Стварна БРИКС бомба

Годишњи BRICS самит у Сјамену – где је председник Си Ђинпинг некад био градоначелник – није могао имати ужаренији геополитички контекст. Још једном, важно је имати на уму да тренутно језгро акронима БРИКС чине слова Р и К, односно руско-кинеско стратешко партерство. То је од кључне важности кад се ради о корејској шаховској табли, јер обе земље деле границу са Демократском Народном Републиком Корејом (ДНРК).

Пекинг је ставио коначни вето на рат, чега је Пентагон итекако свестан. Пјонгјангов шести нуклеарни тест, премда планиран унапред, догодио се само три дана након што су амерички стратешки бомбардери B-1B, способни да носе нуклеарно оружје, извели сопствену „пробу“, заједно са четири F-35 и неколико јапанских F-15.

Свако ко познаје ситуацију на Корејском полуострву знао је да ће уследити одговор ДНРК на ове једва прикривене тестове „обезглављивања“. Због тога се све вратило на једини разуман предлог који се налази на столу: руско-кинеско „двоструко замрзавање“, што се односи на замрзавање војних вежби САД, Јапана и Јужне Кореје, са једне, и севернокорејског нуклеарног програма, са друге стране, односно фокусирање на дипломатију.

Бела кућа се, уместо тога, позвала на злогласне „нуклеарне могућности“ као механизам за решавање конфликта.

НЕКО ЗА КОПАЊЕ ЗЛАТА У АМАЗОНУ?

Што се тиче фронта на Докламу, барем су Њу Делхи и Пекинг, након два напета месеца, постигли договор о „брзом повлачењу“ трупа са границе. Ова одлука је директно повезана са приближавањем самита БРИКС, где су Индија и Кина могле да се жестоко обрукају.

Индијски премијер Нарендра Моди већ је пробао да одигра сличан деструктивни гамбит пре самита БРИКС у Гои прошле године. Тада је инсистирао да Пакистан буде проглашен „терористичком државом“, на шта су Русија и Кина с правом ставиле вето. Моди је такође демонстративно бојкотовао самит Иницијативе појас и пут (БРИ) у Хангџоу прошлог маја, превасходно због Кинеско-пакистанског економског коридора (ЦПЕЦ).

Индија и Јапан сањају о супротстављању Иницијативи појас и пут привидом конекторског пројекта под именом Азијско-афрички коридор раста (ААГЦ). Веровање да ће ААГЦ – са само делом богаства, енергије, обима и средстава које има БРИ – украсти шоу је ништа друго него пуштање машти на вољу.

Ипак, Моди је показао неке позитивне знаке у Сјамену. „Ми смо у мисији искорењивања сиромаштва, обезбеђивања здравља, санитарних услова, радних вештина, прехрамбене сигурности, полне једнакости, енергије и образовања“. Без ових џиновских напора, узвишени индијски геополитички снови немају никакву перспективу.

Бразил се са своје стране уплео у социо-политичку трагедију епских размера, „предвођен“ вампирском корумпиранoм ништаријом (non-entity) Темером Узурпатором. Бразилски председник Мишел Темер дошао је у Сјамен са жељом да кинеским инвеститорима ували „његових“ 57 великих текућих приватизација, укључујући и корпоративно рударење злата у Амазонском природном резервату величине Данске. Додајте на то масовне резове социјалних издатака и усвајање крајње антирадничких закона и добићете слику Бразила којим тренутно управља Волстрит. Циљ је да се профитира од пљачке, што брже.

BRICS-ова Нова развојна банка (НДБ) – контратежа Светској банци – очекивано је исмејана широм Белтвеја. Сјамен је показао да НДБ тек почиње да финансира БРИКС пројекте. Погрешно је поредити је са Азијском банком за инфраструктурне инвестиције (АИИБ). Инвестираће у различите врсте пројеката, при чему ће АИИБ бити више фокусирана на Иницијативу појас и пут. Циљ им је комплементаран.

БРИКС ПЛУС ИЛИ КРАХ

На глобалној позорници, БРИКС је већ велика претња униполарном свету. Си је у Сјамену учтиво рекао да би „наших пет земаља требало да имају активнију улогу у глобалном управљању“.

И управо је у Сјамену уведен „дијалог“ са Мексиком, Египтом, Тајландом, Гвинејом и Таџикистаном, што је пут ка БРИКС Плус концепту ширења партнерства/сарадње, који је у име Пекинга прошлог марта представио министар спољних послова Ванг Ји.

Могуће је да ћемо пре краја 2017. видети нови пример рада БРИКС Плуса. Као одговор на смрт ТПП биће лансирано Свеобухватно регионално економско партнерство (РЦЕП). За разлику од онога што се тврди у бујици западних спинова, РЦЕП не „предводи“ Кина. Његов део су и Јапан, Индија, Аустралија и 10 других чланица АСЕАН (Асоцијација земаља Југоисточне Азије). Главно питање је којој врсти играрија ће прибећи Њу Делхи како би поктопао РЦЕП, паралелно са бојкотовањем Иницијативе појас и пут.

Патрик Бонд из Јоханесбурга изнео је значајну критику, тврдећи да „центрифугалне економске снаге“ разбијају БРИКС, захваљујући прекомерној производњи, презадуживању и деглобализацији. Он тај процес назива „пропашћу Сијевог жељеног центрипеталног капитализма“.

Не мора нужно бити тако. Никад не потцењујте снагу кинеског центрипеталног капитализма – посебно када БРИ пребаци у већу брзину.

УПОЗНАЈТЕ ТРИЈАДУ НАФТА–ЈУАН–ЗЛАТО

Тек када је председник Путин узео реч, откривена је права БРИКС сензација. Путин –геополитички и геоекономски – ставља акценат на „праведан мултиполарни свет, насупрот протекционизму и новим баријерама у глобалној трговини“. Порука не може бити јаснија.

Морала је да буде поменута сиријска тачка преокрета, где је Пекинг тихо али чврсто подржао Москву: „У великој мери захвљајући напорима Русије и других заинтересованих земаља, створени су услови за побољшање ситуације у Сирији“.

Што се тиче Корејског полуострва, јасно је да Русија и Кина размишљају на исти начин: „Ситуација је на ивици конфликта великих размера“.

Путинова процена је оштра једнако колико је руско-кинески предлог решења разуман: „Притискање Пјонгјанга да обустави нуклеарни ракетни програм је погрешно и бескорисно. Проблеме региона требало би решавати само путем директног дијалога свих заинтересованих страна, без икаквих предуслова“.

Путинов и Сијев концепт мултилатералног поретка је јасно уочљив из екстензивне Сјаменске декларације, у којој се за Авганистан предлаже мир заснован на принципу „Авганистан Авганистанцима“ („Afghan-led and Afghan-owned“) и процес националног помирења, „укључујући Московски формат консултација“ и „Срце Азије – Истанбулски процес.“ (Московски формат и Срце Азије – Истанбулски процес су регионалне платформе за дијалог азијских држава о ситуацији у Авганистану и непосредној околини; прим. прев.)

То је кодни назив за паназијско (а не западно) решење авганистанског проблема уз посредство Шангајске организације за сарадњу, коју предводе Русија и Кина, и где је Авганистан посматрач и будући пуноправни члан.

Потом Путин износи крунски аргумент: „Русија дели забринутост земаља БРИКС због неправедности глобалне финансијске и економске архитектуре, која не узима у обзир растућу тежину економија у развоју. Спремни смо да, заједно са нашим партнерима, радимо на промовисању реформи међународне финансијске регулативе како би се превазишла прекомерна доминација ограниченог броја резервних валута“.

„Како би се превазишла прекомерна доминација ограниченог броја резервних валута“ је најљубазнији начин да се помене оно о чему БРИКС годинама разговара – како заобићи амерички долар и петродолар. Пекинг је спреман да подигне игру на виши ниво. Кина ће убрзо лансирати уговор о нафтним фјучерсима у јуанима, које ће бити могуће конвертовати у злато.

То значи да ће Русија и Иран (као још један од кључних чворова евроазијске интеграције) моћи да заобиђу америчке санкције тргујући енергентима у сопственим валутама или у јуану. Овај потез је истински win-win за Кину; јуан ће бити могуће конвертовати у злато на берзама у Шангају и Хонг Конгу.

Нова тријада нафте, јуана и злата је заправо троструко добитна комбинација (win-win-win). Уколико продавци енергената желе да, уместо у јуану, буду плаћени у физичком злату – нема проблема. Кључна порука је да се заобилази амерички долар.

Русија и Кина – кроз Руску централну банку и Народну банку Кине – већ неко време раде на могућности међусобне размене рубљи и јуана. Једном кад се тај тренд прошири од БРИКС до потенцјалних БРИКС Плус чланица а потом и широм Глобалног југа, реакција Вашингтона ће бити бомбастична (надајмо се не буквално).

Вашингтонова стратешка доктрина налаже да Русији и Кини не сме бити дозвољено да на било који начин доминирају евроазијским копном. Међутим, оно што је БРИКС спремио на геоекономском плану не тиче се само Евроазије већ целог Глобалног југа.

Секције Ратне партије у Вашингтону, које се баве инструментализацијом Индије против Кине – или против Кине и Русије – могао би да сачека хладан туш. Колико год да се БРИКС тренутно суочава са различитим таласима економских превирања, амбициозна дугорочна мапа пута, која далеко надилази Сјаменску декларацију, итекако је на месту.

Превод – Александар Вујовић

Извор: Asia Times, Нови Стандард