Srpski pijemont – Zapadni Balkan (5) – Perić intervju II

U četvrtom nastavku feljtona kojim predstavljamo nacionalni projekat Srpski pijemont – Zapadni Balkan, započeli smo  intervju sa njegovim idejnim tvorcem i predsednikom inicijativnog odbora, akademikom, Prof. dr  Vinkom Perićem. Zbog njegovih brojnih obaveza intervju smo radili iz dva dela. U prvom, koji smo vodili u Beogradu, uktratko smo predstavili njegovu bogatu poslovnu i naučnu karijeru i započeli razgovor o samom projektu Srpski pijemont.

Drugi deo intervjua sa akademikom Prof. dr Vinkom Perićem vodimo u Smederevu, na obali Dunava, gde se srećemo pri njegovom povratku iz Vrnjačke Banje, odakle dolazi kao laureat manifestacije „IV MEĐUNARODNI BUSINESS SAMIT“, čiji mu je stručni kolegijum 26.06.2015., dodelio specijalni „gran pri“ proglasivši ga za „Ličnost godine u ekonomskoj diplomatiji Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope“. Profesor izdvaja dva sata vremena da nastavimo razgovor, budući da hita na beogradski aerodrom odakle leti za Tivat gde ga čeka novo izlaganje priznatog naučnog rada „HEAVY METAL TOXICITY AND THE EFFECTS ON HUMAN HEALTH“ na 3rd Intetnacional Conference „New Functional Materials and High Technology“

Gospodine profesore, pre nego što nastavimo gde smo stali, želeo bih da nam kažete nešto o ovom priznanju koje ste dobili. To možda nema veze sa Srpskim pijemontom, ali svakako će biti zanimljivo.

Sve što radim poslednjih godina na neki način ima veze sa Srpskim pijemontom. Ovakvi skupovi i regionalni poslovni samiti, odlična su prilika za promociju njegovih ideja i dometa, te direktno upoznavanje intelektualne elite i uspešnih poslovnih ljudi da podrže ovaj projekat.

No, nezavisno od toga, ovo priznanje mi je veoma drago i značajno, jer je dobijeno od kolega koji su poznati i priznati u oblastima kojima se bave. U žiriju ove manifestacije bili su i Vihren Bouzov – Rektor Univerziteta „Sv.Kiril i Metodij“ Bugarska, akademik prof. dr Marko Todorović, međunarodno priznati stručnjak za organsku hemiju, nosilac mnogih međunarodnih priznanja i kandidat za Nobelovu nagradu, akademik prof. Dr Rade Biočanin, sa državnog univerziteta u Novom Pazaru, Vesna Dedić, novinar publicista i književnik, dr Miloš Tucović i drugi, izuzetno uspešni ljudi, izvinjavam se što ih sada sve ne pominjem.Svaki od njih, na neki način, predstavlja svojevrsnu instituciju u poslu kojim se bavi. Izuzetna je čast uopšte pripadati tom krugu, a dobiti njihov glas kao merilo vrednosti svog rada priznanje je koje vas mora ispuniti ponosom.

Šta taj krug ljudi kaže o ideji projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan? Mislim da su ti intelektualci, koji se nisu prodali za novac ili državne funkcije, koji su se pred političkim nasrtljivcima na neki način povukli u čisto profesionalne sfere, veliki resurs koji će pre ili kasnije povući Srbiju na neku pravu stranu. Da li oni prepoznaju značaj i snagu ideje jačanja srpsko-srpskih veza, koja stoji u osnovi Srpskog pijemonta?

Svakako. Uostalom, ko će ako ne taj krug ljudi, koje bih nazvao mislećim praktičarima, razumeti i podići jednu takvu ideju?! Ko će je uobličiti u ozbiljnu nacionalnu strategiju i predstaviti narodu kao zdravu i realnu opciju, ako ne mi, patriotski orijentisani intelektualci i poslovni ljudi?! E, sad, tu postoji praktičan problem vremena koje takvi ljudi mogu posvetiti aktivnom učešću u projektu, zbog mnoštva obaveza koje imaju. Ipak, mnogi nalaze vremena da pomognu, a neki su i deo inicijativnog odbora Srpskog pijemonta. I sve ih je više, što je jako važno.

Mi sada aktivno radimo na dva strateška dokumenta u okviru Srpskog pijemonta. Prvi je, „Analiza bitnih strategija koje su se bavile srpskim nacionalnim pitanjem od Načertanija do Memoranduma“ gde uporedno analitički tretiramo desetak formulisanih ili poluformulisanih strategija i koristeći naučne metode grupišemo sličnosti i razlike među njima, kao i stepen njihove ostvarljivosti u današnjim uslovima. Većinu tih dokumenata vi ste već naveli u prvom nastavku svog feljtona, pa ih ne bih sada nabrajao, ali bitno je da time vezujemo prošlost i sadašnjost. To će jasno osvetliti naš transcendentalni budući put!

Drugi dokument smo radno nazvali „Analiza mogućnosti poslovnog povezivanja Srba u regionu Zapadnog Balkana“ gde analiziramo poslovni ambijent, privredne propise i finansijske sisteme svih zemalja regiona u kojima se nalaze srpski etnički prostori, tražeći mogućnost za jačanje njihove povezanosti. Rezultati su više nego zanimljivi, mada analiza još nije konačna.

Ali, neću sada pričati o dometima i značaju ovih aktivnosti. Biće dana i prilika. Ovde želim da ukažem na nešto drugo. Više od pedeset ljudi angažovano je na ovim projektima. Među njima je devet akademika, 16 doktora nauka, više magistara i usko specijalizovanih fakultetskih stručnjaka. I svi oni rade volonterski, bez novca, želeći da unaprede i učine realnom ideju Srpskog pijemonta. Iako je njihovo vreme na tražištu jako skupo oni praktično rade za ideju. To je ogroman patriotski i intelektualni potencijal, a mislim i najbolji odgovor na vaše pitanje.

Kad smo kod novca, jasno je da bez njega nema realizacije ovako ozbiljnog projekta, bez obzira što je uvek bilo i biće onih koji će pomagati određene ideje. Imate li izvore finansiranja i hoćete li ih moći obezbediti?

Da, da, novac. Objektivno, on jeste najveći problem sa kojim se suočavamo u razvoju ideje Srpskog pijemonta i osnovni razlog zbog koga se sve odvija dosta sporo. Mislim da gledate na pravu stranu kada pitate za izvore finansiranja. Ja bih vas malo dopunio i stavio naglasak na „stabilnost izvora finansiranja“. Za projekte čija će realizacija trajati dugo neophodno je obezbediti stalnu cirkulaciju nekog novca, a to se može samo obezbeđenjem stalnih i stabilnih izvora finansiranja. Ja sam svoje skromne materijalne i dobre poslovne resurse, mislim na elektronske medije, stavio u službu Srpskog pijemonta, i nisam sam, ali to svakako ni izbliza nije dovoljno.

Da je sreće ovaj projekat bi imao podršku budžeta i Srbije i Srpske jer pokriva mnogo toga što bi trebalo da rade državne institucije. Takođe, ne vidim razloga da evropski fondovi ne podrže Srpski pijemont, jer on nije anti-evropski projekat. Naprotiv. Otvoreni smo i za svaku saradnju sa projektima za Balkan ruske federacije. Svima ćemo se uskoro obratiti. Znamo, sigurno, da nas neće finansirati Soroševi i slični fondovi, niti nas to zanima.

Kada govorimo o finansiranju iz privrede onda, sada vam govorim kao menadžer, moramo uvažiti činjenicu da danas oni koji imaju novac ulažu samo tamo gde vide neki konkretni finansijski interes, da ih opšte ideje koje ne nude konkretnu dobit ne zanimaju mnogo, ma kako te ideje bile značajne. Možda oni „od drveta ne vide šumu“ ali u tranzicionim vremenima verovati da je drugačije utopija je i samo-obmana.

Dakle, moramo ideju učiniti atraktivnom pre svega poslovnim ljudima, kako bi iznašli mehanizme stabilnog finansiranja, a ne pasti pod uticaj stranog faktora koji je antisrpski raspoložen.

Prostor za to, recimo, može biti naša inicijativa za čvršće poslovno povezivanje srpskog etnosa u regionu, što smo praktično i potvrdili u okviru Prve međunarodne naučne konferencije u Gradišci 30.11.2013. godine (www.youtube.com/watch?v=l3oWb8pU9EQ). Kao predsednik asocijacije „Privatnih poslodavaca Republike Srpske“ znam da tu postoje značajne neiskorišćene mogućnosti.

A ima i drugih načina, npr: Rekao sam da mi ne pretendujemo da budemo politička opcija i nije nam cilj ulazak u vlast kako bi imali novac što većina sličnih organizacija radi. Jedna od naših ideja je da posle pravne regulative Asocijacije Srpski Pijemont – Zapadni Balkan, imenujemo i Alternativnu vladu ili Vladu u senci od najstručnijih i najsposbnijih patriota. (Takva iskustva imamo u Velikoj Britaniji, koja alternativnu vladu finansira da bi od nje dobila zdrav i stručan korektivni faktor za svoje aktivnosti i rad). U tom kontekstu svi resursi za rad takve Vlade su spremni u Gradišci! (Hostel Moskva, Kabineti, više medija. . . ).

No, sve je to u začetku, mi još uvek praktično radimo volonterski i sredstvima nosioca ove inicijative. Pozivamo sve koji prepoznaju značaj ove ideje da nam se pridruže i time pomognu u skladu sa mogućnostima, ne mora to uvek biti novac.

Sa druge strane, čvrsto sam uveren da ideja Srpskog pijemonta ne može biti zaustavljena zbog trenutnog nedostatka novca. Možda će se povremeno usporiti ili ići dužim putem, ali neće se stati. A prave ideje, pre ili posle, obezbede novac za svoju realizaciju. Više me brine nekakva apatija koja je zahvatila srpsko nacionalno biće, odnosno spremnost da se jedno privremeno stanje posmatra kao svršena stvar. Tvrdim vam da ništa nije gotovo, podsetiću Vas na finale i 1. i 2. svetskog rata, a znate da se istorija ponavlja. Oni koji već decenijama, pa i vekovima, rade na razbijanju srpskog nacionalnog korpusa uvek su imali više novaca od nas, ali nikada nisu imali više energije, više vere i spremnosti na žrtvu. Uostalom, zato smo kao narod opstali i ostali. Podsetiću Vas i na rečenicu iz prvog dela da uvek radim najmanje lošu i optimističku varijantu. Podsetiću Vas i na „Titanik“. Svi su imali puno novaca i zdravlja, ali nešto drugo nisu imali – predviđanje budućnosti i sreće.

Da li vi verujete da će, posle raspada Jugoslavije, svi Srbi ikada ponovo živeti u jednoj državi? Neki misle da je to skrivena namera projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan?

Srpski pijemont – Zapadni Balkan nema skrivenih namera i ideja. Sve u životu radim legalno po zakonima, transparentno i korektno. Izraz „Svi Srbi u jednoj državi“ može biti politički cilj ili zgodna politička parola, ali mi ne želimo da budemo politička organizacija, niti da se bavimo političkim delovanjem. Mi želimo da budemo NVO, patriotske orijentacije, koji će legitimno delovati u celom regionu, a to podrazumeva poštovanje međunarodnog prava i zakona zemalja koje čine taj region. Zašto ovo ističem? Zato što intelektualno jezgro Srpskog pijemonta jasno sagledava velike mogućnosti jačanja srpsko-srpskih veza u regionu kroz savremene procese regionalizacije, kao i kroz već uspostavljene odnose u regionu. Postoji mnogo ugovora, konvencija, inicijativa i drugih dokumenata koje su potpisale zemlje regiona a koje to omogućavaju. Mnogi od njih su već deo zakonodavstva tih zemalja, posebno u Hrvatskoj koja je članica EU. Ne morate menjati granice Hrvatske i Bosne, ili podrivati njihov suverenitet da bi ostvarili bolje veze između Srba koji žive u Crnoj Gori, Makedoniji, bivšoj Srpskoj Krajini u Hrvatskoj i Republici Srpskoj u BiH. Dovoljno je osmisliti kvalitetan regionalni poslovni ili kulturni projekat, koji je u skladu sa postojećim evropskim standardima, inicijativama i pravnim normama – i uz patriotske medije sve će doći na svoje.

Ili, šta smeta da Srbija i Crna Gora pa i Bosna i Hercegovina, uspostave međusobni platni promet, ili zajedničko tržište (od tržišta rada do potrošača) što bi svima koristilo i svi bi imali interes, a nikome nebi štetilo?

Dakle, nadam se da je ideja Srpskog pijemonta jasna. Ovaj projekat nema političku pozadinu, ni skrivene namere, bez obzira što će imati političke implikacije, kao i rad svih NVO, bez obzira u kojoj sferi deluju. Namerno sam svoj odgovor na Vaše pitanje počeo od njegovog drugog dela, jer se prvi deo, kako sam razumeo, odnosi na moje lično mišljenje.

Tako je.

Lično verujem da će Srbi za, istorijski gledano, relativno kratko vreme živeti u nekom obliku državne zajednice. Za to neće biti potrebni nikakvi ratovi, niti nasilje, već promena političke percepcije onih koji određuju globalne političke procese. A ona se već dešava. Podsetiću Vas na nemačku incijativu za Balkan, iza koje stoji lično Angela Merkel. Pa na termin „evropski prstenovi“, kao savremeni koncept mogućeg novog ustrojstva EU. Na ruski povratak na Balkan, takođe. Podsetiću vas i na veoma bitan govor prvog čoveka francuske masonerije gospodina Kelera ove godine u Beogradu, kada je rekao da je sadašnji evropski koncept mrtav ili na samrti i da u narednih 20 do 30 godina mora biti zamenjen novim. Te reči nisu slučajne. I nisu slučajno izgovorene na otvorenom predavanju baš u Beogradu.

Dakle, mnogo toga ukazuje da će se Evropa u narednom periodu menjati i da će se u okviru tih promena ovaj region kretati ka nekoj formi konfederacije, a da uz određene uslove Rusija neće imati ništa protiv toga. Srbima takav koncept odgovara, jer šta je konfederacija nego labava zajednička država?! U tom smislu siguran sam da će srpskom korpusu više smetati međusobne podele, nego oni koji nas ne vole mnogo. I tu vidim smisao i svrhu delovanja Srpskog pijemonta, jer će on doprineti da u predstojeće promene uđemo sa mnogo boljih pozicija.

Rekli ste da je vašoj Srpskoj naprednoj stranci Republike Srpske zabranjeno delovanje, ali primetio sam da kada je spomenete pričate o njoj u sadašnjem vremenu. Ima li veze između ova dva projekta?

Nema nikave veze, osim mojih pogleda na političke procese koji su takvi kakvi su. Ponovo naglašavam da Srpski pijemont nije politička organizacija, niti želi direktno političko delovanje. A o stranci govorim u sadašnjem vremenu jer smatram i argumentima potkrepljujem da je ona samo privremeno ukinuta na nezakonit način i u nelegalnoj proceduri. Po tom osnovu u toku je pokretanje procesa pred Međunarodnim sudom u Strazburu i čvrsto verujem da ćemo ga dobiti.

Zašto? Na šta se zapravo žalili?

Mi smo se žalili kako na osnov za ukidanje delatnosti, tako i na proceduru koja je pri tome primenjena, a da ne govorimo što su pri tome BiH organizacije na čelu sa Bošnjacima-Muslimanima učinile etnocid i kulturocid nad Srpskom legalnom i legitimnom političkom partijom (SNS RS) , medijima (VIKOM RTV), Srpskom tv, filmskom, muzičkom, i pisanom Kulturom i Srpskim narodom u RS. Smatramo da naše suprotstavljanje prenosu ovlašćenja sa Srpske na BiH ne može biti smatrano nacionalizmom niti govorom mržnje, kao i da se naš zahtev za striktnu primenu Dejtonskog sporazuma ne može tretirati kao nešto što je upereno protiv BiH. Uostalom, taj sporazum garantovale su sve velike sile i Srbija.

Što se tiče samog procesa, čitav postupak vođen je mimo zakonske procedure. Na kraju, ni presuda nam nikada nije ni dostavljena, već je navodno bila obešena mesec dana na oglasnoj tabli suda u Bijeljini čiji je predsednik SUD-a takođe Bošnjak. Taj postupak je krajnje sumnjiv kada se zna da stranka ima svoju javnu adresu u Banja Luci i Gradišci, te da su sve korespodencije sa njima iz BiH vođene sa Banjalučke adrese. I sve je funkcionisalo, osim kod dostavljanja presude!

Dakle, svi koji su u tom procesu učestvovali sa strane Federacije BiH, bili su Muslimani, ili Bošnjaci kako se to sada kaže. Na sve smo to ukazali u našoj žalbi Ustavnom sudu i priložili adekvatne dokaze. Sve do konačne presude u Strazburu ja ću o Srpskoj naprednoj stranci Republike Srpske govoriti u sadašnjem vremenu, jer iako smo prisiljeni da delujemo konspirativno mi pomažemo drugim patriotskim opcijama u RS, kao što smo to uradili sada na izborima 2014. Partiji ekonomske i socijalne pravde RS – Prof. Dr Emila Vlajkija.

Šta ako Strazbur obori odluku Federalnog suda BiH, hoćete li više vremena posvetiti Srpskom pijemontu ili čisto političkom angažmanu?

Pa, Srpski pijemont je veoma širok, multidisciplinarni generalni projekat sa svojim podprojektima, koji sva moja znanja, iskustva i interesovanja povezuje u smisaonu celinu. On je veliki naučni, ali i praktični izazov, a društveni značaj koji može imati nadilazi bilo koji politički angažman. Kao akademik i naučnik uvek sam bio spreman da podržim svaku iskrenu patriotsku opciju i pomognem patriotskim partijama. Takođe, ne krijem da spadam u ljude koji smatraju da se ekonomija što pre mora staviti iznad politike, a znanje i stručnost uvesti u funkciju društvene moći i opšte koristi.

Smatram da se sve pobrojano stapa u smisaonu celinu kroz projekat Srpski pijemont – Zapadni Balkan i zato mislim da će moje vreme sve više biti posvećeno promociji njegovih ideja.

Vi ste ekspert za medije. Vaš magistarski rad i doktorska disertacija vezani su za ovu oblast, podigli ste od nule preko 10 elektronskih medija u Srbiji (Šabac) i Republici Srpskoj (Banja Luka-Gradiška), Vaše sadašnje VIKOM TV digitalne mreže vide se u celom svetu, vlasnik ste i dve radio mreže. Slušao sam jedno vaše predavanje o ulozi medija u kreiranju „savremene stvarnosti“ i bio fasciniran kako vladate tom materijom i koliko ste duboko ušli u metodologiju delovanja CNN-a. Kako vidite ulogu medija koji deluju na srpskom etničkom prostoru u realizaciji osnovnih ideja projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan?

Sajno pitanje! In medias res! Ali, da krenemo redom. Zaista je delovanje u medijskoj sferi objedinilo moja naučna interesovanja i smisao za praktičnost, pa su mediji danas i moja osnovna profesionalna preokupacija. Sklonost ka tome pokazivao sam još u ranoj mladosti. U 18-toj sam, kao radioamater, napravio svoju radio-stanicu i razgovarao na daljinu sa svojim instruktorima iz te oblasti u Šapcu (Draganom Petrovićem i pokojnim Mićom Ninkovićem). Vaše pitanje vraća me u ta lepa vremena kada mi je idol bio Nikola Tesla i kada sam maštao o tome da imam svoj radio, da stvaram programe koje će ljudi slušati. Na neki način ostvario sam te svoje budne snove, mada je to sada sve drugačije. Promenio sam se i ja, i svet, i ljudi, a mediji najviše.

Što se tiče CNN-a njima sam se naučno bavio zbog uloge koju su imali u raspadu SFRJ i otvaranju drugih kriznih žarišta u svetu, a moja uža specijalnost je uticaj medija na bezbednost država i regiona. Ostanete bez daha kada spoznate koliko se instrumenata moći nalazi u njihovim rukama, koliko su mehanizama osmislili da tu moć konstantno jačaju. Oni danas ne samo da kreiraju stvarnost, oni kreiraju samu ideju stvarnosti, menjaju smisao ljudskog postojanja. Običnom čoveku teško je i da poveruje na koje je sve nivoe „prikopčana“ njegova svest dok gleda njihove odabrane programske sadržaje kroz koje prima skrivene poruke, a da često nije ni svestan da ih je primio. Zbog ograničenosti čula vida (frekventni opseg i brzina zatvaranja očnih kapaka) u odnosu na brzinu reagovanja mozga gledaocu se mogu kroz TV programe u svest utiskivati slike koje njegovo oko nije prepoznalo u deliću sekunde koliko su trajale, ali ih je mozak primio kao informaciju.

Mediji su danas jednostavno sve i poruke koje oni šalju našoj svesti bukvalno mogu biti važnije od realnosti.

U tom smislu nema realizacije nijedne nacionalne ideje, pa ni Srpskog pijemonta, bez adekvatne podrške medija. Verujte mi da su mediji pokretačka snaga ka realizaciji bilo koje ideje, ka postizanju svakog cilja. Ideja koja iza sebe nema neki medij jednostavno kao i da ne postoji. Mi u ovom trenutku imamo moju VIKOM RTV koja nosi tu ideju što je za početak dovoljno. Ali, neophodno je angažovati i razvijati saradnju sa što više medija koji će podržati ideje Srpskog pijemonta na svim srpskim etničkim prostorima. Ne treba podcenjivati snagu i uticaj lokalnih medija! To je proces koji je već otpočeo, ali traži vremena i novca. U svakom slučaju, budite sigurni da imamo jasan koncept medijskog pristupa. Naravno, ne mogu sada o svemu govoriti.

Kad smo već kod medija i VIKOM-a, zašto Vas neki Bošnjaci optužuju da im kradete sevdalinke?

Ah, malo sam iznenađen da i to znate, očigledno ste se dobro pripremili za ovaj razgovor. Rekao sam već da je VIKOM RTV patriotski medij čiji je rad ukomponovan u strategiju Srpskog pijemonta, a u tom smislu on obraća pažnju i na srpsko kulturno nasleđe. To finansijski svakako nije isplativo kao realizacija rijaliti-programa, ali ima veliki nacionalni značaj. Radi se o jednom projektu moje VIKOM produkcije i radio-televizije, vezanom za izvornu narodnu muziku, koji bespotrebno (mada ciljano) dobija političku dimenziju. Svi znamo šta pesma znači za Bosnu, za sve ljude koji u njoj žive bez obzira kom narodu pripadaju. Ne kaže se uzalud „Kroz Bosnu ne pevaj, kroz Srbiju ne igraj“. A sevdalinka je kruna bosanske pesme. Ali, bosanske, ne muslimanske (bošnjačke), srpske ili hrvatske pesme.

Naša nekadašnja braća muslimani, a sada komšije Bošnjaci, prisvojili su tu muziku kao svoju, kao neki svoj brend, pa slušajući tekstove tih pesama danas u kojima imate puno turskih reči, možete steći utisak da Srbi nemaju veze sa tom muzikom, sa njenim korenima i stvaranjem. To je velika obmana. Mnoge sevdalinke stvorili su Srbi i izvorne verzije tih pesama žive i danas u krajevima naseljenim srpskim življem. Mi takve pesme pronalazimo, minimalno ih aranžmanski i tekstualno uobličimo i prikazujemo na VIKOM TV i Ju-Tjub kanalu u izvornom melodijskom obliku. Stručno rečeno radimo „Varijacije na poznate sadašnje teme“.

To je izazvalo veliki bes u krugovima novokomponovane bošnjačke elite. Ti ljudi koji ne poznaju svoje korene, niti čitaju svoje intelektualce poput Selimovića na primer, žestoko su napali i mene i taj projekat, ne prihvatajući činjenicu da je današnja sevdalinka postojala mnogo pre Kosova i dolaska osmanlija sa istoka. Oni ne shvataju da pesme, kao i ljudi, imaju svoju istoriju i poreklo, da se ne mogu svojatati tek tako. Kao primer, podsetiću vas na poznatu pesmu „Nema te više Alija, sevdalija“ koja se u izvornom obliku pevala i peva kao „Nema te više, Momčilo“!

Dakle, ne kradem ja nikome ništa, samo im ne dam da svojataju ono što nije njihovo. A kao i uvek, posle ratova devedesetih, kada nemaju argumente Bošnjaci kreću u politizaciju. Svakojakih sam se optužbi naslušao, čak i pretnji. No, to me, da Vam iskreno kažem, ne tangira mnogo, a u tom kontekstu imam i sreću što sam predmet opservacija i praćenja više tajnih službi. Mi nastavljamo ovaj projekat VIKOM televizije sa namerom da pokažemo da je sevdalinka etno-biser istorijske Srpske Bosne a ne Bošnjaka, da je pesma zajedničko kulturno dobro a ne tapija nacionalnog identiteta.

Veliku ulogu u oblikovanju ovako turcizovanih sevdalinki imao je Himzo Polovina, veliki pevač i muzičar, ali još veći musliman. Da im praktično pokažem šta je radio, pesmu koja mi se sviđa „Mujo kuje konja po mesecu“, preuredio sam u „Vinko kuje konja po mesecu“, i napravio spot u kome sam stavio sebe i svoju majku, što svi mogu videti ili na VIKOM RTV mrežama u svetu ili na VIKOM Ju -Tube kanalu.

Ali, suština je da sevdalinka nije bošnjačka, već bosanska pesma.

Profesore Periću, hvala na vremenu i razgovoru. Vodio sam ovaj intervju iskreno i od srca podržavajući osnovne ideje projekta Srpski pijemont – Zapadni Balkan i uz čvrstu veru da bi čak i njihovo delimično ostvarenje značilo početak izlaska iz močvare u kojoj se zaglibilo srpsko nacionalno pitanje. Čast mi je da sam Vas upoznao.

Zahvaljujem i ja Vama na podršci koju nam dajete serijom realnih i korektnih tekstova o našem projektu. Sama činjenica da ste prvi koji Srbiji detaljno predstavlja našu inicijativu pokazuje da pažljivo pratite dešavanja na čitavom srpskom etničkom prostoru i da ste portal sa istančanim osećajem za nacionalno. Želim Vam uspeh u radu!

Razgovor vodio – Dragan Milašinović

Izvor: CEOPOM-Istina