Usamljeni Vučić

U nastupu na TV Prva 29.decembra, Aleksandar Vučić je, između ostalog, izneo tvrdnju (više puta i ranije plasiranu), kako su mediji u velikoj većini protiv njega.

U tu grupu medija koji su protiv njega Vučić je ubrojao i televiziju na kojoj je gostovao, uprkos činjenici da je voditelj pravim omažom Vučiću završio emisiju, jer je voditelj evo sada siguran da je Vučić… pa slede sve sami superlativi.

Ova izjava zaslužuje komentar zato što je primer kako Vučić iznosi tvrdnju koja je potpuno suprotna od istine, uz to izazivajući bilo koga da mu dokaže suprotno. Pa evo, da ne ostane bez odgovora.

Prvo, Pink i Informer čak ni za Vučića nisu sporni. Oni ga po sopstvenom priznanju zdušno podržavaju. Razlika između mog viđenja i njegovog je u tome što on predstavlja da ti mediji spontano razvijaju idolatriju prema njemu, a ja mislim da je to sasvim koordinirano. Tome svakako treba dodati RTS, uz jednu ogradu o čemu će kasnije biti reči.

Vučić smatra da Politika i Večernje Novosti vode kritičku uređivačku politiku prema njemu, a svako ko pažljivo čita te novine videće da su svi stavovi o ključnim pitanjima i u ključnim trenucima uvek na strani Vučića. Politika se bitno izdvaja po tome što dozvoljava da se na njenim stranicama čuju i drugačija mišljenja o nekim bitnim političkim i društvenim temama od vladinih, ili kao u slučaju železare Smederevo naprave odličan serijal dokazujući da je sve što vlada tvrdi neutemeljeno, ali sve ukupno oba lista su u osnovi provladina.

List Danas otvoreno podržava Vučića uz poneki satirični tekst koji se odnosi na ovu ili onu izjavu Vučića, ili nekog iz vlasti, ali suštinski i to je provladin list, kao i nedeljnik Pečat – koji drži poziciju da je taj zapad grozan, ali naravno da treba podržati Vučića. Nešto slično ruskom Sputnjiku u Srbiji.

Blic, televizije N1 i B92, časopis Nedeljnik, NIN, Vreme, svi oni 100% podržavaju politiku Vučića kada je reč o: Memorandumu sa MMF-om, Briselskim sporazumima i svim sporazumima sa NATO-om. A ti dokumenti čine 99.99% politike vlade.

Prava suštinska kritika Vučića bila bi upravo u tome što je prihvatio sve te sporazume i time dublje uveo Srbiju u neokolonijalni položaj. A ovim medijima je cilj da se upravo ta pitanja istaknu kao odlična u Vučićevom vladanju.

Oni su „oštri kao žilet“ (Nedeljnik kao nož za kuvani kupus) kada je u pitanju ličnost Vučića, ali apsolutno podržavaju njegovu politiku. Na toj ravni, politički malo smislenoj, Vučić se poredi sa „žutima“ odnosno sa prethodnim vlastima, za koje svi znamo da su bile tako loše da su mu i omogućile dolazak na vlast.

Možda najbolji primer ovakve „britke“ kritike je emisija Kesića na B92. U ukupno uzevši ogromnom medijskom prostoru koji je iskoristio, Kesić je bezbroj puta pokazao kako je Vučić smešan (naravno i sve oko Vučića, kao i sve „bivše“, ali to nije od značaja za ovaj tekst), ali apsolutno ni jedne sekunde nije u svom programu doveo u pitanje MMF, NATO i Briselske sporazume.

Dakle, Vučić je u pravu da postoje mediji koji nisu spremni da učestvuju u klesanju spomenika NJEMU za života, ali da mediji, u poslovima koje odrađuje za interese zapada (SAD/Nemačka), pružaju otpor – to je sasvim neistinito.

Klesanjem spomenika se zaista intenzivno bave samo Pink i Informer, i RTS koliko moraju zbog ucene da neće dobiti pare za plate ako iznose kritičke tonove, ali i RTS i svi ostali, s tim da je na najvećoj distanci u relativnom odnosu Politika, svakoga dana donose materijal u izobilju Vučićevim medijskim neimarima.

Izvan toga je od pre nekoliko meseci samo Kurir, ali on nema sadržinu i bavi se samo ličnostima, tako da ni on suštinski ne ugrožava Vučića. Protiv je njega, ali ga samo površno ugrožava.

Ako izdvojimo nekoliko radijskih emisija u toku godine, koje bitno raspravljaju važne teme i utoliko prirodno suštinski kritikuju Vučića, sve drugo je proterano na dve-tri lokalne televizije, na sajtove i društvene mreže.

Zanimljiv je osećaj usamljenosti u medijima o kojima Vučić govori. On proizlazi iz toga što se Vučić 80% vremena bavi medijskom slikom o sebi, 10% državnim i 10% privatnim poslovima, pa mu je svako dovođenje u pitanje temelja na kome stoji, a to je predstava o sebi koju dnevno stvara u javnosti, ozbiljan napad koji govori da protivnik ne miruje.

Onako kako sasvim iskrivljeno prikazuje odnos medija prema sebi, tako isto, sasvim suprotno od realnosti, Vučić prikazuje i sve drugo. Zato mu je potrebna idolatrija i zato je osetljiv nama i najmanji izostanak iste.

Zapadnim rečnikom rečeno, dobra vest za Vučića je u tome što, na kraju dana, čitave legije medija stoje iza Vas, gospodine Vučiću, i Vi nikako niste usamljeni. Po cenu Srbije.

Izvor: Fond Strateške Kulture