Uoči NATO samita u Varšavi

U toku pripreme samita u Varšavi postaju očigledne osnovne tendencije prema kojima će se obavljati dalje delovanje tog vojno-političkog bloka. Dok će „zadržavanje“ Rusije, sajber-rat,  formiranje multinacionalnih integrisanih bataljona i dr. ostati kao zvaničan dnevni red samita, evropska javnost je više uznemirena  pitanjem da li je konfrontacija sa Rusijom uopšte potrebna, za čiji račun će se to događati, kada će se uvoditi novine i kako će sve to da se odrazi na obične poreske obveznike.

Prema podacima nemačkih novina Frankfurter Allgemeine, 64% učesnika  se zalaže protiv eskalacije odnosa sa Rusijom  preko aktivnosti NATO-a. Pri tom se samo 9% njih izjasnilo za dalje jačanje NATO-a i za jačanje vojnih kontingenata uz granicu sa Rusijom.

Vojno rukovodstvo Nemačke uravnoteženo prilazi problemu svog učestvovanja u budućim postupcima Severnoatlantske alijanse, ali nemački političari i dalje nastavljaju da ispunjavaju volju Vašingtona.

Vrlo je važno da se konstatuje da je prema Osnovnom aktu iz 1997.godine između Rusije i NATO-a, istočno od Nemačke zabranjen razmeštaj vojnih snaga koje čine inostrane jedinice, na stalnoj bazi. Zato će najteži deo tog posla pasti na Nemačku, mada NATO uvek ide na različite mahinacije, npr. na formiranje multinacionalnih bataljona po kojima će biti posakrivane  američke „uši“. U budućnosti takva kršenja mogu da dovedu do skandala kao što je to bilo sa projektima tajnih zatvora CIA u Evropi.

Drugi primer je – mesto Danske u tekućoj reorganizaciji NATO-a.

Maja 2016.godine vlada Danske je donela odluku da kod SAD kupi 27 novih lovaca F-35A kompanije  Lockheed Martin u ukupnom iznosu od 8,5 milijardi dolara SAD. Posle toga ta zemlja će morati da istrese novčanik i za municiju, naoružanje i rezervne delove za avione. Ti troškovi će u  danskom budžetu biti nađeni tako što će se smanjiti socijalno osiguranje. Bez obzira što se prema anketama javnog mnjenja 53,3% Danaca izjasnilo protiv tog posla („za“  je bilo samo 30,8% ) i što su održane  masovne protestne akcije,  situacija se nije ni malo promenila. Danski ministar odbrane Peter Kristensen je jednostavno prokomentarisao da   je „Danska, kao članica NATO-a, dužna da učestvuje u svojoj odbrani, i u odbrani drugih članica“.

Sve u svemu, u toj zemlji se osim migracione krize predviđa i socijalna, koja je direktno povezana sa vojnim budžetom. Na primer,  prošle godine Danska je potrošila 3,3 milijarde dolara za obavezna davanja NATO-u, a sada se već planira da se, kako bi se pokrili troškovi za NATO,  smanje troškovi za obrazovanje, nauku i socijalni sektor.

Pretpostavljeni budžet, po ideji njegovih projektanata iz Pentagona, koji je neophodan da se Rusija može  efikasno zadržati, očigledno ne odgovara realnim mogućnostima članica Alijanse. Za tekuće inicijative NATO nema dovoljno sredstava  koja se, po tradiciji, uzimaju iz vojnih budžeta zemalja-članica. Bez obzira na sve, 14.juna na ministarskom savetovanju u Briselu su se mišljenja članica poklopila  o tome da  troškovi za odbranu i jačanje mogućnosti za zadržavanje (Rusije) treba da se povećaju. Za zadržavanje je izabran Crnomorski region i Baltičke zemlje. Četiri bataljona NATO-a, koji su sačinjeni od predstavnika više zemalja, biće razmešteni u Poljskoj, Latviji, Litvaniji i Estoniji.

Jastrebovi iz korporacije RAND izjavljuju da je neophodno da se u Evropu smesti sedam američkih brigada, među kojima će tri biti sa teškim naoružanjem. Osim toga, istovremeno treba da se za Pribaltiku usvoji doktrina iz ’80 . godina AirLand Battle. Paranoidni rusofobi pišu da „protiv takvog neprijatelja, kakav je Rusija, koja predstavlja pretnju na više nivoa, vazdušna snaga treba da bude praćena kopnenom… Da bi se preduhitrila  brza pobeda Rusije na Baltiku potrebno je da komandna struktura NATO-a bude u stanju da izvršava složene, brze i operativne kampanje na kopnu i u vazduhu. I, naravno, i za to je potreban novac. Prema proračunima  RAND-a za tri brigade koje će posedovati protivvazdušne komplekse i artiljeriju  potrebno je 13 milijardi dolara. I to ukoliko se ne  računaju skupi tenkovi i transportna sredstva koja su već prebačena u Evropu.

Još 2,7 milijardi je potrebno za godišnje troškove za obezbeđenje rada tri brigade i dopunskih pododeljenja.

29.juna 2016. Centar za strateška i međunarodna istraživanja (Vašington) objavio je izveštaj, posvećen budućem razmeštaju američkih snaga u Evropi. U njemu se konstatuje da SAD pri prelasku na bavljenje dugoročnim zadržavanjem  (Rusije) treba da budu maksimalno čvrste, da na stalnoj bazi razmeste u Evropi potpuno opremljenu vazdušnu brigadu, kao i da na Istoku razmeste materijalne resurse i opremu za četiri brigade SAD u okviru NATO-a.

U budžetu za 2017. godinu, na inicijativu Pentagona je planirano da se za evropsko reformisanje izdvoji 37 miliona dolara. Preporučuje  se da se deo sredstava iskoristi za naoružavanje dopunske infrastrukture u Nemačkoj i Poljskoj, kako bi se dao signal drugim članicama NATO-a iz istočne Evrope. Istovremeno Ministarstvo odbrane SAD ima nameru da u  sistem upravljanja NATO-a umesto nezavisnog komandovanja i uprave uvede integrisan prilaz. Ukoliko do toga dođe, SAD mogu potpuno da upravljaju svim nivoima vojne strukture zemalja Alijanse. Osim toga, Vašington  se nada da će po zemljama Alijanse pustiti projekte građansko-vojnog  partnerstva  po principu koji su SAD već isprobale. Sa jedne strane to će omogućiti da se preko nevladinih organizacija i medija kojima one upravljaju efikasnije vrši agitovanje i propaganda, tako što će se širiti bajke o „ruskoj pretnji“. Sa druge – stvoriće se uslovi za „dohranu“  NATO-a  unutrašnjim rezervama Evrope.

Stejt department SAD planira da u  2017. izdvoji sredstva  za više programa o inostranom vojnom finansiranju (ESF), međunarodnu kontrolu narkotika i poštovanje zakona (INCLE),  pomoć  u borbi s terorizmom (ATA) i bezbednost   granica i kontrolu izvoza (EXBS).

Biro za poslove Evrope i Evro-Azije  će dobiti 66,8 miliona dolara isključivo radi ukazivanja strane pomoći; program stranog vojnog finansiranja izneće 15 miliona dolara, a program za antiterorizam i razminiranje – 800 hiljada dolara. Pri tom je navedeno da će ta sredstva biti iskorišćena upravo protiv Rusije.

Neophodno je da se konstatuju i kadrovski premeštaji  koji će vrlo brzo  dotaći NATO.

27.juna generalni sekretar Alijanse Jans Stoltenberg objavio je svoju odluku da za  svog zamenika postavi Rouz Gotemiler koja u ovom trenutku zauzima dužnost zamenika državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost. Ona treba da zameni Aleksandra Veršboua  koji 1. oktobra 2016.  ide u penziju. Gotemiler se bavi pitnjima neširenja i vojnopolitičkim vezama SAD sa zemljama – partnerima i neposredno vodi računa o prodaji naoružanja saveznicima. To znači ne samo jačanje kontrole Vašingtona nad alijansom NATO, već i jačanje uticaja vojno-industrijskog lobija.

Međutim, reklo bi se da Vašington i bez toga drži pod svojom cokulom dovoljno čvrsto ceo niz država NATO-a.  Pentagon koristi bilateralne veze kako bi nametnuo nove sporazume o prodaji oružja. Na primer, sa Estonijom je 22.juna potpisan sporazum iz oblasti istraživanja, razrade, testiranja i ocene kvaliteta u sferi sistema naoružanja i odbrane. Dokument predviđa saradnju u perspektivnim tehnologijama, razradu komponenti i prototipova. Ali, teško da će Pentagon  deliti svoje tajne sa Estonijom, a  da mu estonski projekti postanu dostupni (makar i samo teorijski) – to SAD mogu.

Isto tako, do kraja 2016. NATO planira da u svim zemljama Alijanse uvede nov sporazum o tehničkim standardima za  transportna sredsta  (STANAG). On se nada da će tu da uštedi izvestan deo sredstava koji u budžetu nedostaju.

Glasovi malobrojnih realista koji pozivaju da se na istočnom krilu Alijanse uzmu u obzir i interesi Rusije   gube se na zajedničkom  borbenom raspoloženju. NATO kao i do sada ostaje  vrlo pouzdan provodnik širenja američkog prisustva u Evropi, i ta okolnost ni u jednom trenutku ne sme da se prenebregne, odnosno da se izgubi iz vida.

Izvor: Fond Strateške Kulture