Ukrajinsko pitanje u UN. Sumnje u OEBS.

Prošle nedelje je Savet bezbednosti UN dva puta razmatrao situaciju u Ukrajini.(1) Prvo na zahtev Rusije (2). Zatim – Ukrajine. (3)

Zasedanje Saveta bezbednosti koje je održano 13. aprila na zahtev Rusije, bitno se razlikovalo od svih prethodnih. Prvi put su zapadne članice Saveta bezbednosti izgubile meru i govorile rečnikom koji se retko koristi u diplomatskim krugovima. Grubost je bila demonstrativna, ali ne i ubedljiva… Tako je, na primer, predstavnik Britanije tvrdio da „međunarodna zajednica neće podleći propagandi i dezinformacijama Kremlja, čiji je cilj da se stanovništvu istočnih delova Ukrajine utera strah u kosti.“ Predstavnik SAD je tvrdio da „Rusija teži da svoju volju naturi narodu Ukrajine, tako što širi dezinformacije i pribegava zaplašivanju i agresiji, odnosno taktici koja je bila karakteristična za najmračnije dane prošlog veka“. Francuski predstavnik je pokušao da ironiše: „Stiče se utisak da negiranjem činjenica Rusija pokazuje da nema pojma da postoji internet jer on potire sva njena negiranja“.

Međutim, o kojim to činjenicama „interneta“ govore zapadne pristalice ljudskih prava u Ukrajini? Jer, u stvari, zapadni predstavnici SB UN i njihovi saučesnici su ti, koji loše poznaju činjenice. Govoreći u SB predstavnik SAD je izjavio da se „ruska informaciona mašina“ bavi „dezinformacijama i propagandom“ i zato, molim, predstavnica SAD će da se usredsredi na činjenice. Pa koje je to činjenice u svom izlaganju navela Samanta Pauer? „Činjenica“ prva: „Oružani zahvat zgrada u šest gradova Istočne Ukrajine predstavlja kristalno jasan odraz taktike koji su ruske snage već koristile na ranijim etapama upada na Krim“. „Činjenica“ druga: „Oružane grupe su postavljale ruske i separatističke zastave. Mi znamo ko stoji iza toga“. „Činjenica“ treća: „Nestabilnost je isfabrikovana i organizovana u Rusiji, i to od same Rusije“. (4) Kako vidimo, predstavnik SAD ne uspeva da razlikuje reč „činjenica“ od reči „optužba“. I to neosnovana optužba, ona koja se ničim ne može potvrditi“. Ni „predstavnik“ Ukrajine J.Sergejev, pokušavajući da okrivi Rusiju da na Krimu ne vodi računa o interesima krimskih Tatara nije se našao u ništa boljem položaju. I on je zaboravio da svoje tvrdnje potkrepi činjenicama. A činjenice su sledeće: u novom ustavu Krima krimsko-tatarski jezik je dobio status trećeg državnog jezika Krima, uz ruski i ukrajinski, čega do sada nikada nije bilo. Za predstavnike tatarsko-krimskog stanovništva su u svim ministarstvima i institucijama rezervisani visoki položaji, čega takođe do sada nije bilo. Tatarskom stanovništvu Krima će od sada probleme rešavati ne samo rukovodstvo Rusije, već i republičke vlasti Tatarstana – jednog od najvećih i najbogatijih subjekata Ruske Federacije. Ugovori o tome veće postoje. (5)

16.aprila je održano novo zasedanje Saveta bezbednosti UN, ovoga puta na zahtev Ukrajine. O pitanjima koja se tiču ljudskih prava u Ukrajini govorio je pomoćnik generalnog sekretara UN Ivan Šimonovič. Glavna Šimonovičeva teza je tvrdnja da je „ispoljavanje nacionalne mržnje u Ukrajini tokom preduzetog osvetljavanja događaja u nekim medijima bilo preuveličano“. Zatim, tvrdio je da „broj onih koji su protestvovali, između ostalog i onih koji su, prema saopštenjima, stigli iz drugih regiona, nije bitno povećan – radi se o par hiljada ljudi“. Istovremeno je pomoćnik generalnog sekretara UN saopštio i sledeće: „Međutim, povećao se nivo nasilja i učestvovanje naoružanih demonstranata. To nosi ozbiljne posledice po ljudska prava.“ A upravo to je bilo ono, što je trebalo novim kijevskim vlastima! „Predstavnik“ Ukrajine u Savetu bezbednosti UN J.Sergejev je na zasedanju SB direktno izjavio: „U tom dokumentu se odlučno negiraju optužbe o postojanju kršenja prava ruske manjine u Ukrajini, koje su korišćene kao baza za vojnu agresiju Rusije protiv naše zemlje i aneksiju Krima“…

Posebno čuđenje izazivaju pokušaji zaštitnika prava u UN da što jače umanji težinu kršenja ljudskih prava u Ukrajini. Sama ta činjenica treba, najzad, da svima koji još uvek veruju da međunarodne strukture treba da se bave i funkcijom zaštite ljudskih prava, omogući da shvate da su za njih ljudska prava samo povod za manipulacije, čak ponekad i za opravdanje zločina. Tako je Šimonovič izjavio da, mada je na protestima na Majdanu u nekim grupama bilo izvesnog ispoljavanja nacionalne, rasne ili religiozne mržnje, bez obzira na to, takve pojave u odnosu na Ruse su se dešavale samo zbog zločina bivše vlade. Kada glavni savetnik generalnog sekretara UN za ljudska prava daje tako nebulozno „obrazloženje“ u vezi sa kršenjem ljudskih prava, jasno je ne samo koliko je navedena osoba sposobna da izvršava svoje radne obaveze, već i to koliko je duboka kriza u koju su u međunarodnoj politici zapala pitanja ljudskih prava. Šimonovič je još rekao da ispoljavanje nacionalne mržnje prema Rusima „nije bilo sistematsko i nije se mnogo širilo“. Po njegovim rečima postojali su samo pojedinačni slučajevi koje su neki mediji preuveličavali svojim pristrasnim shvatanjem. Očigledno je Šimonovič dobio zadatak da ozakoni pravo sadašnjih vlasti Ukrajine da se do 25. maja zadrže na dobijenim položajima i da ubedi SB da ta vlast čini sve kako bi se obezbedilo puno poštovanje ljudskih prava i održali slobodni izbori.

Ocenjujući izveštaj Uprave visokog komesara UN za ljudska prava stalni predstavnik Rusije u UN je taj izveštaj nazvao „jednostranim“ i „pristrasnim“. V.Čurkin je konstatovao da ukoliko oni koji se bave međunarodnim pravom žele da opravdaju svoj boravak u Ukrajini, oni moraju da objektivno i nepristrasno ocenjuju stvorenu situaciju. Međutim, sastavljačima izveštaja se više dopalo da previde da su sadašnje ukrajinske „vlasti“ postale takve preko oružanog državnog prevrata, a ne kroz civilizovane demokratske izbore. Napadi nezakonitih oružanih formacija na snage za zaštitu prava i otimanje administrativnih zgrada koje su izvršili radikali se na najneverovatniji način u izveštaju tumače kao „mirni protest“. Ali se istovremeno demonstracije stanovnika Ukrajine u istočnim delovima zemlje proglašavaju za protivpravne postupke.

Što se tiče drugih članica SB UN treba istaći poziciju Kine koja je izjavila da se sada glavni zadatak sastoji u tome da „postupajući u okviru zakona, nesuglasice treba da se regulišu pomoću dijaloga i pregovora, uz puno poštovanje zakonitih prava, interesa i nadanja svih regiona i etničkih oblasti“. Neke zemlje (na primer – Republika Čad) se nisu uplašile da daju predlog da se izvrši nezavisno istraživanje pitanja o tome čiji su postupci, u stvari, doveli da sadašnje situacije. A Argentina je ponovo pozvala da se poštuju principi međunarodnog prava, i posebno podvukla ne princip teritorijalne celovitosti, već… princip nemešanja u unutrašnje stvari! Što bi se reklo – sami procenite umešnost argentinske diplomatije…

Tako da tvrdnje britanskog predstavnika u Savetu bezbednosti UN da „međunarodna zajednica ne dozvoljava sebi da potpadne pod propagandu Kremlja“ i nije ubedljiva baš onoliko, koliko to izgleda. Tačnije rečeno: daleko da su svi članovi međunarodne zajednice potpali pod propagandu anglosaksonskih država! I – kako vreme odmiče – to je sve primetnije.

1.aprila u Švajcarskoj je potpisan Ženevski dogovor koju su usaglasili ministri inostranih poslova Rusije, SAD i Ukrajine i Visoki predstavnik EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti. Prema tom dokumentu „sve strane su dužne da se uzdrže od bilo kog nasilnog postupka, zaplašivanja i provokacija“, kao i da odbacuju „bilo kakvo ispoljavanje ekstremizma, rasizma i religiozne netrpeljivosti, uključujući i antisemitizam“. Osim toga, „sve nezakonite oružane formacije (6) moraju biti razoružane; sve nezakonito osvojene zgrade moraju biti vraćene zakonitim vlasnicima; sve nezakonito zauzete ulice, trgovi i druga javna mesta u ukrajinskim gradovima i naseobinama moraju da se oslobode“ (7) .

Nama se čini da jednu od najproblematičnijih tačaka u Ženevskom dogovoru predstavljaju kontrolni organi – OEBS i misije UN. Na žalost, stvarna pozicija OEBS-a, kome je naloženo da prati izvršavanje ženevskih dogovora, je već jasna. Konkretno, Biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a praktično ignoriše diskriminacioni ispad Kijeva prema ruskim stanovnicima muškog pola uzrasta 16 – 60 godina, kojima je od 17.aprila faktički zabranjen ulazak na teritoriju Ukrajine. Nerazumljivo je objašnjenje postupka Ukrajine kao države – članice OEBS-a koje je sekretar za štampu te organizacije dao ruskom novinaru RIA „Novosti“ u Varšavi, pri čemu se pozvao na direktora Biroa J.Lenarčiča, objašnjenje koje jednostavno šokira. Proizilazi da Biro za demokratske institucije i ljudska prava podržava provokacionu akciju protiv Rusa. Skoro totalna zabrana ulaska ruskih građana koju su uvele sadašnje kijevske vlasti ne može, a da ne izazove negodovanje. Istorija zna da od takvih odluka do špijuniranja ljudi zbog njihove nacionalne pripadnosti ima samo jedan korak.(8) Biro je odlučio da prećuti i užasavajuće ispade nacionalista u odnosu na kandidate za predsednika Ukrajine O.Careva i M.Dobkina. (9)

Pri tom je interesantno da je generalni sekretar UN Ban Ki Mun već osudio napade na Careva i Dobkina, ali Biro OEBS-a uopšte nije reagovao. Mada, ukoliko bismo uporedili ukrajinsku situaciju sa sličnim slučajevima do kojih je dolazilo na izborima po drugim državama, sećamo se da je ovakve činjenice taj Biro procenjivao kao „kršenje uslova izbornog procesa“.

Uzimajući u obzir sve što je rečeno, nalozi monitoringa Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, koji se odnose na poštovanje ljudskih prava u okviru ženevskih dogovora, izazivaju veliku sumnju.

__________________________________

Primedbe:

(1) Savet bezbednosti UN je situaciju u Ukrajini razmatrao 11 puta. Jednom je tu temu razmatrala i Generalna skupština (27.03.2014) – Stenogram zasedanja Generalne skupštine UN: Dokument No A/68/PV.80. Pogledati i komentare na rezoluciju, donetu na navedenom zasedanju;

(2) U pismu ruskog predstavnika se kaže: „Uzimajući u obzir molbe delegacije Ruske Federacije da se sazovu hitne konsultacije zbog situacije u Ukrajini i docnijih predloga nekoliko delegacija da se takvo zasedanje održi javno, imam čast da vas u skladu sa pravilom 2 privremenih pravila procedure SB UN zamolim da za 13.april 2014. u 20,00 sazovete vanredno zasedanje Saveta u obliku brifinga, kako bi se razmotrila pitanja o uznemirujućim događajima u Ukrajini (Pogl.dokument UN: S/2014/264).

(3) U pismu „predstavnika Ukrajine u UN“ J.Sergejeva se kaže: „Zbog pogoršanja situacije u Autonomnoj Republici Krim, Ukrajina, koja preti teritorijalnoj celovitosti Ukrajine, i prateći odgovarajuća uputstva vlade moje zemlje, imam čast da molim za hitno sazivanje Saveta bezbednosti u skladu sa članovima 34 i 35 Statuta Organizacije UN. (Pogl.dokument S/2014/136).

(4) Pogl.stenogram zasedanja SB UN od 13.04.2014.// Dokument UN S/PV.7154. C.5-6.)

(5) Pogl. Izlaganje V.Čurkina na zasedanju SB UN 16.04.2014. // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/302/01/PDF/N1430201.pdf?OpenElement

(6) Objašnjavajući šta se podrazumeva pod „nezakonitim oružanim formacijama“ ministar inostranih poslova Rusije S.V.Lavrov je konstatovao da Ženevska dogovor „pokriva“ kompletnu situaciju u Ukrajini, i da oružje smeju da poseduju samo bezbednosne snage, policija i armija i da ono treba da se koristi u skladu sa međunarodnim normama, a ne protiv svog naroda, kako to pretpostavlja naređenje koje je u Kijevu potpisalo sadašnje rukovodstvo, radi gušenja masovnih protesta. (Pogl: konferencija za štampu S.V.Lavrova o rezultatima ženevskih pregovora. ) Odnosno, Lavrov je diplomatski, ali jasno, u „nezakonite formacije“ ubrojao i one koji pokušavaju da sebe nazovu „vlada Ukrajine“.
(7) Dogovor predviđa i da će „učesnici protestnih akcija i lica koja su napustila zgrade i druga javna mesta i koja su predala oružje, osim lica koja su učinila teške zločine, biti amnestirana. Dogovoreno je da specijalna misija za monitoring OEBS-a treba da ima glavnu ulogu u pomaganju ukrajinskim vlastima i lokalnim opštinama u hitnom ostvarivanju tih mera radi smanjenja napregnutosti tamo, gde je to važnije od svega, i da taj posao treba da započne u najskorije vreme. EU, Rusija i SAD se obavezuju da pomognu u toj misiji tako što će poslati posmatrače. Objavljeni proces konstituisanja će biti inkluzivan, transparentan i podleže podnošenju izveštaja o radu. Predviđa se hitno počinjanje širokog nacionalnog dijaloga koji će obuhvatiti sve regione i političke organizacije Ukrajine, koji će dozvoliti da se povede računa o primedbama javnosti i predloženim ispravkama. Učesnici sastanka su podvukli veliki značaj ekonomske i finansijske stabilnosti Ukrajine i izrazili spremnost da se posle realizacije napred pobrojanih mera prodiskutuju mogućnosti za ukazivanje obuhvatnije podrške“. (Tekst Ženevske izjave je prihvaćen na engleskom jeziku).

(8) Komentar MIP-a Rusije u vezi sa činjenicama kršenja ljudskih prava u Ukrajini od 18.04.2014.

(9) U toku započete predsedničke izborne kampanje pobunjenici su žestoko izudarali Olega Careva. Šta više, umesto da mu se ukaže prva pomoć radikali su ga odvezli u Generalno tužilaštvo radi davanja izjave. Careva optužuju da je „potegao na teritorijalnu celovitost i neprikosnovenost Ukrajine“ i ukoliko njegova „krivica“ bude dokazana on može da izgubi status poslanika i kandidata za predsednika. M.Dobkina su polili jodom i posuli brašnom, a njegovi telohranitelji su izudarani. Iz tog razloga on nije mogao da učestvuje u otvorenoj diskusiji na televiziji.

Izvor: Fond Strateške Kulture