U finalu koristim naučnu analizu Predviđanje i Verovatnoću uspeha osmišljene strategije i cilj se obično uspešno ostvari. U ovim oblastima sam bio odličan učenik mojih pokojnih Profesora Dr Stjepan Hana i Dr Ladislava Kuna iz Subotice na dvogodišnjim magistarskim studijama za menadžment Evropskog Centra za Mir i Razvoj (ECPD) Ujedinjenih Nacija (1995) u Novom Sadu.

Ali, sve što radim, radim sa ljubavlju, iskreno i sa srcem, a put koji ima srca ne može biti pogrešan, mora vas dovesti do uspeha. Ne mogu reći da nikada ništa nisam radio zbog novca, ali mogu reći da nikada nisam radio ništa protiv svojih uverenja i veoma sam ponosan na to.

Recimo, ja zaista smatram da je multidisciplinarni pristup bolji od uske specijalizacije kako za kvalitetno bavljenje naukom, tako i za rukovođenje i odlučivanje u poslovnim, privrednim i drugim oblastima. To je posebno vidljivo kod društvenih nauka. Neki takav moj stav smatraju prevaziđenim, ali neka oni idu svojim putem.

Takođe, ja se ne stidim što sam Srbin, niti se bojim da to budem bez obzira na okolnosti i zato moja nacionalna pripadnost ne može biti predmet nikakve trgovine. Ako se neko zaista stidi što je Srbin, neka i on ide tim svojim putem, samo neka ne zove mene da idem s njim. No, ako to čini radi karijere ili novca onda je taj dostojan svakog prezira.

Dakle, idem putem koji me ispunjava i ostvaruje i zato se ne bojim prepreka i izazova. Kako bi rekao Tolstoj „ne okrećem se za lavežom svakog psa“ već koračam napred i zato ostvarujem svoje ciljeve. Ono zbog čega sebe smatram uspešnim nije novac, ili društveni status koji sam stekao, mada to nije nevažno, već činjenica da sada, u zrelim godinama, ne moram da se stidim ili odričem bilo čega što sam radio ranije.

Postoji još jedna važna, možda najvažnija, stvar, a to je vreme. Užasavam se gubljenja vremena! Imao sam sreće da kao mlad čovek pročitam Kenedijevu besmrtnu misao „Moramo koristiti vreme kao alat, a ne kao kauč“ i ona je postala deo moje životne filozofije. I još sam nešto sam prihvatio od Kenedija. Uvek se trudim da osmišljavam i radim najmanje lošu varijantu, jer se posle implementacije obično pokaže da je to najbolji pristup.

Pre nego što pređemo na Srpski pijemont, želim da posetiocima CEOPOM-a razjasnimo jednu stvar. Vi ste predsednik Srpske Napredne Stranke Republike Srpske. Ima li ona statusne i organizacione veze sa srpskim SNS-om?

Nema. Stranka na čijem sam čelu osnovana je 1997. godine i baštini istorijsko nasleđe i ideje Srpske napredne stranke Kraljevine Srbije, osnovane u januaru 1881. godine na idejama starih srpskih konzervativaca poput Ilije Garašanina, Jovana Marinovića, Đorđa Cenića i drugih. Prvi predsednik te stranke bio je Milan Piroćanac, a drugi Milutin Garašanin, sin Ilije Garašanina, tvorca Načertanija. Stranka je podržavala dinastiju Obrenovića, što je donelo nepopularnost u vreme povratka dinastije Karađorđević, ali je ona nastavila delovanje i u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, sve do 1925. godine. Ako apstrahujemo sada besmislenu dinastičku opredeljenost ta stranka je ostavila u nasleđe mnogo ideja koje se mogu vezati za današnji položaj Srba a neke od tih ideja, naravno modifikovane, deo su političkog programa Srpske napredne stranke Republike Srpske.

Srpski SNS osnovan je 11. godina kasnije sa bitno drugačijim programskim opredeljenjima i političkim načelima. Oni su masovna, populistička, stranka koja vrši vlast, dok smo mi mala politička grupacija koja snagu crpi iz tradicije i ideja srpskog konzervativizma.

Pa, da li to znači da sebe vidite kao političara koji ne bi vršio vlast?

To znači da sebe u domenu politike vidim kao čoveka kome nije prioritet vlast, već ideja i patriotizam prema svojoj otadžbini. Svoju stranku vidim kao instrument ideje, a ne ideju kao instrument stranke. To je velika razlika, koja je svekolikom srpstvu i donela vreme, odnosno nevreme, današnje.

Takav pristup praktično smo potvrdili na izborima 2008. godine u RS i BiH, kada smo kao stranka nastupali sa pozicija, široj javnosti još uvek nepoznatog, strateškog dokumenta pod nazivom „Odbrana i zaštita Republike Srpske od daljnjeg urušavanja i nestajanja“. U to vreme, pokrenuti su snažni procesi za prenos ovlašćenja koja su Srpskoj garantovana Dejtonskim sporazumom na BiH, što je imalo za cilj njenu unitarizaciju koja bi neminovno vodilo do gašenja Repulike Srpske. Skoro sve stranke u Srpskoj prihvatile su da u tome učestvuju, zarad ulaska u vlast. Kako bi se tome suprostavili, deo intelektualne i političke elite Republike Srpske, patriotski orijentisan, u tajnosti je sačinio strategiju za njenu odbranu, koja je bila formulisana u gore navedenom dokumentu.

Svesna svih opasnosti, Srpska Napredna Stranka R.S koristila je ideje ovog dokumenta kao svoju izbornu platformu, kako bi ih ubacila u političku orbitu, a ja sam kao predsednik preuzeo svu odgovornost za takav pristup. To je izazvalo žestoke rekcije tadašnjih Bošnjačko-muslimanskih direktora CIK-a, RAK-a i SUD-a BiH. Nad nama je izvršeno pravno nasilje, ja sam skinut sa izborne liste, a stranka je po nezakonitoj proceduri ukinuta. Unitarističko-centralističke organizacije u BiH, na čijem su čelu Bošnjaci, krenule su u represiju i satanizaciju i stranke (SNS RS), i mene, i Srpskih kulturno-muzičko-medijskih projekata (pre svega VIKOM TV), što se pretvorilo u pravi etnocid i kuturocid. Ali, naše ideje i argumenti su ostali, a otpočeti proces prenosa ingerencija i dejtonskih ovlaštenja Republike Srpske na BiH je prekinut. Da nismo imali takav pristup, da smo pravili kompromis radi ulaska u vlast, budite sigurni da ne bismo imali Srpsku kakvu imamo danas. To je najbolji praktični primer mojih političkih pogleda o kojima Vam govorim.

Dakle, nismo ušli u vlast, ali smo odbranili našu otadžbinu i to smatram velikim političkim uspehom. Učinili smo to demokratskim sredstvima i zapadnim metodama i strategijama, čemu su me opet naučili svetski Akademici i profesori na Magistarskim studijama UN. Na vrhu moje magistarske diplome stoji krug, kocka i trokut.

Tu dolazimo i do projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan koga CEOPOM prepoznaje kao ideju koja nedostaje, kao esencijalnu potrebu, tog, kako kažete, vremena današnjeg. Da li ovaj projekat smeštate u sferu politike ili na njega gledate drugačije?

Naravno, sve zavisi od toga kako tumačite i definišete politiku. Živimo u vremenu kada se i nečijoj prehladi traže politički uzroci i posledice. Ali, kao jedan od ideologa ovog projekta, mogu Vam reći da je on zamišljen kao nešto što ima mnogo širi nacionalni smisao i da je njegova politička dimenzija, ma koliko značajna, samo jedan od aspekata ove ideje. Tu su kulturni, verski, poslovni i drugi, međusobno povezani, aspekti.

Pre svega Srpski pijemont – Zapadni Balkan je zamišljen u startu kao NVO asocijacija koja popularizuje ideju o neophodnosti što čvršćeg povezivanja Srba u regionu na svim nivoima, ali u okviru mogućnosti koje dopušta ili predviđa međunarodno pravo i zakonodavstvo zemalja regiona u kojima Srbi žive kao manjine ili statusno nepriznati entiteti. Smatramo to korisnim ne samo za Srbe, već i za čitav region Zapadnog Balkana i Evropu uopšte, posebno kada je u pitanju sloboda, ekonomija i kvalitet života svakog građanina. Svi oni pojedinci i organizacije (računajući i političke), koji prihvataju tu ideju i opšta načela delovanja dobro su došli.

No, upravo zbog činjenice da će aktivnosti Srpskog pijemonta imati i neizbežne političke implikacije, želim da istaknem kako oni koji nameravaju da time manipulišu nisu dobro došli. Politika je ovim prostorima mnogo češće donosila podele nego jedinstvo i to moramo imati u vidu kada govorimo o budućem delovanju asocijacije Srpski pijemont – Zapadni Balkan.

Primećujem da potencirate značaj jedinstva i sloge kao temelja ovog projekta?

Ne samo ovog, već svakog srpskog nacionalnog projekta. Nisu uzalud naši neprijatelji pustili u opticaj mantru „Nedaj bože da se Srbi slože“, na kojoj već vekovima grade svoje anti-srpske koncepcije, dok je mi uglavnom doživljavamo kao pošalicu! A ta pošalica, ne slučajno, istisnula je iz upotrebe našu vekovnu ideju vodilju „Samo sloga Srbina spašava“. No, da se vratimo ideji „jedinstva“ mada bi ja pre koristio . termin „zajedništvo“. To je širi pojam koji bolje odgovara narodu kao društvenoj kategoriji. Mi imamo i lep narodni izraz „sabornost“, ali on ima i istorijska i teološka tumačenja pa je, ipak, najbolje koristiti termin „zajedništvo“.

Malo koji narod na svetu je platio toliku cenu nedostatku zajedništva, a da nije izvukao odgovarajuće istorijske pouke, kao srpski. Malo koji je, zbog nesloge, zgazio toliko velikih ideja, odbacio toliko vizionara, propustio toliko prilika. Zato insistiram na zajedništvu kao temelju bez koga će svaka nacionalna priča biti zidanje novog Skadra na Bojani u narodnoj pesmi. Danas, kada više nema zajedničku državu, kada je razbacan i nacionalno obespravljen, srpski narod mora razumeti da mu bez zajedništva i sloge nema dugog opstanka na ovim prostorima. Mi živimo u vremenu tranzicije koja je veoma teška, a tranzicija svesti je najteža!

Uzmimo na primer najavu ove britanske rezolucije o Srebrenici kao ogledalo. Evidentan je njen anti-srpski karakter, jasne su političke posledice njenog usvajanja kako po Republiku Srpsku, tako i za Srbiju i čitav srpski nacionalni korpus, pa ipak nema zajedništva u srpskim osudama ovog podmetanja. Više je jevrejskih naučnika i profesora, strunjaka za genocid i holokaust, reklo da Srebrenica ne može biti genocid, nego srpskih. Zašto? Koliko je, i kada, političkih stranaka u Srbiji jasno osudilo ideje britanske rezolucije?! Da i ne govorim o Vuku Draškoviću i sličnim ljudima čije su morbidne ideje o poređenju onoga što se desilo u Srebrenici sa nacizmom izazvale zaprepašćenje u onim naučnim krugovima koji se decenijama bave izučavanjem fenomena nacizma i holokausta.

A sa druge strane imate reakciju Bošnjaka na hapšenje Orića. Jeste li čuli ijednog bošnjačkog političara ili javnu ličnost da je o Oriću govorio drugačije nego kao o oslobodiocu? A svi dobro znaju ko je on!

Moje rodno selo Opravdići-Kravica spaljeno je i opljačkano do temelja tokom njegovog zverskog napada na Božić 1993. godine. Toga dana u reonu Kravice spaljeno je 688 srpskih kuća, a preko 1.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Naser i njegovi zločinci zverski su mučili i surovo pogubili blizu pedeset osoba, među kojima je bilo žena i staraca. Sa odsečenom glavom jednog od poginulih na snegu su igrali fudbal, a poznat je slučaj Nenada Rankića koga su pekli na ražnju. U zoni dejstava Nasera Orića za period 1993-95 ubijeno je oko 3.400 Srba. Većina njih bili su civili. Rane na te događaje previše su sveže, a o tim zločinima niko ne govori. To nisu samo moje rane, ili rane samo bosanskih Srba. To su rane na telu srpskog nacionalnog bića i dok ih, duboko u sebi, ne oseti svaki Srbin, ne možemo govoriti o nacionalnom zajedništvu.

Ne govorim ovo da bih opravdao srebrenički zločin. Pojedinci su ga počinili. On je dovoljno velik i jeziv da mu nikakva dodavanja nisu potrebna. Ni u brojkama, ni u kvalifikaciji. Ali, taj zločin ne može se vezivati za srpski narod u Bosni, niti se može nazvati genocidom. Pravo i nauka postavili su kriterijume koji jedan masovni zločin čine genocidom, a ništa od toga ne postoji u srebreničkoj tragediji. To se mora reći mnogo glasnije, jasnije i tvrđe.

Da se vratimo Srpskom pijemontu. Vi ste na ideju o potrebi jednog ovakvog projekta praktično došli 2008. godine. Koliko ste zadovoljni dinamikom kojom se on razvija?

Prvo, moram malo da Vas ispravim. Nisam ja na tu ideju došao 2008. godine, već mnogo ranije. Ideja o neophodnosti što čvršćeg povezivanja Srba, kao patriotski orijentisanom intelektualcu nametnula mi se još kada su otpočeli procesi raspada Jugoslavije, i moj prvi pokušaj da je ostvarim bio je osnivanje „Stranke Jugoslovena“ budući da su Srbi u Jugoslaviji živeli u zajedničkoj državi. Kasnije, ona je utkana i u programska načela Srpske napredne stranke Republike Srpske o kojoj sam već govorio. No, bilo je nekako prirodno da inicijativa za realizaciju takve ideje potekne od srpskih institucija. Od SANU, Udruženja Književnika, neke patriotske opozicione stranke ili NVO. Ali, godine su prolazile a ništa se nije dešavalo. Bila je prosto neverovatna indiferentnost srpske intelektualne elite prema nacionalnom pitanju i posledicama koje su iz toga mogle proisteći za čitav nacionalni korpus. Mi u Srpskoj bili smo time zbunjeni, a znam da je to bio slučaj i sa Srbima na drugim etničkim prostorima.

Posle događaja iz 2008. o kojima sam govorio, i pozitivnih efekata koje je dala pomenuta strategija „Odbrana i zaštita Republike Srpske od daljnjeg urušavanja i nestajanja“, patriotsko jezgro koje je radilo na njoj smatralo je da treba nastaviti rad i inicirati stvaranje jednog širokog fronta koji će kao cilj imati okupljanje oko ideje jačanja srpskog jedinstva. Ako samo ovlaš pogledamo srpsku istoriju jasno je koliko je to ambiciozan i zahtevan projekat u svakom smislu. Na njemu se radi konstantno, ali postoji mnogo ograničavajućih faktora koji se ne mogu prevazići preko noći. I zato se stvaranje asocijacije Srpski pijemont – Zapadni Balkan neće odvijati ni brzo ni lako. No, kako bi rekao Makijaveli „gde postoji velika volja ne postoje nepremostive prepreke“. Stvari se kreću napred, ideja dobija sve više pristalica, pa nisam nezadovoljan do sada urađenim, mada se uvek držim sintagme „ništa nije tako dobro da ne može biti bolje“. Naravno, treba uzeti u obzir i činjenicu da društvene inicijative ovog tipa efekte daju „ex post“, odnosno da uvek mora proći određeno vreme pre nego što one postanu vidljive.

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

Jedan komentar na Srpski pijemont – Zapadni Balkan (4) – Perić intervju