Crna Gora i NATO – Božija je poslednja

Kvazijunačkom Montenegru je jutros, 2. decembra 2015. godine, poslata zvanična pozivnica u jednu otvoreno genocidnu organizaciju – NATO. Naravno, Crnu Goru niko ništa nije ni pitao. Montenegro je od Crne Gore odavno preuzeo inicijativu ili tačnije – mnogi od nas su izdali časnu Crnu Goru i predali je u ruke bezčasnom Montenegru. Za šaku sočiva. Za malo prolazne vlasti. Za brzobežeće lokum zemaljske slasti. Vaskrsli su jutros svi prozapadni Radonjići a nanovo sahranjeni rusofilni Petrovići. Već deceniju i po, postali su nam miliji sitni lupeži, ulični šibicari i šverceri, od vitezova duha i svetih predaka.

Prvo je Montenegro preko šverca cigareta, belog roblja i narkotika pokušao brukati Crnu Goru. Potom je Montenegro kroz namešteni referendum Crnu Goru odvojio od majke Srbije. Zatim je Montenegro potpuno skinuo svoju masku i otvoreno razotkrio svoje nakazno demonsko lice priznanjem lažne šiptarske tvorevine na srpskom Svetom tlu. U završnoj fazi Montenegro je samoubilački histerično izvršio poslednju izdaju i okrenuo leđa i bratskoj Rusiji, trčećim korakom hitajući u NATO pakt.

Crnu Goru opet niko ništa nije ni pitao. Ali Crna Gora je ostala sa Bogom. Montenegro se uhvatio u kolo sa đavolima i već pomahnitalo i tragikomično slavi sopstvenu propast, skačući po grobovima svetih predaka. Sa Montenegrom se danas duhovno raduju i sve Jude sveta, od onog Jude Iskariotskog koji je izdao Boga, do onih Juda i Judica koji se danas ili juče prodadoše ne za 30 srebrnika već za 20 evra ili paket jednokratne pomoći. Ali, zaboravlja Montenegro jer ima muvlje pamćenje. Juda se kratko radovao. U sredu je izdao Boga a već u petak je izvršio samoubistvo. Tužna je priča o Judi i tužna je priča o Montenegru.

Crna Gora i bez judinskih srebrnika neće umreti od gladi. Ona se ne može potkupiti. Crna Gora je uvek sita čak i kad je gladna, jer je teše milijarde svetih Anđela i svetih predaka, kao i Ljubav Boga Živoga. Zamislite te „sreće“, ne dao Bog nikome, da se sa Montenegrom danas raduju i svi Šiptari sa okupiranog Kosmeta i Albanije; i Turci i njihovi lovci na bratske ruske avione; i hrvatske ustaše sa svih strana sveta; i muslimanske handžar divizije; i bratoubica Sekula Drljević; i sve milijarde i milijarde demonskih sila na čelu sa samim Satanom. O kako im je „radost“ jadna i kratkoga daha.

Crna Gora je mirna čak i kad je na Krstu. Ne gubi veru. Ne odbacuje nadu. Ne gasne joj ljubav. Ne nervira se. Zna Crna Gora da je Božija vera jača od Montenegro nevere. Zna da je ovo samo čas tame, i da iza tuče vedrije je nebo. Zna Crna Gora da je Bog jači od đavola. Da je dobro jače od zla. Da je poslednja pobeda uvek na strani Gospodnjoj i Njegove Crkve. Montenegro je često puta pokušao obrukati Crnu Goru ali je Crna Gora uvek ostala miljama iznad kaljuge greha Montenegra. Onaj koji pljuje na Nebo sam na kraju biva popljuvan svojim zlom. Svaka Vavilonska kula, pa i ova najnovija koju grade poludeli lideri Montenegra, na kraju se sruči na glavu svojih graditelja. Ne treba mnogo čekati i videćemo svojim očima kako svete mošti naših predaka počinju i vidljivo da pokazuju svoju silu. Kako kletve svetog Petra Cetinjskog padaju na glavu najbednijim izdajicama Crne Gore, majke Srbije i bratske Rusije. Teška je ruka svetog Petar Cetinjskog. Ne dao Bog nikome a i ne bih voleo, niti bi ikom poželeo, da se nalazi pod kletvom Cetinjskog vladike i u izbezumljenom NATO kolu poludelog Montenegra.

Stoga, Crna Goro, raduj se! Ne budi tužna! Na Krstu si ali sa Hristom! Ne huli na Boga već se Njemu moli! Ti si uvek znala da je Božija poslednja. Ako danas đavoli slave, to samo znači da je Vaskrsenje blizu.

Izvor: Princip