Trojka za Ciprasa

Kao košarkaška nacija, mi 1:0 za Ciprasa protiv Trojke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka), vidimo kao trojku Ciprasa na isteku prve četvrtine.

Važan koš. Evo zašto:

1. Trojka je htela da prikaže da je samo Cipras problem, eventualno i vlada Grčke, a pokazalo se da je to ubedljivo većinsko mišljenje građana Grčke. Trojka ne može da eliminiše naciju.
2. Nova demokratija je ovim referendumom potpuno razbijena, o Socijalistima da ni ne govorim. Sve se dogodilo tačno suprotno od prognoza zapadnih političara, analitičara, medija i naravno pustih Vučićevih želja.
3. Siriza je na prethodnim izborima dobila oko 37% glasova, a sada je za Ciprasov predlog glasalo preko 61% građana. To znači da, kada bi sutra bili izbori, Siriza ne bi dobila manje od 45% glasova, a sa takvom podrškom u Grčkoj se osvaja apsolutna većina. Dakle, Trojka mora da računa da je Siriza vlast u Grčkoj u godinama koje dolaze.
4. Referendumom Cipras je potpuno potopio sve koji su sejali sumnju u njega, tvrdeći da će izdati predizborna obećanja.
5. Postigao je znatno bolju pregovaračku poziciju u nastavku rešavanja pitanja dugova. Kakav god nastavak bio, ova pozicija je za njega neuporedivo bolja od nasleđene pozicije iz februara ove godine.

Da bi izbegao svaku mogućnost da Grčka bude kriva za neuspeh, odmah je protivnike uvukao u još veće probleme ostavkom Varufakisa i time celokupnu odgovornost za moguće pritiske na Grčku i grčki narod prevalio na Trojku.

6. Rezultat referenduma ogoljava silu koja je jedino važna u EU i evrozoni i koja je jedini ozbiljni argument u svim tim silnim „naučnim“ analizama. Takva pozicija, koja vodi računa samo o bankarskim interesima, uzrokuje snažno raslojavanje građana u svim državama EU. Svi su oni protiv bankara. I time svesno ili podsvesno solidarni sa Ciprasom.
7. I oni koji ne vole Grke, npr. Nemci, sada se pitaju: a zašto Grci mogu da imaju priliku da odlučuju o važnim pitanjima, a nas Nemce niko ne pita ni za šta? Frncuze, Italijane, Špance?
8. Cipras je učinio javnim, sve ono što je uobičajeno zakulisno i tajno. Sve te pregovore na kojima se bankari dogovaraju sa nacionalnim predstavnicima kako da opljačkaju građane i kako da zajednički prikažu delove sporazuma i u kojim rokovima, na takav način da građani ne shvate da je to pljačka. Predlog poverilaca je u integralnom tekstu svuda bio dostupan svakom građaninu.

Cipras je Sirizi obezbedio trajanje. Nisam siguran i sebi lično, zato što bezidejni zapad ne zna ništa drugo nego da povećava represiju, uključujući i atentate. To znači da će se utakmica odigrati do kraja, sa njim ili bez njega. Ali poništavanje postignutog nije više moguće.

Ključni momenat, sada na početku druge četvrtine, je odluka Angele Merkel. Kod Ukrajine je potpuno pogrešno odigrala podržavajući SAD i time bitno destabilizovala Nemačku. Sada joj se pruža poslednja prilika da ne potone u besmisao finansijskog vrtloga Trojke.

Ako krene ka ozbiljnom kompromisu, evrozona ima nastavak još koju godinu. Ako nastavi igru iz prve četvrtine, gnev svih drugih građana Evrope će odneti i nju i evrozonu i Trojku.

Dakle obe opcije znače da evrozona i EU kakve smo poznavali do juče više neće postojati. Drugo poluvreme će biti igrano u sasvim novim uslovima u kojima niko, ni od aktera ni od nas nije bio.

Pokazalo se da represivni aparat nema odgovor na obilje ideja koje može da iznedri samo autentičan narodni pokret. Operativno, Siriza nije izbušena špijunima i izdajnicama i Trojka ne ume da predvidi njihov sledeći potez. A to onda znači da se Trojka uvlači u Sirizinu igru.

Kod nas su simpatije u ogromnoj većini na strani Grka. Osim u medijima. Razlika je u tome što i kad navija za Ciprasa prosečan Srbin stalno misli „dobro je to, ali da li će uspeti“, i baš zbog toga ostajem pasivan i u pitanjima koja se tiču Srbije. Kao da nije dovoljno to što je Trojka zlo, nego se to zlo relativizuje tvrdnjom da je zlo nepobedivo. Kada neko ukaže na veliki broj primera u svetu i iz naše prošlosti koji dokazuju da to nije tačno, onda se prelazi na sledeći nivo malodušnosti u kome se tvrdi da je to „ tamo negde moguće, ali ne i ovde“. A za naše sjajne primere se kaže „druga su vremena“. Tačno. Našim dedovima i pradedovima je bilo mnogo teže nego nama, ali skepsa sve to nekako još uvek nadvladava.

Zato je Cipras važan za Srbiju: on je u komšiluku i sasvim je uporediv sa nama. Njegov uspeh da zastupa interese Grka uprkos moćnicima pokazuje da je pokoravanje zlu sasvim nepotrebno.

Ako ste se pitali zašto Vučić tako intenzivno mrzi Ciprasa i neprekidno želi njegovu propast, odgovor je upravo u tome što Cipras Srbima pokazuje kako bi trebalo da izgleda srpski lider. On je sve ono što Vučić nije, ne sme, i ne želi da bude. Vučić hoće da uživa u sprovođenju zahteva MMF, NATO i Brisela pogrešno misleći da je ovo 1989.godina, a ne godina isteka roka trajanja Trojke. Vučić stalno navija za bankare protiv naroda. Da zlo bude nepobedivo. Samo u tom okruženju je on nešto. Ne mnogo, ali jeste nešto. Pored Ciprasa Vučić je ništa.

I na kraju jedno slovo o „Srbizi“. To je komedija. Svi ti ljudi ne dovode ni u najhrabrijem snu u pitanje Briselski sporazum, Memorandum sa MMF i sporazume sa NATO. Sva ta tri okova koji su Srbiji navučena su za njih dobra i poželjna stvar. Ili makar nužnost i manje zlo. A onda kao kritikuju Vučića. Stoje na istim temeljima kao i Vučić, našim trostruko okovanim telima, a onda se prikazuju kao alternativa, hrabrost i mudrost.

Grčka je pokazala da je jedini put direktna konfrontacija sa Trojkom. I da u tome ima i te kako manevarskog prtostora za vešte političke poteze. I da se samo tako stiču simpatije drugih na zapadu. A podrška sopstvenih građana postaje gotovo plebiscitarna. Košarkaški rečeno, postali su tim. I čvrsto idu u sledeće tri četvrtine koje će naravno biti teške, ali se tim neće raspasti. A biće i još trojki.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Trojka za Ciprasa