Stepski soko o kampanji CIA protiv Putina

Glavna tema u ruskim medijima je mistifikacija Putina u zapadnim medijima.

Kako je izuzetno popularan kod kuće, gde ga vide kao pristojnog skromnog i izuzetnog čoveka, Rusi ne mogu da shvate kako se zapadni utisci mogu toliko razlikovati od njihovih.

Nedavno su vodeći ruski komentatori i političari sugerisali da se to može objasniti jedino kampanjom s ciljem da se Putin okleveta, kampanjom vođenom od vlada ili drugih grupa.

Juče je na brifingu za strane novinare, Sergej Ivanov, šef Putinove kancelarije, verovatno drugi najmoćniji čovek u Rusiji, govorio o “informativnom ratu” koji se sastoji od “ličnih napada” na Putina.

Dan pre je drugi pripadnik Putinovog unutrašnjeg kruga, Vjačeslav Volodin, izneo slične primedbe rekavši stranim novinarima da je “napad na Putina napad na Rusiju”.Logika tih napada je, tvrde oni, da vređanjem lidera države oslabite njegovu vlast u zemlji tako što ćete mu podriti narodnu podršku i, na međunarodnom nivou, navesti javnost da podržava politiku protiv te zemlje. Krajnji cilj je, tvrde, oslabiti samu državu. Takođe se govori o promeni režima.Ivanov i Volodin smatraju da, ako se pogledaju činjenice, postoje dokazi o “atentatu na karakter” Putina, koji se ne može objasniti nekakvim opštim mišljenjem na Zapadu, već je verovatnije rezultat predanog rada na tome da se klevete uvedu u svakodnevne vesti.

Problem manipulisanja vestima od strane obaveštajnih službi nedavno je postao aktuelan posle otkrića da CIA i nemačke tajne službe (GSS) imaju dugogodišnje programe uticaja na to kako medijski rukovodioci i vrhunski novinari prenose i tumače vesti, što uključuje i direktno gotovinsko plaćanje.

Evo nekih primera:

• Predstavljanje Putina kao odvratnog diktatora koji pokušava da ponovo izgradi represivnu imperiju.
• Tvrdnje da je lično naredio ubistvo jednog broja novinara i lično naredio da KGB prebeg bude ubijen trovanjem radijacijom.
• Stalno “citiranje” glasina da ima aferu sa čuvenom gimnastičarkom.
• Navodi o njegovim skrivenim milijardama, bez iznošenja dokaza.
• Nedavni članak u “Njusviku” o Putinovom luksuzu i lenjosti, spavanju do kasno.
• Nedavni članak u “Njujork tajmsu” fokusiran na njegovu aroganciju.
• Hilari Klinton često govori da je on loš momak, siledžija, neko kome se mora suprotstavi silom.
• Često korišćenje pežorativnih izraza da se opiše njegova ličnost –“kreten i razbojnik” (Tomas Fridman ove nedelje u NJJT)
• Često pogrešno interpretiranje njegovog žaljenja zbog raspada Sovjetskog Saveza.
• Članci o nekakvim superluksuznim vilama za njega izgrađenim u južnoj Rusiji.
• Udarni naslovi u zapadnim medijima (najgori od svih u Nemačkoj) koji ga prikazuju lično odgovornim za poginule putnike MH17.
• “Meka” propaganda – naslovne strane magazina na kojima izgleda zlokobno, monstruozno, itd.

“Rusija insajder” je o tome zatražio mišljenje vodećeg analitičara Rusije u međunarodnim poslovima, poznatog pod pseudonimom The Saker (Stepski soko):

Dakle, da li su ovakva razmišljanja kredibilna ili su to teoretičari zavere odlepili?

Uopšte ne sumnjam u to da SAD vode veliki psihološki rat (psyop war) protiv Rusije, rat u kome se ne puca – za sada, i da je ono što vidimo ciljana kampanja da se diskredituje Putin i ostvari “smena režima” u Rusiji ili, ako to ne uspe, u najmanju ruku “režim oslabi” i “Rusija oslabi”.

Da li je to program vlade SAD ?

Da, pojedine frakcije u američkoj vladi Putina mrze iz dna duše a iz dva glavna razloga:

1. On je delimično, ali ne u potpunosti, obnovio suverenitet Rusije, koji je pod Gorbačovim i Jeljcinom bio potpuno izgubljen … Rusija je tada bila kolonija SAD kao što je Ukrajina danas …
2. Putin se usudio da otvoreno prkosi Americi i njenom civilizacijskom modelu.

“Duboka država” SAD slobodnu i suverenu Rusiju doživljava kao egzistencijalnu pretnju koja treba da bude otklonjena i slomljena … Ovo je sveobuhvatni politički napad na Rusiju i Putina lično.

Rusi kažu da su stalni lični napadi na Putina u svetskim medijima delimično posledica delovanja američkih obaveštajnih službi … praktično “posađene” priče …

Da, apsolutno.

Kao nova “Operacija Mokingbird”  (1) … Mislite li da i neke druge instance ciljaju Putina?

Da, naravno. Pošto ruska javnost malo mari za njihovo klevetanje, Putinova popularnost je veća nego ikada ranije. Postoji organizovana kampanja ubeđivanja javnosti da je Putin “prodao” Novorusiju, da je marioneta oligarha koji prave “dilove” sa ukrajinskim oligarsima da zabodu nož u leđa novoruskoj Samoodbrani…

… Do sada je Putinova politika u Ukrajini uživala vrlo snažnu podršku ruskog naroda koji se još uvek protivi otvorenoj vojnoj intervenciji…

… Ali ako Kijev opet napadne Novorusiju – što izgleda sve verovatnije – i ako takav napad bude uspešan – što je manje verovatno, ali je uvek moguće – onda će Putina kriviti što je Ukrajincima dao vremena da se pregrupišu i reorganizuju.

Dakle, vi kažete da ako ukrajinska vojska bude dovoljno jaka da zada ozbiljan udarac istoku Ukrajine, SAD to mogu iskoristiti kao sredstvo za udar na Putinovu bazu podrške …

Da, to je tačno … ima mnogo “lažnih patriota” u Rusiji i inostranstvu, koji će odbaciti svako dogovorno rešenje i svaki kompromis predstaviti kao “izdaju”. Oni su “korisni idioti”, zapadne specijalne službe ih koriste da ukaljaju i potkopaju Putina.

Da li je to ograničeno na specijalne operacije vlada ili postoje druge grupe koje u tome mogu imati interesa ?

Pa, tu postoji nešto što većina ljudi na Zapadu ne uviđa … velika zakulisana borba između različitih strana ruske elite, između onih koje ja nazivam “Evroazijskim suverenistima” (u suštini, to su oni koji podržavaju Putina) i, kako ih ja zovem, “Atlantskih integracionista” (Putin ih naziva petokolonašima).

Zapadni mediji o tome govore kao o borbi između ruskih liberala i konzervativaca, reformatora i reakcionara, zar ne?

Tako nekako, mada …

Konzervativci vide budućnost Rusije u ruskom severu i istoku, i žele da se Rusija okrene prema Aziji, Latinskoj Americi i ostatku sveta, a “liberali” žele da Rusija postane deo severnoatlantske konfiguracije snaga.

Atlantski integracionisti su sada preslabi da bi otvoreno osporavali Putina – čija je stvarna moć u njegovoj ogromnoj bazi podrške – građanima. Oni tiho sabotiraju njegove napore da reformiše Rusiju, dok istovremeno podržavaju antiputinovske kampanje.

Što se tiče otkrića CIA aktivnosti u Nemačkoj, da li se one odvijaju i u drugim zemljama, u SAD ?

Siguran sam da se isto dešava u većini zemalja širom sveta. Sama priroda savremenih korporativnih medija je takva da novinare pravi korumpiranima.

Kao što reče francuski filozof Alen Soral: “Danas je novinar ili nezaposlen ili prostitutka.” Postoji, naravno, nekoliko izuzetaka, ali u celini uzevši to je istina.

Što ne znači da je većina novinara na “izvolte”. Na Zapadu se to uglavnom radi na suptilniji način – tako što im se jasno daje na znanje čije ideje mogu ili ne da prođu uređivačku kontrolu, i bogato nagrađujući one novinare koji su “ukapirali”i tiho odstranjujući one koji nisu.

Ako novinar ili reporter počini zločin “zlomisli”, on ili ona će biti “na klupi” i uskoro bez posla.

Ne postoji stvarni pluralizam na Zapadu. Na Zapadu su fiksne granice između onoga što se može i ne može reći.

OK, ali da li onome što je otkriveno u Nemačkoj … postoje slični operativni programi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Južnoj Americi, itd.

Da, mora se tako pretpostaviti – u njihovom interesu je da ih ima i nema razloga da ih ne bude.

Što se tiče CIA-e, ona de fakto kontroliše dovoljno korporativnih medija da može da “podešava ton”. Kao neko ko je u prošlosti čitao sovjetsku štampu u vidu životnog zanimanja, ja iskreno mogu da kažem da je bila daleko poštenija i više pluralistička nego današnja štampa u SAD i EU.

Jozef Gebels ili Edvard Bernez nisu mogli ni da zamisle stepen sofisticiranosti savremenih propagandnih mašinerija.

Ako to rade SAD, rade li i druge vlade ? Rusi protiv zapadnih lidera?

Mislim da sve vlade pokušavaju da rade takve stvari. Međutim, ono po čemu su Sjedinjene Američke Države izuzetne jeste kombinacija zaista fenomenalne arogancije i milijardi i milijardi dolara.

“Duboka država” SAD poseduje zapadne korporativne medije koji su daleko najmoćniji mediji na planeti. Većina vlada može da čini nešto slično samo u svojoj zemlji … da vuče po blatu političkog protivnika ili diskredituje javnu ličnost, ali one jednostavno nemaju resursa da izgrade međunarodnu stratešku kampanju psihološkog rata. To je nešto što samo SAD mogu da urade.

Dakle, strane vlade su u toj areni daleko slabije od SAD?

Apsolutno.

______________________________________

(1) – “Operacija Mokingbird” je program koji je CIA započela 1950. godine, da bi uticala na američke medije. Novinari – istraživači su program postepeno razotkrivali počev od kasnih 60-ih, što je kulminiralo u senzacionalnim televizijskom kongresnim raspravama u 1975., koji su šokirali naciju i dovodili do prekida programa. Kritičari tvrde da se sa istom taktikom nastavilo u okviru drugih programa i operacija.

Izvor: Rusija insajder, Stanje stvari