Црна Гора и НАТО – Божија је последња

Квазијуначком Montenegru је јутрос, 2. децембра 2015. године, послата званична позивница у једну отворено геноцидну организацију – НАТО. Наравно, Црну Гору нико ништа није ни питао. Montenegro је од Црне Горе одавно преузео иницијативу или тачније – многи од нас су издали часну Црну Гору и предали је у руке безчасном Montenegru. За шаку сочива. За мало пролазне власти. За брзобежеће локум земаљске сласти. Васкрсли су јутрос сви прозападни Радоњићи а наново сахрањени русофилни Петровићи. Већ деценију и по, постали су нам милији ситни лупежи, улични шибицари и шверцери, од витезова духа и светих предака.

Прво је Montenegro преко шверца цигарета, белог робља и наркотика покушао брукати Црну Гору. Потом је Montenegro кроз намештени референдум Црну Гору одвојио од мајке Србије. Затим је Montenegro потпуно скинуо своју маску и отворено разоткрио своје наказно демонско лице признањем лажне шиптарске творевине на српском Светом тлу. У завршној фази Montenegro је самоубилачки хистерично извршио последњу издају и окренуо леђа и братској Русији, трчећим кораком хитајући у НАТО пакт.

Црну Гору опет нико ништа није ни питао. Али Црна Гора је остала са Богом. Montenegro се ухватио у коло са ђаволима и већ помахнитало и трагикомично слави сопствену пропаст, скачући по гробовима светих предака. Са Montenegrom се данас духовно радују и све Јуде света, од оног Јуде Искариотског који је издао Бога, до оних Јуда и Јудица који се данас или јуче продадоше не за 30 сребрника већ за 20 евра или пакет једнократне помоћи. Али, заборавља Montenegro јер има мувље памћење. Јуда се кратко радовао. У среду је издао Бога а већ у петак је извршио самоубиство. Тужна је прича о Јуди и тужна је прича о Montenegru.

Црна Гора и без јудинских сребрника неће умрети од глади. Она се не може поткупити. Црна Гора је увек сита чак и кад је гладна, јер је теше милијарде светих Анђела и светих предака, као и Љубав Бога Живога. Замислите те „среће“, не дао Бог никоме, да се са Montenegrom данас радују и сви Шиптари са окупираног Космета и Албаније; и Турци и њихови ловци на братске руске авионе; и хрватске усташе са свих страна света; и муслиманске ханџар дивизије; и братоубица Секула Дрљевић; и све милијарде и милијарде демонских сила на челу са самим Сатаном. О како им је „радост“ јадна и краткога даха.

Црна Гора је мирна чак и кад је на Крсту. Не губи веру. Не одбацује наду. Не гасне јој љубав. Не нервира се. Зна Црна Гора да је Божија вера јача од Montenegro невере. Зна да је ово само час таме, и да иза туче ведрије је небо. Зна Црна Гора да је Бог јачи од ђавола. Да је добро јаче од зла. Да је последња победа увек на страни Господњој и Његове Цркве. Montenegro је често пута покушао обрукати Црну Гору али је Црна Гора увек остала миљама изнад каљуге греха Montenegra. Онај који пљује на Небо сам на крају бива попљуван својим злом. Свака Вавилонска кула, па и ова најновија коју граде полудели лидери Montenegra, на крају се сручи на главу својих градитеља. Не треба много чекати и видећемо својим очима како свете мошти наших предака почињу и видљиво да показују своју силу. Како клетве светог Петра Цетињског падају на главу најбеднијим издајицама Црне Горе, мајке Србије и братске Русије. Тешка је рука светог Петар Цетињског. Не дао Бог никоме а и не бих волео, нити би иком пожелео, да се налази под клетвом Цетињског владике и у избезумљеном НАТО колу полуделог Montenegra.

Стога, Црна Горо, радуј се! Не буди тужна! На Крсту си али са Христом! Не хули на Бога већ се Њему моли! Ти си увек знала да је Божија последња. Ако данас ђаволи славе, то само значи да је Васкрсење близу.

Извор: Принцип