Šta sledi posle pada Damaska?

Čitam vesti iz Sirije o ulasku snaga „opozicije“ odnosno Džabhat el Nusre (sada grupe Hajat Tahrir al-Šam“) u Damask. Do promene imena ove terorističke organizacije je došlo jer su je i SAD, s obzirom da se radi o ogranku Al Kaide, proglasile terorističkom organizacijom.

Zanimljivo je da je lider ove grupe Abu Mohamed al Džulani svojevremeno bio zamenik El Bagdadija, lidera tzv. Islamske države. E sad, kako je došlo do njegovog transfera iz Islamske države u Al Kaidu, niko ne saopštava, ali se stiče utisak da neko iz senke vuče konce i usmerava ljude i događaje.

To je logičan zaključak budući da te dve najpoznatije terorističke organizacije i nisu u nekoj ljubavi. Eto, upravo on, Abu Mohamed al Džulani, koga deo medija predstavlja kao vođu glavne opozicione grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), izjavio je da je svim opozicionim snagama u Damasku zabranjeno da preuzimaju javne institucije, koje će “ostati pod nadzorom bivšeg premijera“ do zvanične predaje vlasti.

Za ruske medije ova organizacija i „pobunjenici“ i dalje se nazivaju terorističkim. Kako će se stvari nakon pada Damaska dalje odvijati?

Pozadina akcije

Odgovor se možda nalazi u tekstu koji sam pod naslovom Šta ako padne Damask objavio 11. 06. 2015. godine na Fondu strateške kulture. Tada sam, dakle pre skoro deset godina, napisao sledeće:

Postoje naznake da je vođstvu Islamske države (IDIL-a) obećano da će, ako zauzmu Damask, odnosno poraze snage Bašara el Asada, uslediti mirovna konferencija na kojoj će se zagovarati međunarodno priznanje Islamske države. U tom slučaju, operacije koje IDIL sprovodi nastaviće se na Balkanu i Kavkazu, ali pod plaštom Al Kaide, koja će ponovo biti na glasu kao vodeća teroristička organizacija.

U prilog navedenom govori da se termin „Al Kaida“ u medijima sve češće koristi, te se spominju kampovi Al Kaide, a ne više IDIL-a. Operacije koje vodi IDIL, a ubuduće Al Kaida, samo su uvod u ratove budućnosti – geološke ratove, odnosno ratove za resurse kao što su rude, energenti, i voda.

Zašto je IDIL napao Mosul već zbog najveće brane na rijeci Tigar, bez koje Irak ostaje bez vode i struje? Ko kontroliše dotok vode, taj može i politički kontrolisati Irak.

Paralelu između IDIL-a i Ukrajine je lako povući. Slično kao ratnicima IDIL-a, i Kijevu su drugi postavili pozornicu, podeljene su uloge, zna se ko su glumci, ko statisti, a ko je reditelj. U Ukrajini se već vodi složen rat, kako na terenu tako i u virtuelnom prostoru. Ujedno, priprema se teren za konvencionalni sukob s Rusijom, ne samo u Ukrajini već i na Baltiku.

U Ukrajinu su poslati kontigenti od po 300 vojnika, što su učinile SAD, Velika Britanija i Kanada, a očekuje se da po 300 vojnika pošalju Nemačka, Francuska i Poljska. Uloga ovih trupa je obezbeđenje tehničke podrške, u vidu dostavljanja satelitskih snimaka položaja tehnike i ljudstva u Novorusiji, koje će gađati instruktori iz pristiglih kontigenata.

Na području Novorusije već se primenjuju crne operacije, kao i psihološke operacije. Dugoročno se radi na ekonomskom slabljenju Rusije, kako bi se izazvali nemiri, a ceni se da je za to potrebno dve do tri godine, do kada bi, prema istim planovima, trebalo da Rusija bude u političkim i ekonomskim problemima.

Pad Damaska

Da li sam u pogledu predviđanja budućnosti Ukrajine negde promašio, iako sam tekst pisao u junu 2015. godine? Najavio sam šta slijedi nekoliko godina kasnije. Zašto to spominjem? Zato što se za razliku od ukrajinskog scenarija onaj pisan za Damask nije realizovao zahvaljujući intervenciji ruskih vojnih snaga.

Putin je bio svestan da je nakon Damaska za tu famoznu i lažnu Islamsku državu naredni cilj Kavkaz, dakle terotirija Rusije na kojoj većinski žive muslimanski narodi (gde i sada ima problema i terorističkih napada). Intervencijom ruskih vojnih snaga spašen je ne samo Damask (ubrzo su snage Bašara el Asada stavile veći deo Sirije pod svoju kontrolu) već su sprečene operacije IDIL-a na Kavkazu, a uzgred rečeno, i na Balkanu.

Ali, eto, nepunih deset godina kasnije Damask je pao. Rusija Bašara el Asada, zbog zauzetosti svojom operacijom u Ukrajini nije mogla braniti. Drugo, Iran je zauzet i oslabljen zbog sukoba sa Izraelom. Iranski proksi partner Hezbolah je desetkovan tokom sukoba sa, takođe, Izraelom.

Treće, Erdogan je čak i javno dao do znanja da on, odnosno turske oružane formacije, stoje iza pripreme i realizacije napada na sirijske gradove. Znači, snagama sirijske vlade nije imao ko pomoći. Ostaje nepoznato zašto se same nisu mogle suprotstaviti nadirućoj opasnosti.

Šta možemo očekivati, odnosno, šta sledi? Dijelom će se realizovati ono što sam pre deset godina najavio u pogledu pada Damaska. Održaće se mirovna konferencija, odnosno pregovori uz asistenciju dela međunarodne zajednice, te će nova sirijska vlast dobiti međunarodno priznanje.

Što se tiče prodora pobunjenika na Kavkaz, to Rusi em očekuju, em su se odavno pripremili da momentalno reaguju. Nakon trogodišnjeg sukoba u Ukrajini, Rusija ima verovatno najbolje uvežbanu vojsku u Evropi. A i „pobunjenici“, ili ti „sirijska opozicija“, znaju šta je hipersonična raketa.

A šta će biti sa Balkanom? Hoće li biti sukoba i ko će ih podstaći? Dobra stvar koju treba imati u vidu u ovom kontekstu je što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp. Loša stvar je što je stotinu bosanskih mladića u sastavu El Nusre a pod komandom Nusreta Imamovića. Bili su godinama u Idlibu a sada su, zamislite gde?

Izvor: Novi Standard