Црна Гора ће бити слободна – ВРЕМЕ ЈЕ!

Браво, Ђукановићу! Свака част! После само двадесет дана мирних протеста, који захтевају само оно што Ваша власт наводно већ поштује, послали сте батинаше да пребијају мирне грађане, народне посланике. Ђукановићу, јуначино!

Па Ваш политички родитељ, етички ментор и непревазиђени узор Слободан Милошевић је 1992. дуже трпео народно незадовољство. Србија је тада била у рату, под најтежим санкцијама које су наметнуте једној европској држави у 20. веку, примила је већ била неколико стотина хиљада прогнаника, Милошевић се у време Видовданског сабора борио не само за власт већ и за живот. Опозициони активисти већ су делили црном бојом уоквирену објаву о његовој личној биолошкој смрти. И није послао полицију на народ. Четири године касније је послао, али тек пошто смо протестовали пуних месец дана.

Ђукановићу, Ви сте феномен: већи сте европејац од Гадафија и мањи демократа Милошевића. Вама је место у музеју, а не у Подгорици, где би Вас могли оштетити, држати изван формалина и било каквих изгледа да ће Вас неке будуће генерације видети у пуном сјају.

Чак ни 1996. Милошевић не би послао полицију на народ да није имао једну предност на коју данас само и једино рачуна престрављени Ђукановић. Подржавали су га, наиме они амерички и европски политичари који су задужени за ситне тиране и манијакалне диктаторе. Међутим, ни тада Милошевићеви пандури нису тукли потпредседнике скупштине, посланике, владике.

Какав је то страх који мори Ђукановића, његове саучеснике и криминалне извршиоце? Нису животно угрожени. Ни материјално. Американци не издају своје пријатеље. Мада, да ли је то увек тако? Поглавице које су често мењале страну нису баш сигурне. Само треба помислити на све америчке пријатеље Ђукановићевог калибра од Пиночеа, до Хусеина и Рабанија. Срећни су они који су живи, пресрећни који су на слободи. Задовољан није нико од њих.

Зашто би тако било са Ђукановићем? Зато што добија све изборе? Не би се рекло, пошто у последње време избори у Црној Гори нису регуларни. Да је све у реду и да је спокојан у својој сателитској, по достојанству безмало квислиншкој перспективи, не би сејао мржњу и раздор, мануо би се повике на новинаре, обесправљивања цркве, прогона опозиције, батинања народних посланика.

Сада је време да се грађани Црне Горе определе хоће ли дозволити да их један насилнички безакони режим понижава, хоће ли трпети да једна себична и искварена власт и даље руши државу? Тирани и насилници увек заврше онако како су почели. Чак и Ђукановићев политички деда Јосип Броз на крају је животно маргинализован, сведен на старца, кога много поштују и ништа не питају, а чувају га чак и од насиља рођене жене.

Али Ђукановић је премлад дошао на дужност локалног тиранина. Да сам на његовом мјесту, тражио бих међународни суд са притвором у коме је комфор на висини од бар три звездице. Црна Гора коју оставља не пружа наду у равноправност када сте обичан грађанин. И хотел Схевенинген Б категорије бољи је од куће у некој недођији одакле нема екстрадиције или, још горе, неког ранча у средњим државама САД који посећују само урагани.

Сада, када је Ђукановић показао највећу слабост у четврт века дугој каријери, тренутак је да сви они којима је стало до слободе не одустану. Јасно је да неће бити подршке великих демократских држава, али што народ буде упорнији све ће је мање имати и Ђукановић.

Неће доћи плаћеници из Београда да глуме ненасилни отпор, али само би вас брукали. Време је да издржите до краја. Јасни и прецизни захтеви. Свакодневни протести сваки пут другачији. Ми смо, укупно узевши, заокружили читаву једну годину свакодневног протестовања током 13 година власти Ћукановићевог бившег патрона.

Време је за протесте аутомобила, који ће возити полако испред владиних зграда и доводити до колапса саобраћаја. За објављивање свих телефонских бројева (службених и мобилних) државних функционера и њихово блокирање током читавог дана. За шетње хиљада грађана ка палатама и резиденцијама црногорских политичких олигарха. Сада је час за планску блокаду саобраћаја. Студентски протест, који ће довести црногорске универзитете у исту раван са лучама слободе и бастионима европске демократије какви су Сорбона, Универзитет у Берлину, Београдски универзитет… Режим који је на власт дошао у народном бунту треба суочити са истином. Он није „народ“. Народ је на улици.

Само будите упорни и смели. Велики јужноамерички писац одавно је приметио како је сила последње уточиште слабог. Само напред: „Подгорица је свет“. Црна Гора ће бити слободна и демократска.

Извор: Дан, Напредни Клуб