S t r u č nj a c i

Za razliku od drugih štetnih poteza za koje mislim da ih Vučić namerno povlači, kada je reč o stručnjacima i njihovom učešću u radu Vlade, čini mi se da Vučić stvarno ne razume o čemu se tu radi. Dakle, ovaj tekst se ne bavi Vučićevim zlonamernim postupcima i naumima, nego njegovim zabludama.

Pre nego što počnem, želim čitaoca da uputim na tekst Ljiljane Smajlović na ovu temu, objavljen u Politici, a u kome je uverljivo i potpuno objašnjen kompleks pitanja koji se odnosi na moralnu stranu angažovanja stranih stručnjaka (na primeru Stros-Kana). Kako tom tekstu nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, to me oslobađa obaveze da se u ovom tekstu bavim moralnim aspektom ovog pitanja.

Odmah ću da iznesem osnovne teze:

1. Besmisleno je angažovati stručnjake koji čine međunarodni finansijski establišment;

2. Besmisleno je misliti da u istom makro-ekonomskom okviru koji diktira EU neki stručnjak može postići bitno bolji rezultat;

3. Besmisleno je misliti da domaći stručnjaci žele da rade sa Vučićem;

4. Besmisleno je misliti da se bilo kakvo rešenje poželjno za Srbiju i građane Srbije može nametnuti nekim spoljnim autoritetom.

1.

Gospodin Vučić nam je saopštio „na način da običan čovek to može da razume“ da bi strani stručnjak kao što je Stros-Kan bio idealan da „prepakuje“ naše dugove.

Vučić očigledno misli da je stručnost ako na odgovarajućem mestu (gotovo nikad i u odgovarajućoj prilici) upotrebi stranu reč, a da je vrhunska stručnost ako ne upotrebi stranu reč iako je zna. O tome da g. Vučić apsolutno ništa ne zna i nikada se nije bavio reorganizacijom ili restrukturiranjem bilo kog subjekta, da o „prepakivanju“ dugova, jednom rečju, nema pojma, ovde neću govoriti.

Teza g. Vučića je da će neko ko pripada najvišim finansijskim krugovima u svetu, upravo dakle onim krugovima koji drže ceo svet u dužničkom ropstvu, pomoći Srbiji u pogledu dugova tako da to rešenje bude nepovoljno za poverioce, a povoljno za Srbiju. Ako pretpostavimo da i sam Vučić ipak zna da je to sa one strane realnosti, onda je druga mogućnost tumačenja u tome da bi rešenje srpskih dugova moglo istovremeno da bude povoljno za poverioce, ali ne baš najnepovoljnije za Srbiju.

I tu se postavlja samo jedno pitanje: kada to finansijski sektor koji isisava svu vrednost iz svih i od svakoga pristaje na to da se dužniku da neki model koji nije najnepovoljniji za njega? Drugim rečima, kada to oni pristaju da im profitna stopa bude i za mrvu manja od trenutne? Samo onda kada smatraju da će pretovarena raga crći, a da istovremeno ne bi uspeli da socijalizuju dugove prebacujući ih na neke druge poreske obveznike ili kada za „popuštanje“ imaju neku drugu skrivenu korist.

U prvom slučaju strani stručnjak nam ne treba. Jednostavno bilo ko da se obrati finansijskim svetskim krugovima oni će napraviti neki novi aranžman ako misle da je dužnik na izdisaju.

Jedino nam je strani stručnjak potreban da bi poveriocima za navodno popuštanje obezbedili prikrivene koristi. Dakle genijalna ideja g. Vučića sastoji se u tome da za velike pare naših poreskih obveznika angažujemo strane stručnjake, koji će stranim poveriocima vešto obezbediti prikrivene koristi.

Dakle, najpovoljnije tumačenje po g. Vučića je da on ne zna šta predlaže.

Da navođenje „velikih para“ koje bi mi građani za takav angažman platili nije samo stilska figura, potkrepiću brojkama. Kako smo iz medija saznali, razmišlja se o angažovanju ekipe stručnjaka, naveden je broj od oko njih 15. Na primeru Stros-Kana i njegovih eventualnih 15 kolega računica je sledeća: Stros-Kan košta ne manje od 1.500 evra, njegova dva glavna pomoćnika ne manje od 1.000 evra, polovina narednih ne manje od evra i niko manje od 400 evra – na sat! Dakle, ta ekipa košta oko 90.000 evra dnevno. Ako rade komercijalni posao.

2.

U postojećem ekonomskom okruženju, koje je kreirano u kontinuitetu u Srbiji od 2001. godine, nikakva finansijska konsolidacija u ozbiljnom značenju te reči nije moguća, bez obzira ko bi to sprovodio. Dakle, i neki najbolji i najdobronamerniji stručnjak iz inostranstva nužno bi bio neuspešan.

Naime, svaki takav stručnjak bi odmah zahtevao promenu monetarnih ovlašćenja Narodne banke Srbije (NBS) – ne može, ne dozvoljava EU. Promenu deviznog kursa – ne može, ne dozvoljava EU. Promenu carinske politike – ne može, ne dozvoljava EU. Jačanje domaćeg bankarskog sektora – ne može, ne dozvoljava EU. Snažne državne investicije – ne može, ne dozvoljava EU.

Ukratko, sposobni strani stručnjaci koji bi daleko bolje vodili ekonomsku politiku Srbije, naravno, postoje, ali niko od njih, prvo, neće biti ni pozvan, a onda ne bi se ni prihvatio besmislenog rada u uslovima u kojima su sve glavne poluge postavljene od EU na takav način da koče mogući razvoj Srbije, a ne da ga pospešuju, a političari koji su na vlasti integracije u EU smatraju najvećom vrednošću, pa otuda i svaki njihov zahtev.

Sasvim suprotno onome što zastupa g. Vučić, mi smo u problemu zato što slušamo MMF, EU i SAD, a ne zato što nam nedostaje njihovo oficijelno mišljenje na najvišem nivou.

3.

Iz svih razloga navedenih u prethodnoj tački ni domaći stručnjaci ne žele da sarađuju sa Vučićem. A veoma vrednih domaćih stručnjaka itekako ima.

Oni međutim imaju i dodatne razloge za svoju uzdržanost.

Prvi je u sveznajućem mešanju samog Vučića u sve oblasti u ulozi konačnog, neupitnog i sveobvezujućeg autoriteta. Niko ko stvarno vredi neće sebe da ponižava i da prihvata ulogu nekog đačića koji se skvrčio pred gnevom učitelja. To ne priliči ni ministrima, a kamoli stručnjacima.

Drugi je u tome što je vladajuća grupacija već pokazala svoje pravo lice po pitanju stručnosti, razmeštajući bukvalno horde polupismenih i nestručnih ljudi na veoma odgovorne funkcije i zadržavajući sve najgore kadrove iz prethodne vlasti. U takvom okruženju, u kome partijska i lojalnost vladajućoj ličnosti određuju nečiji položaj, nije moguće stručno raditi. Svaki stručnjak zna da mora da ima oko sebe timove stručnih ljudi koji se vode samo pravilima struke inače je svaki pokušaj promene nabolje osuđen na propast. A takva mogućnost je danas u Srbiji sa Vučićem na čelu političke odgovornosti potpuno izgubljena.

Treći razlog, koji naravno proizlazi iz prethodno rečenog, jeste opčinjenost medijskom slikom koja se plasira građanima, i to pre svih od strane Vučića i Dačića. Nijedan stručnjak ne želi da radi u uslovima u kojima vodeći političari sve i svakoga podređuju svojim dnevnim rejtinzima popularnosti. Pogotovo u Srbiji u kojoj se gotovo svi najvažniji pomaci mogu obezbediti tek u višegodišnjim periodima.

Dakle, g. Vučiću, nemojte ponavljati preko medija „da vam se kaže ime tog stručnjaka u Srbiji…“, nego shvatite da sve najbolje u Srbiji neće da sarađuje sa vama.

4.

Poželjna rešenja za Srbiju i građane Srbije moguća su samo ako imamo rukovodstvo koje stvarno hoće da traga za takvim rešenjima. I samo onda kada takvo rukovodstvo ima podršku građana. Dobra rešenja nije moguće nametnuti spolja. Ona moraju biti izraz naših nastojanja. I tada je moguće koristiti i strane stručnjake, ali pre svega u oblastima tehničkih znanja.

Kada imamo političku elitu koja je okrenuta EU i pitanje integracija pretpostavlja svim društvenim i nacionalnim interesima Srbije, onda je nametanje rešenja spolja imperativ, zato što obmana medijima, kao i svaka anestezija, traju određeno vreme, u kom vremenu se nacionalna lobotomija ima završiti.

Izvor: Novi Standard