Српски пијемонт – Западни Балкан (6)

Распадом Југославије и исцртавањем нових граница на Балкану, српски национални корпус нашао се развејан у четри нове балканске државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија) и једној парадржави (Косово), са перспективом даљег територијалног уситњавања кроз подстицање сепаратистичких тенденција у Војводини и Рашкој области, а читав процес праћен је опасним продубљивањем идеолошких, економских, социјалних о других српско-српских подела.

У недостатку целовите националне стратегије која би одговорила на ове историјске изазове ЦЕОПОМ-Истина ће отварањем фељтонског серијала „Српски пројекти за XXI век“ представити неке од иницијатива и пројеката који, у овим тешким временима, имају амбицију да се позабаве актуелним стањем српског национа и покрену процесе за јачање српско-српских веза на Западном Балкану. Сматрамо веома битним да Срби који живе на српским етничким просторима бивше СФРЈ, а који у овом тренутку нису адекватно повезани, знају да постоје иницијативе да се њихов положај унапреди и међусобне везе ојачају, као први корак ка стратешком циљу, а то је стабилно и праведно решавање српског националног питања.

Прва међународна научно-стручна конференција другог привредног и трећег НВО сектора Републике Српске и Србије

У обликовању мисије и стратегије пројекта Српски пијемонт – Западни Балкан значајну улогу одиграла је „Прва међународна научно-стручна конференција другог привредног и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије“, одржана 30.11.2013. године у Градишци на Сави, којој је присуствовало више од 50 еминентних учесника и гостију. Скуп и научни радови на њему изнети недвосмислено су указали на неопходност јачања српско-српских веза на Западном Балкану, мултидисциплинарно осветливши бројне могућности које у том смислу постоје као опција у овом тренутку (културне, пословне, социјалне, верске, политичке итд.), као и оне које се нуде као перспектива у ближој и даљој будућности.

У уводном излагању, које је претходило званичном отварању Конференције, академик, проф. др Марија Кнежевић, потпредседник Удружења приватних послодаваца Републике Српске, је у име организатора, најавила тему и циљеве овог скупа. Она је истакла „да вечита тежња ка сарадњи и уједињењу сваког народа је основни мото сваког појединца тог истог народа ка заједништву, окупљању, груписању свих ресурса и потенцијала, вредности и капитала, енергије и искустава, науке и иновација. Пример за то имамо код савременог Новог светског поретка, што у глобалу и са њиховог једностраног интереса има своје тренутне предности, али на дуже стазе може да буде веома погубно за мале нације и мале државе тј. за други и трећи сектор сваке државе, бар како се ствари тренутно одвијају на светској мондолошкој сцени. Ако ове чињенице у транзитним временима не могу да препознају дезинформисани и неинформисани народи и велики број уцењених политичара по разним основама, као и највећи број купљених медија, то патриотски научници и привредници морају да схвате, морају да препознају, не смеју да ћуте, не смеју да буду неактивни и да се с тиме мире. Не смеју да се понашају као да се то њих не тиче, поготово што су транзициони „демократски“ друштвено-политички системи науку, струку, способност, резултате рада, одговорност, квалитет и иновације маргинизирали и поставили у други план. Ова данашња Прва Конференција II привредног и III НВО и научног сектора има, између осталог, за циљ да се, по Џефри Саксу, убрза крај транцизионог хаоса, да се прихвате нове демократско-европске норме, за почетак са становишта науке, привреде и грађана, те да повећамо и иновирамо све облике заједничког интереса, нових идеја и акција, како унутар својих држава, тако и заједничких интереса обе државе.“ (1)

Као потпредседник Републике Српске и уважени научни радник, Конференцију је званично отворио проф. др Емил Влајки, који је на почетку изразио пријатно изненађење и задовољство бројем и саставом учесника и гостију. Он је истакао како је значај ове Конференције пре свега у томе што показује да српски народ још увек има избор којим путем ће кренути у обликовање своје будућности, што поричу НАТО лобисти који пут ка ЕУ и НАТО намећу као једину реалну опцију, а међу којима има и научних радника и професора универзититета. Он је изразио отворени скептицизам према могућности да српски народ икада постане равноправни део европске породице народа и то назвао „фикцијом“ за чију је реализацију према мишљењу самих европских политичара и економиста потребно 20 до 25 година.

Влајки је указао на специфичност позиције српског ентитета у БиХ који се практично једини опире приступању Босне у НАТО с обзиром да су друга два конститутивна народа јасно опредељена за чланство у овој организацији. Он је упозорио да би улазак Босне и Херцеговине у НАТО, с обзиром на уставом опредељену војну неутралност Србије, могао донети ситуацију да српски народ са „ове“ и „оне“ стране Дрине, практично крене дијаметрално супротним путевима, што би могло имати тешке националне последице.

Подвукавши да из бројних контаката које, као потпреседник Српске, има са западним партнерима није уочио спремност Запада да озбиљније инвестира у просторе на којима живи српски народ, он је изнео податак да је од укупне западне помоћи која је у претходних 20 година дошла у БиХ, на Републику Српску отпада свега 17 процената. Насупрот томе, руска помоћ и заинтересованост за инвестирање у заједничке пројекте изгледају пуно озбиљније и конкретније, сматра Влајки.

Професор Влајки је апострофирао значај чињенице да Република Српска има многе елементе државности иако није држава у класичном смислу, као и потребу усклађених потеза Срба са обе стране Дрине како би се избегла опасност да се „крене супротним путевима“, а излагање је завршио поновним указивањем да српски народ још увек има могућност избора.

Уводно излагање на овој Конференцији имао је академик, доц. др Винко Перић, председник Удружења приватних послодаваца Републике Српске, домаћин овог скупа и како смо већ написали идејни творац Српског пијемонта. Он је своје излагање започео следећим речима:

„Као уводничар овог веома важног, можда историјског, научног скупа, са посебним задовољством истичем да данашње теме јесу бит и супстрат нашег материјалног, духовног и организованог битисања, јер кроз све њих ће се провлачити егзистенцијално питање појединачног опстанка, сарадње и целокупне комплементарности наше две државе: Републике Српске и Србије.

Трајно и библијско питање не само просвећених појединаца него сваке друштвене заједнице од најпримитивнијих облика њеног организовања … па до данашњег неолиберализма и глобализације јесте егзистенцијално питање – Како опстати, бити успешан и безбедан, како бити у предности од других конкурената, на широко-престижном цивилизацијском пољу?

Од Аристотелове „Политике“, Платонове „Државе“, Сократа, Макијавелијевог „Владаоца“ и зачетништва прве националне државе па до „Начертанија“ Илије Гарашанина, свагде се као црвена нит провлачи питање и подпитање „Како постићи свој хомогени национални циљ и интерес?“

Он је подсетио да је Гарашанин прижељкивао да „Србија буде Пијемонт уједињења српског нацоналног бића“, при чему је истицао њену снагу и могућност да за такве процесе добије аминовање окружења.

„Садашњи лидер и креатор Новог светског поретка је Америка, хладноратовски победник и најмоћнија сила света. Та Америка, према руском историчару Олегу Платонову, није ни држава ни нација. То је велика територија на којој живе придошлице из разних земаља. То што се назива америчким народом, то је вештачки конгломерат лица отуђених једних од других, који су повезани заједничком страшћу за потрошњом и зарадом …

Духовни прогрес и морални развој које је хришћанство донело свету сменио је опште духовни пад и морална деградација западног човека. За владање над оваквим поједностављеним типовима човека образује се структура тајне, закулисне, власти, назване светска влада. „Светом не управљају они који су на сцени, већ они који су иза кулиса“ – то је крилатица познатог јеврејског политичара Бенџамина Дизартија, која кружи светом. У почетку њеном утицају најпре подлежу медији, литература, уметност, а затим и основне друштвено-политичке институције.“

Указујући на основне постулате и структуру глобализма професор Перић је посетио на програмску књигу директора Европске банке, Жака Атилија „Мондијализам – линија хоризонта“, у којој он заступа тезу о неопходности формирања планетарне политичке власти у Новом светском поретку, и процењује три начина да се то уради:
• светски сакрални поредак
• светски поредак силе и
• светски поредак новца

„Садашњу етапу развоја мондијализма он назива „трговачким поретком“ у коме се све продаје и све купује, а главна универзална вредност, и у духовној сфери, јесте новац“. На тај начин, сматра професор Перић, ствара се слој људи којима je смисао живота постаје потрошња и забава и којима се практично управља преко глобалних компјутерских и телевизијских мрежа.

Професор је истакао да промоцију глобалистичких идеја на простору српских земаља спроводе плаћеници про-западног НВО сектора (Бисерко, Кандићка, Пешићка и др.) и то веома агресивно (само на територији Српске има их више од стотину), а да је њихова карактеристика да имају много више заједничког са својим спонзорима и другим државама, него са својим сународницима. С тога се намеће потреба да се у оквиру невладиног грађанског сектора створе чврсте, интерне, патриотске асоцијације које ће тесно, међусобно, сарађивати на бази специјалних паралелних веза између Србије и Републике Српске са идејом очувања националних вредности. Ако се грађанско друштво препусти несметаном деловању плаћеничких НВО, онда постоји оправдана бојазан да код Срба може доћи: од позападњења, односно американизације, или „даљне исламизације започете после косовског боја 1389. године до потпуног уништења и нестанка“.

Према професору Перићу, „разлози за такву тврдњу и препознавање тог страха су вишеструки:

1. За разлику од Хрвата који су католици, и опредељени за Ватикан, Срби се боре за очување Православља односно свог верског идентитета
2. Бошњаци и исламисти имају снажну залеђину у исламском свету, док су Срби, бар за сада, остали без сличне и јаке помоћи од стране Русије, највеће православне земље на свету
3. У рату 1990-1995. НАТО је идентификовао Србе, бар за сада, као противнике у сукобу, као страну која је остала уз комунистичку ЈНА
4. Срби имају вишевековно болно и трауматично искуство покрштавања и прекрштавања тј. исламизације која се остваривала милом или силом
5. Током комунистичке владавине српска национална и верска обележја била су посебно забрањивана и потискивана. Идеја да сви Срби треба да живе у једној држави није, за сада, подржана од Запада, тако да су Срби Америку и Запад доживели као опасност за сопствени идентитет, као непријатеља који оспорава националну културу и тиме врши етноцид и културоцид. Слично се доживљава и Европска Унија.

Имајући у виду све наведено професор Перић је указао на актуелност чувених Гарашанинових речи „Нема нам спаса, пропасти нећемо“. Он је нагласио да глобализација отвара неслућене могућности надареним научницима и иновативним појединцима, али и деструктивцима. Он је поставио питање „Да ли ће 21. век бити век помирења или век коначног сукобљавања две цивилизације?“, и изразио бојазан „да ће 21. век бити обележен новим сврставањем међу цивилизацијама и сукобима међу њима“.

Покушавајући да понуди одговор на питање каква је судбина малих народа у глобалистичким процесима и променама, и да ли се Европи може бити партнер или се мора остати радна снага за експлоатацију и топовско месо, професор Перић је нагласио: „Неки геополитичари тврде, а и већина данас овде присутних верујем да сматра, да и мали народи Балкана, итекако могу дати, поред негативних, и позитивне одговоре на баук овакве глобализације који кружи планетом. То је један од основних циљева ове данашње, поштована господо, Конференције“.

На крају, професор Перић је као посебан приоритет и императив истакао чврсто интерно заједништво невладиног патриотског сектора и научника са грађанима, као и сарадњу грађана и тих сектора Србије и Републике Српске, за нови почетак до уједињења свих грађана у једну државу (Српски пијемонт – Западни Балкан), па макар то била и једна европска или светска мондолошка држава, заједно са Србима, равноправно, партнерски и коректно!

Након уводног излагања професора Перића, кренуло је изношење реферата по предвиђеним темама, коју можете испратити кроз видео материјал:

Проф.др Душко Вејновић, председник ЕДС РС, нагласио је да нас „осиромашења народа на овим просторима усмерава ка јединству различитости“ и позвао на стварну демократизацију региона. Говорећи о положају српског народа он је истакао да се Србија налази у положају полу-ухапшене земље, а Република Српска на оптуженичкој клупи, практично од свог настајања. Као приоритете који одређују положај српског народа у региону он је навео решавање српско-косовског, српско-босанког, српско-хрватског, српско-црногорског и српско-европског питања.

Експерт за безбедност и међународни тероризам, Џевад Галијашевић, истакао је на опасност да извесна криза идентитета код бошњачког народа у БиХ буде надомештена „тоталним исламом“, односно да се национулна свест замени верском свешћу, што је процес који у савременим условима може донети проблеме и Бошњацима, али и целом окружењу.

Академик, проф. др Раде Биочанин, са Универзитета у Новом Пазару, говорио је о глобализацији и својим проучавањима у оквиру Концепта три „Е“ (енергетска ефикасност, економска исплативост и еколошка безбедност). Он је указао на опасности које носи процес глобализације региону Балкана, са аспекта одрживог развоја, извора енергије, еколошке безбедности, технолошког развоја и миграција становништва према већим градовима.

Академик, проф. др Слободан Нешковић, из београдског Центра националне безбедности ЦЕСНА-Б, говорио је о међународној економској шпијунажи. Он је у том смислу нагласио разлику између обавештајног рада, као легалне активности и шпијунаже као скупа недозвољених радњи. Као пример навео је шпијунирање немачког канцелара Ангеле Меркел и других водећих политичких и индустријских лидера, од стране светског хегемона у лицу САД, која има технологију и ресурсе за глобалну шпијунажу.

Проф. др Стефан Каргановић, говорио је о методологији и технологији тзв. „обојених револуција“ у односу на Републику Српску. Он је указао да се и у случају Српске примењују устаљени обрасци коришћени у десетак успешних и неколико неуспешних пучева широм света, а које су створили Џим Шарп и пуковник Роберт Хелви. Он се у закључку заложио да власти Републике Српске формирају експертски тим који би проучио законска решења америчког и руског законодовства којима се обелодањују и онемогућавају овакви процеси.

Током конференције говорили су још, проф. др Данијел Романо, математички експерт, Саша Савићевић са московског међународног радија „Глас Русије“, др Александар Грандић, потпредседник СНС РС, доц. Др Мирослав Бјеговић, проф. др Мирко Стојчиновић, академик проф. др Марко Тодоровић са Академије САИН, академик проф. др Предраг Дашић, директор библиографског центра Кембриџ и други.

На крају Конференције, професор Перић је доделио златне и сребрне плакете за: посебан допринос унапређењу регионалне безбедности и сарадње између НВО Србије и Републике Српске. Златне плакете су додељене: Ивици Дачићу, Милораду Додику и Емилу Влајкију.

Сумирајући изложено, приложене научне радове, као и пратеће дискусије, разговоре и сугестије, организатори „Прве међународне научно-стручне Конференције другог привредног и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије“ уобличили су закључке који одражавају смисао и суштину њеног рада:

1. Без обзира на изазове и проблеме са којима се суочавао и суочава након разбијања Југославије, српски народ има потенцијале и ресурсе да настави борбу за очување виталних националних интереса, пре свега за право на живот на својим етничким просторима, које насељава већ вековима.

2. Српски национални простор не би се смео олако препустити несметаном деловању плаћеника про-западног невладиног сектора којима су интереси њихових спонзора и налогодаваца ближи од интереса сопственог народа.

3. Неопходно је чврсто организовање и повезивање грађанских, националних и струковних невладиних организација и појединаца, како би се ускладио њихов рад и мултиплицирали ефекти уложеног напора на прецизирању и дефинисању приоритета у одбрани угрожених националних интереса, а све у складу са законима који важе на територијалним јединицама у оквиру којих делују (Србија, Српска, Федерација итд.).

4. Сходно демократским принципима организације направити вертикално организовање НВО и струковних организација из тачке 3. у једну Асоцијацију (Унију, Сабор), легалну, легитимну и правну организацију „Српски пијемонт“, у чијем би раду учествовали кроз делегирање својих представника у управљачка тела (Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор и сл.)

5. Седиште организације Српски пијемонт је Градишка на Сави, као географски центар и најзападнија (за сада) Српска тачка у којој се укрштају бројне комуникације Балкана и Европе.

6. Конституисати и правно легализовати јединствену и јаку НВО организацију трећег грађанског сектора са саветодавним и извршним органима у којима би доминантну улогу имали ставови и мишљења стручњака из науке, као и доказаних практичара.

7. У том смислу управна, руководна и радна тела асоцијације Српски пијемонт морају бити састављена од доказаних научника и стручњака, патриотски оријентисаних према свом народу, а пријатељски и толерантно према осталим народима на овим просторима.

8. После легалног и легитимног конституисања Српског пијемонта Управни одбор би, сходно процени и потребама, које проистичу из развоја пројекта, уз консултације са Скупштином (Сенатом) могао именовати „Српску Алтернативну Владу“ (Владу у сенци) састављену од врхунских стручњака и експерата за поједине области, која би конструктивним предлозима и сугестијама, званичним органима и јавности, иницирала и усмеравала одређена питања од националне важности или општег друштвеног интереса.

9. Остварити и развијати сарадњу са свим званичним државним и приватним институцијама чије активности и пројекти могу допринети остварењу чвршћих српско-српских веза у региону и очувању целовитости српског националног бића (Академијама наука, Универзитетима, Институтима, Српском Православном Црквом, Крунским саветом, медијима, привредницима, дијаспором итд.).

10. У оквиру својих могућности радити на формирању целовите, прихватљиве и геополитички одрживе националне стратегије која ће осветлити пут националног опоравка и указати на могуће правце кретања ка трајном решавању српског националног питања.

„Прва међународна научно-стручна конференција другог привредног и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије“ како бројем учесника и квалитетом реферата, тако и беспрекорном организацијом скупа, показала је да, упркос пасивности водећих државних и буџетских научних институција када су у питању одговори на актуелни национални тренутак и дилеме које он намеће, у српском народу још увек постоји снажан научни и идејни потенцијал који може покренути српски патриотски дискурс у смеру очувања историјског и националног идентитета, што је предуслов опстанка српског народа на вековним животним просторима.

Она је, на својеврстан начин, стручна и научна верификација неопходности постојања једног озбиљног и квалитетног националног пројекта који ће, лишен потребе остваривања дневно-политичких интереса, моћи квалитетно и патриотски да одговори на процесе глобализације и друге изазове које српском народу намеће XXI век.

_______________________________

Одредница:

(1) – Мисли се на Србију и Републику Србску – прим. ЦЕОПОМ

Извор: ЦЕОПОМ-Истина