Crna Gora kao pilot Orvelovske demokratije

Poznato je da standardna, školska politička analitika u Crnoj Gori, obavezno dovodi do pogrešnih zaključaka. To se posebno odnosi na izborni proces, odnosno činjenicu da aktuelni režim na čelu sa Đukanovićem već 25 godina vrši vlast. Podsetimo, to je jedina zemlja u regionu, a i šire, u kojoj nije došlo do promene vlasti nakon pada Berlinskog zida. Zvuči paradoksalno, ali to i nije baš u direktnoj vezi sa dominantnim opredeljenjem biračkog tela. Razlozi za ”nesmenjivost” režima su višestruki i teško je napraviti poredak važnosti, ali je među njima visoko pozicionirana činjenica apsolutne servilnosti Mila Đukanovića prema konglomeratu zapadnih (para)političkih subjekata, odnosno njihovih interesa. Svakako, u toj kompoziciji dominira američki interes prema kojem je Đukanović, još od 1997. posebno senzitivan. Zauzvrat, Đukanović je dobio ”koncesije” na neke švercerske kanale i važnije – ”demokratsku” legitimaciju privatne, policijske države feudalnog tipa. Za razliku od Đukanovića kojem je data potpuna sloboda ”demokratskog” izraza, Zapad opoziciju već decenijama steriliše i ukalupljuje u jalove političke normative. To su oni tipični zapadni okovi skovani za (geo)političke i životne gubitnike širom sveta, a koje verbalno pakuju u fraze ”demokratskih” standarda, pricnipa…

Pored ”razigranog” Đukanovića i njegovog uličarsko-bokserskog političkog mentaliteta, uz svesrdnu pomoć tajne policije, kriminalaca i ogromnih količina švercerskog novca, prebrojavanje izbornih listića u Crnoj Gori postaje besmisleno. Đukanović je vrlo dobro razumeo ”američki koncept” prepariranja svojih protivnika besmislenim mantrama „demokratske“ hipnoze i sve to primenio u dosadašnjim izbornim procesima u Crnoj Gori.

Đukanovićevo biračko telo nema utvrđene ideološke afinitete, već je to piramidalna interesna zajednica kojoj je ideologija isključivo deo lakog, maskembalskog političkog folklora. Kada je to potrebno, njima se jednostavno i brzo instalira novi ”politički softver”, bez imalo bojazni da će to naići na bilo kakvu psihičku ili moralnu prepreku. Kao što danas tipični DPS funkcioner ili podržavalac govori kao vatreni zagovornik NATO-a, već sutra, ukoliko feudalni gospodar Crne Gore uđe u neku novu interesnu zonu, može izgledati i delovati kao žestok podržavalac Evroazijske unije.

Orvelovska ”demokratija”

U Crnoj Gori živi nešto iznad 650 000 stanovnika.Mali broj stanovnika je središnja činjenica za razvoj manipulativnih tehnika koje se primjenjuju u izbornom procesu u Crnoj Gori. U biračkom spisku se nalazi oko 500 000 rađana. Sa uhodanim policijskim aparatom, praksom nasleđenom iz perioda komunizma, lako se dolazi do lične karte potreba, strahova, strepnji… svakog pojedinca. Na taj način, režim je Crnu Goru pretvorio u pilot-selo orvelovske ”demokratije” u kojem na izbore strogo kontrolisan broj birača koji su suprostavljeni režimu. Tačnije, na izbore ne sme da izađe veći broj birača od ukupnog broja zainteresovanih podržavaoca režima. Znači, ”čarobna” formula opstanka režima je – broj onih koji će izaći na izbore, a koji nisu registrovani podržavaoci režima, mora biti manji od onih koji će SIGURNO izaći i SIGURNO podržati režim. Zvuči banalno jednstavno, ali je u bilo kom drugom, ozbiljnijem i iole slobodnijem sistemu – neostvarivo. U Crnoj Gori je to moguće i u višedecenijskoj praksi već potvrđeno.

Đukanović, ipak, sve teže dolazi do većine

Pored svih uhodanih mehanizama, celokupnog represivnog aparata koji mu je na raspolaganju, Đukanović, u poslednje vreme, teško obezbjeđuje apsolutnu većinu ili se nalazi tik ispod 50 procenata.

Razlog zbog kog se Đukanović suočava sa izbornim problemima je nedostatak novca i resursa kojim se zadovoljavaju potrebe naklonjenog biračkog tela. Razočarenja, pa i otvoreni sukobi oko podele sve manjeg plena su postali učestala pojava u vrhu režima, a to se posledično proteže do dna koruptivne piramide. Nekadašnje ogromne rezerve novca i dobara stečenih različitim vrstama šverca su utanjile. Jedan od mogućih razloga zatvranja razrađenih švercerskih kanala je i to što je Đukanović sa svojim mafijaškim klanom ušao u zonu američkih interesa. Podsetimo, u demontaži Šarićevog narko kartela, a koji se dovodi u vezu sa Đukanovićem i njemu bliskim licima, učestvovala je i američka DEA, što je sigurna indikacija da je neko ”neovlašćeno” ušetao u američki narko posed.

Dakle, razlog zbog Đukanović teško dolazi do potrebne većine apsolutno nemaju nikakve veze sa politikom, ideologijom ili bilo kojim drugim faktorom koji možda opredeljuje birače u nekim drugim sistemima i zemljama – ovde je to samo pitanje količine novca iz sivih izvora i unutrašnje koruptivne raspodele.

U poslednje vreme, pojedinci i grupe koji u javnosti deluju kao klasične ekspoziture obavještajnih struktura SAD-a, takozvane ”Soroševe grant striptizete”, posebno su živahne u protivljenju režimu Mila Đukanovića. Izvesno je da nisu svi oni, kao dojučerašnji Đukanovićevi saveznici, najednom i sinhronizovano, prepoznali njegove kriminogene osobine. Zapravo, Amerikanci su samo aktivirali svoje spavače i formirali konkurentski tabor Đukanoviću. U toj ”tržišnoj” utakmici dva konkurentska klana, Amerikanci očekuju da će se njihovi interesi brže ostvarivati nego u prethodnom periodu, kada je Đukanović suvrereno vladao tim delom političkog prostora. Ovo je već viđen proces u drugim ”tranzicionim” državama, kada Amerikanci uhodavaju i filtriraju ”novu elitu” za promenu vlasti. Koliko je taj trenutak daleko, odnosno blizu, zavisiće od geopolitičke preraspodele zona uticaja u regionu i ”tržišnoj” ceni Đukanovićevog opstanka na vlasti.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Crna Gora kao pilot Orvelovske demokratije