Međunarodni tribunali pred Generalnom Skupštinom OUN

Rukovodstvo dva međunarodna krivična tribunala (Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale – MTBJ i MRMKT) predstavilo je 14. oktobra tekuće godine izveštaje o svojim aktivnostima pred novu sesiju GS OUN. Kao što je poznato, rukovodstvo dva tribunala je u stvari jedna osoba – Teodor Meron. Dakle, kao i obično, on se pred GS OUN pojavio u dve ipostasi.

Izveštaj predsednika MTBJ kao i uvek, odlikovao se lažljivošću i cinizmom. Ukoliko bi se izučavala delatnost tribunala samo po izveštajima njegovog predsednika u OUN-u, mogao bi se steći utisak o najpravednijem sudu na svetu. Međutim, dobro je poznato da to nije tako. U vezi sa tim, interesantno je istaći te laži koje su iznete u izveštaju predsednika tribunala.

U izveštaju se navodi kako “Predsednik pažljivo koordinira svoje aktivnosti sa sudijama u tribunalu, Kancelarijom za pravna pitanja i Radnom grupom SB OUN, kako bi se smanjio rizik od odlaganja suđenja i žalbenih postupaka”.[1] Iz ovoga se može shvatiti da postoji rizik od odlaganja suđenja, ali da samog odlaganja nema, štaviše, da se postojeći rizik postojano smanjuje. Ova laž je posebno očigledna u kontekstu sledećeg odlaganja datuma izricanja presude  profesoru Vojislavu Šešelju. A takođe i u kontekstu dugog nesprovođenja žalbenih postupaka. Na primer, u procesu “Tužilac protiv Nikole Šainovića i drugih”, ročišta su održana tek četiri godine posle izricanja presude u prvoj instanci. A žalbena rasprava u predmetu “Tužilac protiv Vujadina Popovića” do dan danas nije sprovedena! Za to vreme je uspeo da umre jedan od optuženih u ovom predmetu – Milan Gvero.

Ne može se zanemariti ni činjenica da je pored brojnih rezolucija SB UN koje su MTBJ propisivale hitno okončanje delatnosti, Teodor Meron ipak izjavio da će se delatnost MTBJ nastaviti u najmanju ruku do sredine 2017. godine! Međutim ovaj rok je privremen, jer je povezan sa završetkom žalbenog predmeta “Tužilac protiv Prlića i drugih”. Uzimajući u obzir da se pod “drugim” podrazumeva još pet optuženih, to znači da se predmet može razvlačiti mnogo duže nego do sredine 2017. godine, jer u pravilima procedure Tribunala ne postoji vremensko ograničenje po pitanju razmatranja žalbi (isto kao što ne postoji vremenski okvir za presude u prvom stepenu, na primer optuženom Šešelju još jednom je uskraćeno pravo na razuman rok suđenja – i nikom ništa, za to niko ne snosi odgovornost. Međutim, treba krajnje oprezno primenjivati pojam “razumnosti” kada je u pitanju MTBJ…)

Treba istaći i to, da je izveštaj predsednika MTBJ tako kratkog karaktera, da ne može adekvatno da odslika realnost. Tako, na primer, izlažući predmet Ratka Mladića u izveštaju je rečeno sledeće:

“Ratko Mladić je po 11 tačaka optužen za zločine genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata, za koje se pretpostavlja da su počinjeni u Bosni i Hercegovini u periodu od 12. maja 1992. godine do 30. novembra 1995. godine. Pretresno veće sastavljeno je od sudija: Ori (predsedavajući), Fluge i Moloto. Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine, a izricanje presude je predviđeno za juli 2016. godine”.[2]

Ovo saopštenje je zadivljujuće po svojoj drskosti.Ni jednog retka, ni jedne reči koja informiše o onome što se dešavalo u izveštajnom periodu – u ovom “izveštaju” o predmetu Ratka Mladića jednostavno nema! Rukovodstvo MTBJ se jednostavno izruguje sa državama-članicama UN, “izveštavajući” ih na ovaj način!

Da uporedimo šta je T. Meron prošle godine izveštavao GS OUN o predmetu R. Mladića:

“Ratko Mladić je po 11 tačaka optužen za zločine genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona običaja rata, za koje se pretpostavlja da su počinjeni u Bosni i Hercegovini u periodu od 12. maja 1992. godine do 30. novembra 1995. godine. Pretresno veće sastavljeno je od sudija: Ori (predsedavajući), Fluge i Moloto. Pretpretresna konferencija održana je 24. aprila i 3. maja 2012. Godine, a Tužilaštvo je uvodnu reč iznelo 16 i 17. maja 2012. godine. Tužilaštvo je svoje argumente u ovom predmetu počelo da iznosi 9. jula 2012. godine”.[3]

Kao što vidimo – jedna te ista praksa! Ali što je najgore, suštinski nema nikakve informacije! Samo datumi ovih ili onih ročišta.

Opisujući predmet generala Tolimira, predsednik MTBJ je utvrdio samo sledeće:

“Presuda je izrečena 12. decembra 2012. godine. Pretresno veće sastavljeno od sudija: Fljuge, Mindua i Niambe, proglasili su Z. Tolimira krivim za zločine genocida, zločine protiv čovepčnosti i kršenje zakona i običaja rata. Tolimir je osuđen na doživotnu robiju”.[4]

I to je sve? Zanimljivo je da je predsednik MTBJ “zaboravio” da napomene da ova odluka nije doneta jednoglasno, nego većinom od jednog glasa. Sudija Niambe je glasao protiv odluke i izjavio je da nikakvi dokazi o krivici generala Tolimira na suđenju nisu izneti. Tako da tvrdnja da je Tolimir osuđen na doživotnu robiju “od strane Pretresnog veća sastavljenog od sudija Fljugea, Mindua i Niambe” – je laž koja treba da dovede u zabludu države-članice GS OUN i da pokaže da je presuda doneta od strane kompletnog sudskog veća. Postavlja se pitanje: kako je moguće bilo koga proglasiti krivim, još ga osuditi na doživotnu robiju, na osnovu standarda dokazivanja koja se primenjuju u MTBJ “van svake razumne sumnje”, ukoliko jedan od sudija izjavi da je optuženi nevin. Da li to znači da su neki od sudija “nerazumni”? Ili je u pitanju manipulacija sa navedenim standardima?

Predstavnik Ruske Federacije je u svom govoru, iako je čestitao T. Meronu na još jednom izboru na mesto predsednika MTBJ, izrazio nadu da “ceo trud oko izbora neće biti uzaludan i da MTBJ pod rukovodstvom gospodina Merona i dalje ima mogućnost da postigne rezultate prihvatljive za sve države”.

Ruski predstavnik je na žalost izjavio da se “u krajnjem slučaju, situacija u MTBJ nije pogoršala” i čak je pohvalio tribunal za izricanje oslobađajućih presuda M. Perišiću i J. Stanišiću-F. Simatoviću. Čak je to nazvao i “ispravljanjem antisrpske pristrasnosti”. Na žalost, ova izjava kazuje nam da govornik nije baš tačno sebi predstavio istinske razloge za oslobađajuće presude ovim optuženicima. Apsolutno je nemoguće davati izjave o ispravljanju antisrpske pristrasnosti na fonu onoga što se događa u predmetima profesora V. Šešelja i generala R. Mladića.

Na taj način mi vidimo da je rukovodstvo MTBJ još jednom uspelo da obmane države-članice GS OUN. Podmetnuvši im pod plaštom “Izveštaja o aktivnostima” još jednu glupost, koja je uz to protkana lažnim informacijama. Žalosno je što su oni koji su morali da uvide tu laž i da zatraže od Tribunala odgovarajući izveštaj, bili toliko kratkovidi…

Izvor: Fond Strateške kulture