Usavršavanje ruskih strateških nuklearnih snaga

Prvi put otkako je u februaru 2010.godine doneta Vojna doktrina Ruske Federacije u taj dokumenat su unete ozbiljnije izmene. Obnavljanje Doktrine krajem 2014.godine   samo delimično ima veze sa jačanjem pritiska Zapada na Rusiju zbog odbijanja  Moskve  da prihvati državni prevrat u Ukrajini. Vojna doktrina predstavlja dokument koji važi  ne samo za pojedinačne događaje, već se odnosi i na faktore dugoročnog delovanja. Jer faktori koji su ušli u Doktrinu, a koji za Rusiju predstavljaju opasnost, nisu se pojavili danas. To su:

–        Jačanje potencijala moći NATO-a, približavanje vojne infrastrukture tog bloka granicama Ruske  Federacije između ostalog i njegovim stalnim proširivanjem;

–        Jačanje stranih vojnih kontingenata na teritorijama  država sa kojima se Ruska Federacija graniči;

–         Formiranje i širenje sistema za stratešku protivraketnu odbranu Pentagona, kojim se podriva globalna stabilnost; realizacija koncepcije „globalnog udara“, namera da se oružje razmesti i po kosmosu.

Doktrina, koja treba da bude uputstvo za konkretno postupanje, obavezna je da se odazove i na pretnje i izazove koji će se tek pojaviti. Pojavljivanje novih uredbi u Doktrini diktira činjenica da situacija u Ukrajini i u vezi sa njom, baš kao i događaji u Africi, Siriji, Iraku i Avganistanu predstavljaju pretnju po vojnu bezbednost Rusije. Nabrajajući  osobine savremenih vojnih konflikata:  „kompleksno korišćenje vojnih snaga, političkih, ekonomskih, informacionih i ostalih mera  koje ne spadaju u vojne, a koje se koriste uz široko korišćenje protestnog potencijala stanovništva“, uključujući i „korišćenje političkih snaga i javnih pokreta koji se finansiraju i kojima se upravlja spolja“  stvaraoci dokumenta su direktno izjavili: Rusija je spremna da se suprotstavi i organizatorima „revolucija u boji“.

Doktrina i u novoj redakciji ostaje odbrambena. Rusija će vojnu snagu  koristiti samo kada se ispostavi de su sve mogućnosti za primenu mera neagresivnog karaktera u potpunosti iskorišćene.

Prvi put se u Vojnoj doktrini pojavila uredba o nenuklearnom potiskivanju koje se obezbeđuje preko kompleksa spoljnopolitičkih, vojnih  i vojno-tehničkih mera  usmerenih ka blagovremenom sprečavanju agresije na   RF, kada je korišćenje nuklearnih sredstava prevremeno ili neopravdano.

Mada, kako vidimo, nuklearno oružje se više ne smatra kao jedini instrument za blagovremeno sprečavanje, bez obzira što postoji  pritisak Zapada na Rusiju koji nema presedana, a a zbog koga mirno može da se  govori o novom hladnom ratu. Strateške nuklearne snage (SJaS) ostaju kao najvažniji faktor za obezbeđenje bezbednosti. U novoj redakciji Doktrine iz prethodne redakcije  je sačuvan red  korišćenja nuklearnih sredstava, konkretno – kao odgovor korišćenja protiv RF  i njenih saveznika nuklearnog oružja ili drugog oružja za masovno uništenje, kao i u slučaju agresije protiv RF korišćenjem uobičajenog oružja,  kada nastaje pretnja i po samo postojanje države. Pod saveznicima se podrazumevaju:  Belorusija kao partner u Saveznoj državi i ostale članice ODKB.

Rusko vojno-političko rukovodstvo posebnu pažnju poklanja jačanju nuklearnog štita zemlje. Na dan kada je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao tekst nove redakcije Vojne doktrine, sa kosmodroma „Pleseck“ je uspešno lansirana međukontinentalna balistička raketa (MBR) RS-24 „Jars“  koja je potpuno precizno, prema zadatim  ciframa,  pogodila ciljeve na poligonu Kura na (ruskom dalekoistočnom poluostrvu)  Kamčatka. Rakete „Topolj-M“  i „Jars“ na čvrsto gorivo, koje se instaliraju i na mobilne i na stacionarne raketne komplekse, u ovom trenutku predstavljaju bazu naoružanja raketnih snaga sa strateškom namenom. U ovoj godini će Raketne snage sa strateškom namenom dobiti preko 20 raketnih kompleksa  „Jars“ sa pokretnim zemljanim i stacionarnim baziranjem.

A samo dan pre toga  je komandant raketnih jedinica strategijske namene (RVSN)  general-pukovnik Sergej Karakajev   prvi put zvanično izjavio da se radi na  teškoj balističkoj raketi RS-26 na tvrdo gorivo, koja  od 2016. treba da stupi na borbeno dežurstvo, kako bi se tako grupacija „Topolja“ i „Jarsa“ dopunila. Mada   karakteristike  nove rakete još uvek predstavljaju tajnu zna  se da je kompleks „RS-26“  u stanju da  se izbori sa  bilo kakvom  protivoraketnom odbranom, zbog čega je već prozvan „Ubica PRO“.

Izvor: Fond Strateške Kulture