Ukrajina kakvu znamo više ne postoji

Stepski soko (The Saker) je pseudonim vojno-političkog analitičara rođenog u Evropi, koji danas živi na Floridi, a njegov blog antiglobalističkog usmerenja ima izdanja na francuskom, nemačkom, ruskom, okeanijskom i srpskom jeziku. CEOPOM-Istina prenosi njegov interviju Majklu Vitniju, južno-američkom blogeru, čiji će se portal  „Kaunterpanč“ (Counterpunch) uskoro pridružiti sistemu Stepskog sokola, u kome on daje svoje viđenje trenutne situacije u Ukrajini i perspektive razvoja događaja.

Da li su SAD odgovorne za probleme u Ukrajini?

Da, apsolutno, u to nema sumnje. Iako je istina da su ljudi u Ukrajini bili nezadovoljni sa korumpiranim režimom Janukoviča, sam puč je definitivno orkestrirala CIA. I EU je bila uključena, posebno Nemačka, ali one nisu igrali ni približno tako veliku ulogu kao SAD. Snimci telefonskih razgovora (podsekretara američkog Stejt departmenta) Viktorije Nuland pokazazuju ko je zaista vukao konce iza scene.

Kakvu ulogu je imala Obamina administracija u odluci Kijeva da pokrene rat protiv sopstvenog naroda na istoku Ukrajine?

Centralnu ulogu. Morate razumeti da ne postoji „ukrajinska“ vlast u Kijevu. Porošenko je 100% marioneta SAD – kao što su i ljudi oko njega. Šef ukrajinske zloglasne tajne policije (SBU), Valentin Nalivajčenko je poznati agent CIA-e. Takođe je istina da SAD o Porošenku govore kao o „našem ukrajinskom insajderu“. Sve njegove „odluke“ zapravo su doneli američki zvaničnici u Kijevu. Što se tiče Porošenkovog govora u Kongresu od pre nekoliko nedelja, očigledno ga je napisao Amerikanac.

Separatisti na istoku su bili veoma uspešni u otporu ukrajinskoj vojsci i njihovim kolegama neonacistima iz službi bezbednosti. Kakvu ulogu je odigrala Rusija u pomaganju novoruske milicije?

Uloga Rusije je bila od ključnog značaja. Iako ruske trupe nisu bile slate preko granice, Moskva je dozvolila protok dobrovoljaca i oružja. Iako pomoć nisu obezbeđivale direktno FSB ( ruska Federalna služba bezbednosti) ili vojska, pružale su je razne privatne grupe. Jasno, Kremlj ima snage da pomogne kad se na to odluči. U jednom slučaju, izgleda da je pružio direktnu artiljerijsku podršku od preko ruske granice (u „južnom prstenu“), ali je pomoć najvećim delom bila prikrivena. Pored tajne pomoći, Rusija je takođe obezbeđivala obaveštajne podatke, logističku i političku podršku Novorusima. Bez podrške Rusije, Novorusi nikada ne bi bili u stanju da preokrenu tok rata.

Da li je Putin poslao ruske trupe na Krim i nelegalno zauzeo to područje ili je to bila propagandistička fikcija zapadnih medija?

To je zapravo tehnikalija. Da, Putin jeste poslao ruske vojnike na Krim, ali ne, oni nikada nisu prelazili granice dozvoljene sadašnjim sporazumima između Rusije i Ukrajine. Ne zaboravite da je štab Crnomorska flota već imao sedište u Sevastopolju, tako da je bilo dosta vojnika na raspolaganju na lokalnom nivou. Takođe, postojala je velika grupa lokalnih dobrovoljaca koji su izvodili osnovne operacije. Neki od ovih dobrovoljaca su bili toliko ubedljivi da su ih pogrešno smatrali sa za ruske specijalne snage. Ali, da, u kritičnom trenutku, Putin jeste poslao dodatne specijalne snage na Krim.

Da li je operacija bila nelegalna? Pa, tehnički, nisu prekršeni ugovorni sporazumi u smislu brojeva, ali to jeste bilo narušavanje suvereniteta Ukrajine. Razlog zašto je Moskva to uradila je postojanje čvrstih dokaza da Kijev planira da krene protiv Krima (verovatno uključujući Tursku i krimske Tatare). Da Putin nije preuzeo inicijativu, krvoproliće na Krimu je moglo da bude gore nego što je bilo u Novorusiji. Takođe, u vreme kada je Putin doneo odluku da zaštiti Krim, demokratski izabrani predsednik (Janukovič) je već bio uklonjen sa dužnosti, što je stvorilo pravni vakuum u Kijevu. Dakle, pitanje je: Da li je Putin trebao da se pridržava zakona zemlje koju je preuzela banda naoružanih razbojnika, ili je trebao da očuva mir i uradi ono što je uradio?

Ono što Putin odlučio da uradi jeste da omogući ljudima Krima da odluče o svojoj budućnosti slobodno glasajući na referendumu. Da, anglocionistička propaganda tvrdi da su bili primorani da „glasaju ispred uperenih puščanih cevi“, ali to je glupost. Niko ne spori činjenicu da je velika većina Krimljana (95%) želela da napusti Ukrajinu i pridruži se Rusiji. Sve što su „ljubazni naoružani ljudi u zelenom“ uradili jeste bilo to da su ljudima omogućili da ostvare svoje pravo na samoopredeljenje, nešto što hunta u Kijevu nikada ne bi dozvolila.

Kakav uticaj ima Obama na odlučivanje ukrajinskog predsednika Petro Porošenka ? Da li Vašington zapravo „vodi šou“?

Da, potpuno. Obama izdaje naređenja, Porošenko ih ispunjava. Baš kao što svuda rade, SAD koriste lokalne oligarhe da kolonizuju zemlju. Uzmimo za primer Rusiju između 1991. i 1999. Vodili su je oligarsi iza pijane figure (Borisa Jeljcina). Svi su znali da je Rusija postala američka kolonija i da SAD mogu da rade šta god hoće. Isto je i danas.

Janukovič nije bio više proruski nego bilo koji drugi ukrajinski predsednik. On je samo oligarh koji je zamenjen drugim oligarhom, Porošenkom. Ovaj drugi je veoma inteligentan čovek koji zna da mu opstanak zavisi od potpune poslušnosti Ujka Semu.

Ne bih isključio mogućnost da SAD šutnu Porošenka i instaliraju nekog drugog, ako im to zbog nečega odgovara. Naročito ako Desni sektor preuzme vlast u Kijevu. Za sada, Porošenko je čovek Vašingtona, ali to se može promeniti u tren oka.

Koliko je Obamina administracija blizu ostvarivanja postizanje svog cilja, da uspostavi NATO baze (i, možda, objekte sa raketama) u Ukrajini? Kakvu opasnost ovo predstavlja za Moskvu?

Jedino mesto na kom bi NATO baza zaista imala smisla je Krim, a ta opcija više nije dostupna. Ali ima tu još nešto osim onoga što se vidi na prvi pogled: ukoliko SAD nastave sa sprovođenjem provokativne politike uspostavljanja NATO baza na ruskoj granici, onda će se Rusija povući iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa i rasporediti napredne verzije SS-20 (sovjetskih nuklearnih balističkih raketa) bliže Evropi. Poenta je u tome što bi mešanje SAD moglo da dovede do konfrontacije protivnika sa nuklearnim naoružanjem.

Evropska komisija je stvorila brojne prepreke da spreči Rusiju da izgradi gasovod Južni tok kojim bi se diversifikovali izvozni putevi prirodnog gasa iz Rusije do Centralne i Južne Evrope. Kritičari kažu da iza toga stoji Obamina administracija, a da moćni američki energetski giganti žele da ili blokiraju ili kontrolišu protok energije iz Rusije u Evropu. Da li je ovo širi kontekst problema u Ukrajini, to jest, da li mi zaista vidimo odvijanje energetskog rata u realnom vremenu?

To je važan deo jednačine, ali nije centralno mesto. Centralno je jedno pogrešno verovanje (izneo ga je Zbignjev Bžežinski) da Rusija bez Ukrajine ne može biti supersila, i jednako pogrešno uverenje (iznela ga je Hilari Klinton) da Putin želi da ponovo stvori Sovjetski Savez. Za Anglocioniste, Ukrajina je igra „nulte sume“ u kojoj SAD moraju ili kontrolisati Ukrajinu ili je uništiti, svakako je ne smeju prepustiti Rusiji. Problem sa ovom teorijom je što Rusija stvarno ne želi Ukrajinu niti joj ona treba. Ono što Rusija želi je stabilan, pouzdan i neutralan partner sa kojim može da posluje. Čak i sada, iako Novorusi traže punu nezavisnost, Rusija gura drugačiji plan. Moskva želi unitarnu Ukrajinu u kojoj bi svaki region imao de fakto autonomiju, ali bi ostao deo iste države.

Moćnici na Zapadu su toliko manijakalno opsednuti kontrolom Ukrajine da prosto ne mogu ni da zamisle da Rusija ne želi istu stvar. Ali Rusija ne želi Ukrajinu. Nema potrebe za slomljenom, nefunkcionalnom, propalom državom sa ogromnim socijalnim problemima, koja će zahtevati milijarde i milijarde dolara za obnovu.

Naravno, postoje kulturne, istorijske, verske i čak porodične veze između Rusije i Ukrajine, ali to ne znači i želju da se to mesto vodi. Rusija je već dobila ono što želi, Krim. Što se tiče ostalog, stav Moskve je – „ti si pokvario, tvoje je.“

Hoće li Porošenko uspeti da sačuva celovitu Ukrajinu i dodatno izoluje Rusiju od Evrope, ili će se Ukrajina pocepati po linijama političkih podela? Ili postoji neki drugi scenario za koji smatrate da je verovatniji?

Krim je zauvek otišao. Novorusija isto. Ali u slučaju Novorosije, možda će biti prelazne faze u kojoj bi Kijev zadržao određeni stepen suvereniteta nad područjima na istoku.

U bliskoj budućnosti bi moglo biti još borbi, ali će se na kraju postići dogovor po kome bi Novorusiji bio dat status sličan statusu nezavisnosti. Jedna stvar je sigurna, da će se pre postizanja sporazuma o konačnom statusu dva pitanja morati da reše:

1. Mora doći do promene režima u Kijevu i zatim denacifikacije.

Ni Rusija ni Novorusija nikada neće biti sigurne sve dok su u Kijevu na vlasti nacisti. To znači da ove rusofobne i nacionalističke nakaze treba da budu uklonjene pre rešavanja pitanja o konačnom statusu. Rusi i Novorusi su donekle podeljeni po ovom pitanju. Iako Novorusi žele svoju nezavisnost i govore „Do đavola sa nacistima u Kijevu“, Kremlj želi promenu režima, smatra da je od ključnog značaja za svoju nacionalnu bezbednost. Moraćemo da sačekamo i vidimo kako će se to razvijati u budućnosti.

2. Moraće da bude konferencije donatora.

Ukrajina je u osnovi mrtva, svedena je na ruševine. Za njenu obnovu biće potrebne godine i ogromne sume novca. SAD, EU i Rusija će sve morati da daju svoj doprinos. Ako Anglocionisti nastave da istrajavaju na svojim maksimalističkim pozicija i nastave da podržavaju nacističku huntu u Kijevu, Rusi neće dati ni jedne kopejke. Ruska pomoć ići će isključivo Novorusiji.

Pre ili kasnije, SAD i EU će shvatiti da im je potrebna pomoć Rusije. A kada im konačno dođe u glavu, zajedno će raditi da se postigne sveobuhvatni politički dogovor. Sada su više preokupirani kažnjavanjem Putina (preko ekonomskih sankcija i političke izolacije), da dokažu da niko ne može da se suprotstavi Imperiji. Ali siledžijluk neće promeniti realnost na terenu. Zapadu treba saradnja Rusije, ali Rusija neće da sarađuje bez ikakvih obaveza. SAD će morati da ispune određene uslove pre nego što Moskva pristane na dogovor.

ZAUVEK ZBOGOM UKRAJINI

Iako je suviše rano da se sa sigurnošću kaže, mislim da je Ukrajina, kakvu poznajemo, zauvek nestala. Krim će ostati deo Rusije, a Novorusija će postati nezavisna i verovatno završiti u nekoj vrsti statusa asocijacije sa Rusijom. Što se tiče ostatka Ukrajine, sukob između različitih oligarha i nacista je neminovan, posle čega će se pojaviti pragmatičari i povesti putem ka dogovoru. Na kraju, doći će do neke vrste poravnanja i pojaviće se nove države, ali ja ne znam koliko će za to biti potrebno vremena.

Izvor: Caunterpunch/Pravoslavni svet