Tramp za početnike ili čitajući „Obogaljenu Ameriku“

Vučić je, po ko zna koji put, pokazao da je čovek koji na auto–putu vozi pogrešnom trakom u pogrešnom pravcu. On je neposredno podržao Hilari Klinton pa mu je, posle pobede Trampa, ostalo samo da se poziva na, Trampu bliskog, Roberta Đulijanija, koji ga je 2012. podržao u kampanji za gradonačelnika Beograda. Ipak, Woochic friendly mediji su sve vreme podsticali masovnu histeriju zvanu „Trampe, Srbine“. Neka naša baba mu je, navodno, čuvala decu, vozi ga Srbin, žena mu se druži sa Srbkinjama, članovi njegovog izbornog tima veselili su se na njujorškom koncertu Šabana Šaulića, itd. Naročito je važna priča o tome kako su Putin i Tramp sjajni drugari, koji će pobediti ISIS, nakon čega je u nas sve moguće, pa i „podela Kosova“. Ova buka je dizana dok je Šiptarima dodeljivan međunarodni pozivni broj, i dok se u Skupštini Srbije sprema zakon koji treba da sankcioniše „negiranje genocida“ (prvo u Kongu, pa u Srebrenici, sasvim u skladu s idejama porodice Klinton, tako bliske Aleksandru Vučiću). 

To je glavni Vučićev metod vladavine: dok prodaje Srbiju tuđinu, njegova medijska mašinerija pumpa mišiće svom miljeniku, i pokazuje ga kao „ljutog Srbina“, kome će i Putinova Rusija i Trampova Amerika dati sredstva za ostvarenje naših vekovnih snova na Balkanu. Ako se tome doda glumatanje Broza, namenjeno penzionerima, dobija se kompletna slika Vučićeve šibicarske vladavine. 

SRBSKA REAKCIJA

Naravno, Woochic friendly novine su podsticale jedno raspoloženje koje je u narodu već postojalo: radost zbog rezultata američkih izbora, u doba kad je „Njuzvik“ Hilari Klinton, ni ne znajući šta će biti na glasanju, stavio na svoju naslovnicu kao „gospođu predsednicu“.

Domaći globalisti, koji primaju pare i naredbe od levoliberalnog establišmenta Vašingtona i Brisela, čupali su kose gledajući reakcije svog „primitivnog“, i dalje „neprevaspitanog“, naroda koji se obradovao Trampovoj pobedi. A Srbi, koji su u SAD glasali za Trampa, u matičnim zemljama su se, infantilno–pubertetski, kako samo oni to umeju, stvarno radovali. Oni nisu razmišljali ko je Tramp kao budući predsednik SAD, i da li će ispuniti svoja predizborna obećanja. Oni su ga videli kao „luzera“ koji je potukao apsolutnu favoritkinju, „narodnog čoveka“ koji je oborio „nenarodni režim“. U pitanju je, ako ćemo iskreno, jedna „karnevalska“ srbska reakcija: zlo, inkarnirano u Hilari Klinton, koja ja, sa svojim suprugom Bilom, ovom narodu nanela štete skoro koliko i Hitler, Trampovom kampanjom i pobedom je, makar privremeno, demaskirano, i to je povod za ruganje moći koja nije svemoćna i likovanje zbog pobede pravde, ma kako ta pobeda kratko trajala. Zato se, na melodiju „Šta se ono na Dinari sjaji? Đujićeva kokarda na glavi“, o Trampu pevalo kao o „četniku“, sa porukom da, ako bude izborne sreće u SAD, „Drina Srbe razdvajati neće“.

ROBOTI JOŠ NE VLADAJU

Uz to, pobeda Trampa je pokazala da dr Džon Hjuer, profesor filozofije i sociologije sa Univerziteta Merilend, nije bio u pravu. Naime, Amerikanci koji su, iz prkosa prema novom totalitarizmu, glasali za Trampa, pokazali su se iracionalni u svom otporu globalističkim „očevidnostima“ skoro kao i Srbi, koje je Hjuer, još u doba NATO bombardovanja 1999. godine, ovako stigmatizovao: „Amerikanci sada ulaze u novu, bitno drugačiju eru društva  i kulture, u eru kakvu svet do sada nije video. To je  post-humana era u kojoj će svi aspekti društvenog života biti svedeni u predvidljive šablone i racionalizovani, sve nijanse međuljudskih odnosa pojednostavljene u rutinske procedure i prepuštene plaćenim profesionalcima poput advokata, psihologa i birokrata… Ova post-humana Amerika mnogo je svetlosnih godina udaljena od Srbije, koja je još uvek svojim delima i mislima u mračnom dobu koje nema blage veze sa modernim vremenima./…/ Amerikanci su prototip ljudi budućnosti, Srbi atavistički ostatak prošlosti. Post-humana Amerika vladaće novim vekom, jer će sva njena energija biti usmerena na širenje informativne tehnologije i popularne kulture, privredno-novčanu dominaciju i neprekidnu vojnu hegemoniju širom sveta.“(1)

Trampovi glasači nisu roboti; i to nije mala stvar. Ona uliva nadu da čovečanstvo nije lako robotizovati.

Ipak, ovo nije tekst o Vučiću i srbskim reakcijama na izbor novog predsednika SAD. Karnevalska euforija (koja već prolazi) ne lišava nas obaveze da stvarno razmišljamo o Trampu i posledicama njegovog izbora po SAD i svet.

KO JE TRAMP?

Tramp je vulgarni glupak koji se domogao vlasti; rasista, ksenofob, seksista, američki Berluskoni, koji će upropasti SAD, i kome ne treba dozvoliti da preuzme vlast u Beloj kući. Njega su, kao budućeg predsednika, nagovestili u „Simpsonovima“. Učtivije, to se piše ovako: “Pobedio je kandidat koji je više potrošio na kape nego na ispitivanje javnog mnjenja/…/ Posledice glasanja za promene su uznemirujuće./…/ Posle Bregzita i izbora u SAD neki smatraju da se poredak ruši pre našim očima./…/ Izbori su pokazali jaz između polova, a obe strane su izneverene/…/ Putinu i drugovima izbor Trampa mami osmeh na lice“ (2).

Tramp, naravno, jeste „kontroverzni biznismen“ (a koliko je „nekontroverznih biznismena“ u kapitalizmu?), ali on nije ni budala, ni nesposobnjaković. To dokazuje ne toliko njegov uspeh na izborima, koliko činjenica da je uspeo da formuliše priču tradicionalne WASP Amerike na način koji je prihvatljiv u širem kontekstu američkog političkog narativa, nezamislivog bez snažnih upliva konzervativizma. Tramp se, u svojim nastupima tokom predizborne kampanje, na jednoj strani stalno kretao po ivici između tradicionalne predstave o privatnom preduzetništvu i „hard working“ kao osnovi „američkog sna“ i vizionarstvu „otaca osnivača“ SAD, koji su svojim potomcima ostavili slobodu; i gnevnih svedočenja o globalističkoj eliti koja ruši „američki san“ zarad stvaranja svoje imperije, što je priča koja je, od strane medija te iste elite, odavno proglašena za „teoriju zavere“ i ismejana, ali i „targetirana“ kao izvor antisemitizma, rasizma i ksenofobije. Činjenica da je jedan od najistaknutijih antiglobalističkih aktivista, čovek koji je „provalio“ iluminatsko sastajalište zvano „Boemska šumica“ i organizator svakogodišnjih protesta protiv sastanaka Bilderberg grupe, Aleks Džouns, stao iza Trampa, i da mu se Tramp posle trijumfa zahvalio na podršci,  ukazuje upravo na to da je novi američki predsednik uspešno hodao po užetu razapetom na velikoj visini, i da je prešao svoj put. 

Ako se uzme u obzir šta je sve rekao u kampanji, biva nam jasno zašto su „mejnstrim mediji“ svim silama navalili na Trampa, zašto Soroš finansira demonstracije protiv njega, zašto ga je se, od naroda neizabrano, rukovodstvo Evropske unije gadi.

TAKO JE GOVORIO TRAMP

Do sada, nijedan američki predsednički kandidat nije mogao da dođe do većeg dela naroda sa porukama koje im je poslao Tramp: „Suština našeg pokreta je u smeni propalog i korumpiranog političkog establišmenta novom vladom koju ćete kontrolisati VI – američki narod. Establišment u Vašingtonu, medijske i finansijske korporacije postoje samo iz jednog razloga: radi svog bogaćenja i svoje zaštite. Establišmentu zavise trilioni dolara od pobede Hilari Klinton. Za one koji kontrolišu moć u Vašingtonu i za globalne specijalne interese važno je partnerstvo sa nosiocima političkih funkcija kojima vaša dobrobit nije na pameti. Naša kampanja za njih predstavlja istinsku egzistencijalnu pretnju sa kakvom se oni nikada do sada nisu susreli.

Ovo nije tek sledeći izborni period od četiri godine. Ovo je raskrsnica u istoriji naše civilizacije koja će odlučiti da li ćemo ili ne, mi, narod, povratiti kontrolu nad našom vladom.

Politički establišment koji pokušava da nas zaustavi je isti onaj koji je odgovoran za naše uništavajuće trgovinske sporazume, masovnu nelegalnu emigraciju i ekonomsku i spoljnu politiku kojima su isušili našu zemlju. Politički establišment je doveo do uništenja naših fabrika i naših poslova koji su se preselili u Meksiko, Kinu i druge zemlje širom sveta. A globalna struktura moći odgovorna je za ekonomske odluke koje su opustošile našu radničku klasu, ukrale naša bogatstva i stavile naš novac u džepove velikih korporacija i političkih entiteta.

Ovo je borba za opstanak naše zemlje i ovo je naša poslednja šansa da je spasemo. Ovi izbori će odlučiti da li ćemo biti slobodna zemlja ili tek imamo samo iluziju demokratije pod kontrolom male grupe globalističkih specijalnih interesa koji su pretvorili naš sistem u šarenu lažu. To je realnost. Ja to znam, vi to znate, oni to znaju i celi svet to zna. Klintonova mašina je u centru ove strukture moći. To smo iz prve ruke videli u dokumentima ’Vikiliksa’ iz kojih se vidi da se Hilari Klinton sastajala u tajnosti sa međunarodnim bankama i Volstritom sa kojima je kovala zaveru za uništenje suvereniteta SAD kako bi uvećala bogatstvo ove globalne finansijske moći, njenih prijatelja sa specijalnim interesima i svojim donatorima. Iskreno, ona bi trebalo da se nađe iza rešetaka./…/

Najmoćnije oružje u arsenalu Klintonovih su korporativni mediji – štampa. Budimo jasni u vezi s jednom stvari: korporativni mediji u našoj zemlji nisu više uključeni u novinarstvo. Oni predstavljaju političke, specijalne interese bez ikakve razlike u odnosu na lobije i druge finansijske entitete sa političkom agendom i agenda nije za vas već za njih. Svako ko preispituje njihovu agendu proglašava se za seksistu, rasistu, ksenofoba. Oni će lagati, lagati, lagati i lagati i onda će uraditi mnogo gore od toga. Uradiće šta god je potrebno./…/Klintonovi su kriminalci, upamtite to. To je veoma dobro dokumentovano i establišment koji ih štiti je uključen u prikrivanje velikih razmera njihovih zastrašujućih kriminalnih aktivnosti u Stejt departmentu i Klintonovoj fondaciji – kako bi održali Klintonove na vlasti. Oni bi bacili ma koju laž na mene, moju porodicu i moje voljene. Oni će preduzeti sve kako bi pokušali da me zaustave. I ja znam da će taj dan doći. Ali svejedno, rado ću primiti sve te strele i koplja za vas. Primam ih zbog našeg pokreta kako bismo mogli da povratimo našu zemlju.

Jedino pitanje je: kada. Siguran sam da će se američki narod uzdići iznad toga i da će glasati za budućnost kakvu zaslužuju. Jedino VI možete da zaustave ovu koruptivnu mašinu. MI smo jedina snaga koja je u stanju da spase našu zemlju. Naša civilizacija dospela je do trenutka kada se svode računi.“(3)

Ovaj (kako bi Žak Derida, sasvim drugim povodom, rekao) „apokaliptički ton“ novoizabranog predsednika SAD došao je do glasača. I taj ton je pobedio.

„NITKO NE ČITA TEKSTA“ (MIROSLAV KRLEŽA)

Današnji čovek ne želi da čita ono šta mu se piše, a misli da sve zna. Tako je i u slučaju novog američkog predsednika, koga tumače na osnovu, što bi Vuk Karadžić rekao, „pravila baba Smiljane“. Ipak, postoji knjiga koju vredi listati kad se govori o Trampu. Ona se zove „Obogaljena Amerika. Kako Ameriku učiniti ponovo velikom“(4). U njoj, novi američki predsednik pokazuje šta je osnovna razlika između njega i Hilari Klinton, to jest snaga čiji je ona glasnogovornik. Iz knjige možemo shvatiti da je Donald Tramp starinski američki nacionalista, koji želi da njegova država bude najjača na svetu, ali kao država Amerikanaca, dok Hilari & comp. SAD doživljavaju kao puko oruđe za dostizanje apsolutne moći globalističkih elita i kao prolaznu fazu u stvaranju Novog svetskog poretka.

SPOLJNA POLITIKA I IMIGRACIJA

Tramp je jasan: Amerika ponovo mora biti velika. To znači: dosta je vlasti nesposobnih političarčića kojima se služi „svetska zakulisa“ (Ivan Iljin). Pre svega, SAD treba da budu vojno najmoćnija sila sveta, da bi mogle da spreče pojavu novih svetskih lidera, poput Rusija i Kine. Zemlje koje SAD „štiti“ treba da ulažu pare u tu zaštitu: od Japana do Saudijske Arabije one će morati da daju mnogo više novca za povećanje obima američke vojne moći nego do sada. Što se privrede tiče, SAD su izgubile pet miliona radnih mesta zbog izmeštanja proizvodnje sa svoje teritorije na Daleki Istok, i to se više ne sme dozvoliti. Neće biti nikakvog dodvoravanja Kini, niti će joj biti dozvoljena privredna špijunaža, a ni novo bogaćanje za račun ekonomskog slabljenja SAD, preti Tramp. I Rusiju treba sprečiti da postane super-sila kakva je bio Sovjetski Savez.

Unutrašnja politika koju Tramp nudi je jasna: on u „Obogaljenoj Americi“ kaže da nije protiv imigracije (po ocu je poreklom Nemac, po majci Škot; preci su mu, dakle, imigranti), nego je protiv ilegalne imigracije. Mnogo časnih, poštenih i vrednih ljudi sa svih strana sveta nikad neće moći da dobiju američko državljanstvo jer ga traže na legalan način, dok sa raznih strana, pre svega iz Meksika, stižu ekipe problematičnih tipova i mase koje odbijaju asimilaciju. Tramp kaže da će sprečiti i tzv. „porođajni turizam“, zasnovan na lažnom tumačenju jednog od amandamana na Ustav SAD, donetog u 19. veku da bi se crncima dala politička i građanska prava. To lažno tumačenje omogućava da žena doleti u SAD, porodi se, i da njeno dete time automatski stekne američko državljanostvo.

Kad je u pitanju izgradnja zida između SAD i Meksika, Tramp kaže da to nije nikakav problem: ako su Kinezi pre dva milenijuma, sa tehnikom njima dostupnom, uspeli da se ograde od ondašnjih imigracija, to će biti moguće i sada, jer američki zid biće mnogo kraći, i građen modernom tehnikom.

OBNOVA SAD

Dosta je fantaziranja, veli Tramp: pre no što izgradimo mostove ka Marsu, treba da sprečimo da se mostovi na reci Misisipi ne sruše. Naime, kancer-kapitalistička nebriga dovela je infrastrukturu SAD skoro do propasti. Putevi, mostovi, pruge – sve je u lošem stanju, dok se zemlje koje se razvijaju, poput Kine, najviše staraju o infrastrukturi. To se mora promeniti po svaku cenu. Takođe, školstvo u SAD je razgrađeno: umesto da deca uče i takmiče se u sticanju novih znanja, da najbolji imaju vrhunske mogućnosti učenja i rada da bi, kad steknu diplome, mogli da suštinski doprinose razvoju svoje zemlje, diktatura centralizovanog Sekretarijata za obrazovanje ima za cilj da kod đaka razvija „samopoštovanje“ i da mu nameće levoliberalni pogled na svet. Talentovanim, a siromašnim, učenicima je, zbog ogromnih školarina, skoro onemogućen pristup univerzitetskom obrazovanju, što dodatno štetno utiče na razvoj SAD, koga nema bez vrhunskih mladih znalaca, smatra Tramp. „Obamaker“, sistem zdravstvene zaštite koji je uveo Barak Obama, nije funkcionalan, i pravo je birokratsko zamešateljstvo, koje ogroman broj Amerikanaca lišava zdravstvene zaštite. I to se mora promeniti, veli Tramp u svojoj knjizi. Treba iznaći različite modele pristupa zdravstvenom sistemu, u zavisnosti od potreba i mogućnosti korisnika. Ali, vrlo je važno da niko ne bude izuzet.

POGLED NA SVET

Donald Tramp je američki protestant, koji se u mladosti formirao pod uticajem pastora Normana Vinsenta Pila i njegove škole „pozitivnog mišljenja“, jedne ružičasto–optimističke verzije mantre iz Kusturičinog filma „Sjećaš li se Doli Bel“: “Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“. Površan, dakle, ali ipak vernik, koji Bibliju smatra najznačajnijom knjigom na svetu. On je protivnik „političke korektnosti“ koja zabranjuje da se kaže „Srećan Božić“ i da se slike „Marije i bebe Isusa“ ističu u javnom prostoru.

Iz njegovog protestantskog duha proističu i spoljnopolitičke i unutarpolitičke smernice: u spoljnoj politici, to znači apsolutnu podršku Izraelu, na osnovu „hrišćanskog cionizma“, a u unutrašnjoj politici to znači dosledno držanje načela o neprikosnovenosti lične imovine i prava na zaštitu sebe i porodice. Po Trampu, sasvim suprotno obamističkoj politici razoružavanja, svaki Amerikanac ima pravo da nosi oružje, jer mu je to pravo zagarantovano američkim Ustavom. Nije krivo oružje, nego čovek koji puca iz njega, veli Tramp; i kriva je nelegalna nabavka kratkih i dugih cevi, koja mora biti presečena. Takođe, Tramp se zalaže za ograničenje prava na abortus, što je sastavni deo društvene borbe „Bible believing“ Amerikanaca.

NEPREDVIDLJIVI TRAMP

Sve se ovo da sagledati iz Trampove knjige „Obogaljena Amerika“, kao što se zna da novi predsednik SAD neće biti predvidljiv igrač na međunarodnoj sceni. On to otvoreno kaže: do sada su američki političari bili providni, i često nisu mogli da u delo sprovedu svoje pretnje protivnicima. Tramp obećava da neće otkrivati svoje planove, ali da će uspevati da ih sprovede. On je rešen: boriće se protiv islamskog terora, ali i protiv Irana, kome neće dozvoliti nikakav nuklearni program, jer Iran je pretnja Izraelu.

Zaista, svet sa Trampom (ako ga levi liberali „postizborno“ ne spreče da uđe u Belu kuću) više neće biti isti. Ali, to ne znači da će Tramp biti „američki Gorbačov“, koji svima popušta i demontira američku Imperiju. Ko se u to nada, ograničenih je vidika. Američki nacionalista u Beloj kući iz svojih razloga takođe može pokrenuti globalni rat, isto kao što je to mogla da učini globalistička lutka Hilari Klinton. Treba se, dakle, spremati za složenu fazu međunarodnih odnosa, u kojoj neće biti naročito bitna baba iz Srbije koja je autoru „Obogaljene Amerike“ čuvala decu. I treba,  naravno, čitati Trampovu knjigu.

Kako reče pokojni Kijuk: “Dobro obavešten čovek je upola spasen čovek“.

_____________________________________

UPUTNICE (Internetu pristupljeno 18. 11. 2016. godine):       

1. Cit. prema: www.catenamundi.rs/vidici/recnik-srbofobije-4-deo/

2. The New York Times/ International Report, Nedeljnik, broj 14. novembar  2016, str. 2, 3, 4.

3. Cit. prema: Biljana Đorović, Da li je obaveštajna zajednica SAD postavila Donalda Trampa za predsednika, www.pecat.co.rs/2016/11/da-li-je-obavestajna-zajednica-sad-postavila-donalda-trampa-za-predsednika/

4. Donald DŽ. Tramp, Obogaljena Amerika. Kako Ameriku učiniti ponovo velikom, Službeni glasnik, Beograd, 2016.

Izvor: Fond Strateške Kulture