Supermen ili Superhik

Pošto ne uočavam razborite reakcije na neistine kojima nas obasipa g. Vučić, iskoristiću ovu priliku da ukažem na neke od njih. Ako sam prevideo nečiji trud o istim temama koje su predmet ovog teksta, izvinjavam se.

I da niste hteli, sigurno ste bezbroj puta čuli g. Vučića kako je nasleđen užas u ekonomiji, kako je sve već bilo u letu niz liticu itd., a onda je ova vlada taj slobodni pad privrede Srbije snagom g. Vučića, bez uobičajenog Supermenovog plašta (isključivo zbog Vučićeve skromnosti i smernosti), zaustavila tik pre nego što će se razbiti u paramparčad i podigla Srbiju „u novu eru“, „snagom istine“, kako kaže Vučić. Mada ne želi da zvuči pretenciozno.

Gospodine Supermene, nemate vi ni mrvu prava da tvrdite da je prethodno vođena pogrešna ekonomska politika, koja je dovela ekonomiju Srbije do propasti. Vi ste za ceo prethodni desetogodišnji period i ovaj užas od tekuće ekonomske politke lično odgovorni.

Pošto ste osvojili vlast, umesto da napravite snažan diskontinuitet sa prethodnom ekonomskom politikom zemlje, koja se pokazala pogubnom za Srbiju, postavili ste Dinkića da vodi i finansije i privredu Srbije. Tim potezom, g. Vučiću, preuzeli ste ličnu punu i nedeljivu odgovornost za ceo prethodni period od 2000. do danas i izgubili svako pravo da se pozivate na greške prethodnih vlada.

Ako je Dinkić nagrađen spajanjem nespojivih funkcija vođenja finansija i privrede, onda je Dinkić najbolje što Srbija ima. A, kako je on neprekidno otelotvorenje svih užasnih ekonomskih poteza u prethodnoj deceniji, to ste, Vučiću, vi odgovorni građanima za stanje u kome se Srbija nalazi. Vi lično, više nego Dinkić. Zato što ste izneverili nadu da je osim užasa bilo šta drugo moguće.

Prema tome, kada god čujete Vučića kako se pravda nasleđenim, tipa „da sam znao kakvo je stanje, možda ne bih ni ulazio u vladu“ i sl., odmah svima oko sebe skrenite pažnju da on prosto obmanjuje javnost i da je baš on kriv za stanje u kome se nalazimo. Sada ostavljam po strani pitanje odgovornog hvatanja ukoštac sa problemima koje bi Vučić radije da izbegne, što takođe proizlazi iz ove tvrdnje.

E sad, da pređemo na drugu temu, o tome da „nema i neće biti zaštićenih“. Od iskrenog i odlučnog Vučića to ste čuli makar hiljadu puta. I još toliko puta da mu se „navede makar jedno ime onoga ko je danas zaštićen u Srbiji“.

Svi su zaštićeni. Baš svi.

Kada govorimo o korupciji, onda imamo u vidu dva kruga tog sistema. Jedan čini politički vrh koji krade i organizuje krađu, a drugi čini krug kontrolnih organa (u najširem smislu te reči, dakle i sa policijom, obaveštajnim službama, pravobranilaštvom, tužilaštvom i sudstvom, razne agencije, NBS itd.), koji se stara da krađa ne bude procesuirana.

Vučiću, niko nije procesuiran. Ceo vrh Demokratske stranke, na čelu sa Mikijem Rakićem – netaknut i pod Vučićevom ličnom zaštitom. Ceo vrh G17, ceo vrh SPS – netaknuti.

Pričao si, Vučiću, da je obim korupcije blizu milijardu evra godišnje (tačno). Pa ko to može da krade osim onoga ko je na vlasti? I šta si uradio? Sve si ih zaštitio.

A šta tek reći za zaštitni krug organizovane kriminalne grupe koja je ojadila Srbiju. Tek tu niko nije ni pomeren sa svog mesta. Policija – isto. Tužilaštvo – isto. Kontrola NBS – isto. Agencija za osiguranje depozita (najvažnija institucija za upravljanje državnim kapitalom u bankama) – isto. Itd.

To je kičma korupcije u Srbiji, i u tim sferama je lavovski deo obima krađe. Ništa nije urađeno za skoro 11 meseci, a to znači samo jedno – Vučić ima zadatak da ih ne dira.

Kad se skine plašt samohvalisanja Vučića, onda se vidi da on nije nikakav Supermen, nego Superhik. Istina, u nešto ublaženoj formi jer se Vučić drži skupocenih vina.

Ovo vam je možda promaklo: g. Vučić je o rezultatima izbora u Zemunu govorio „bez trijumfalizma“. Čisto faktografski objektivno da niko nikada u dvadesetpetogodišnjoj istoriji demokratije u Srbiji nije postigao takav rezultat, kao SNS u Zemunu.

Smernost je jedna od vrlina, pored zabrinutosti nad sudbinom običnog čoveka, požrtvovanosti, hrabrosti, obrazovanja, odlučnosti, energičnosti, diplomatske mudrosti i odvažnosti, vizionarstva i uvida u suštinu svake vrste – koja krasi Vučića.

A ja sam oduševljen rezultatom Vučića u Zemunu. On je izveo na glasanje apsolutno sve što SNS može da dobije na parlamentarnim izborima. Nema tog glasača SNS koji nije lično obrađen. Kampanja je stigla do bukvalno svakog stana, izvlačeni su svi i svaki tzv.sigurni glas, Vučić je bio na svakom slobodnom mestu na plakatu, najavljeno je da je to za SNS uvod u preuzimanje Beograda, dakle postignuta je maksimalna motivacija. I Vučić je na vrhuncu svoje popularnosti u Zemunu, kao uporištu u celoj Srbiji, dobio malo manje od 30.000 glasova. Na uobičajenoj izlaznosti na parlamentarnim izborima od oko 55 odsto, to je svega oko 31 odsto.

Taj procenat, koji u periodu pred nama može samo padati, u Zemunu, u kome SNS stoji daleko nadprosečno bolje nego u ostatku Srbije, preračunat na celu Srbiju, iznosi najviše oko 27 odsto. Dakle, Supermen je, uz neviđenu medijsku podršku, na vrhuncu svoje moći tamo gde je i bio pre godinu dana.

To dalje znači da je izborima u Zemunu matematički precizno dokazano da su sve prognoze o rastu SNS i ogromnom ugledu Vučića, čista prevara.

Ta višeslojna otrovna oblanda medijske prevare dodatno čini da se Vučićevo pravo lice teže vidi. Ali rezultat u Zemunu pokazuje da građani, uprkos svemu, nisu suštinski obmanuti. Problem nije u Vučićevoj popularnosti, koja očigledno ne postoji u očima građana, nego u tome što građani kojima je sve jasno ne vide alternativu (o tome drugom prilikom).

I, na kraju, o Vučićevoj tezi da je on zbog svog rada (podrazumeva se, pravednog) stekao mnogo neprijatelja. Nemaš, Vučiću, ti neprijatelje, nego si ti neprijatelj Srbije.

I zato, što bi rekao pisac, „ne pitaj za kim zvona zvone“. A mi nastavljamo pripreme za Vidovdan.

Izvor: Novi Standard