Vatikan i „inkluzivni kapitalizam“ – put u kastinsko društvo

Što se tiče Vatikana, njegova uloga u takozvanom „velikom resetu“ odavno je određena: Vatikan obezbeđuje religioznu zasnovanost sistema globalnog upravljanja čija je izgradnja u toku, pribavljajući mu poštovanje svojim duhovnim autoritetom. Pri tome, Vatikan stavlja pod svoje starateljstvo onaj sloj stanovništva koji u najvećoj meri strada od globalizacije: siromašne, mlade i migrante – upravo najveći prekarijat.¹

Zanimljivo je da se u decembru 2016. godine, u Rimu, na Globalnom forumu «Fortune Time» papa Francisko sreo sa predstavnicima najkrupnijih kompanije sa spiska Fortune 500 (IBM, Johnson & Johnson, Monsanto, McKinsey, Siemens Virgin Group). Takođe, na sastanak su pozvani i rukovodioci Rokfelerovih, Fordovih i drugih fondova. Oni su predali papi izveštaj „Izazov 21. veka: formiranje novog društvenog ugovora“ u kojem se govori kako privatni sektor može postati pokretačka snaga u iskorenjivanju siromaštva.

Tamo je i prihvaćeno rešenje o stvaranju Saveta² za inkluzivni kapitalizam³ od strane najbogatijih ljudi sveta, i predstavljeno kao odgovor biznisa na papin poziv da se oslušne „krik zemlje i vapaj bednih“.

A u novembru 2020. godine, papa Francisko, u susretu sa istim svetskim liderima iz sfere biznisa i investicija, postavio je temelj partnerstvu – Saveta za inkluzivni kapitalizam i Vatikana, čiji je cilj postao pomenuti „preobražaj“ kapitalizma u snagu „za dobro čovečanstva“. Karakteristično je da su vođe Saveta, nazvane još Čuvarima inkluzivnog kapitalizma, istovremeno predstavnici aktive od 10.5 triliona dolara i kompanija sa tržišnim kapitalom od više od 2.1 trilion dolara.

Upravo sa njima Vatikan pokušava da ostvari moralne i tržišne imperative za dostizanje inkluzivnosti i stabilnosti kapitalizma.

Treba primetiti da papa Francisko, kao tipičan jezuit koji prilagođava religiju duhu vremena, aktivno razara katolički moral i moralnost, da bi katoličku crkvu potpuno ugradio u digitalnu civilizaciju, u kojoj realna čovekova ličnost ništa neće značiti. Čovek će jednostavno postati biološki objekat kojim upravljaju.

Papa vodi aktivnu borbu za digitalne tehnologije, veštački intelekt i eksperimente u oblasti genetike. On je, naime, pozvao katolike u celom svetu da se mole da roboti i veštačka inteligencija „uvek služe čovečanstvu.“ To je apsurdna tvrdnja, pošto su roboti i veštački intelekt već toliko puta potisnuli i zamenili čoveka.

I više od toga, Francisko je čak postao učesnik reklamnih kampanji. Tako, početkom januara, kada se pojavila lažna informacija o tome da su ga uhapsili zbog sumnje za prevare i trgovinu decom, zvanično je objavljeno da je vakcinisan vakcinom protiv korona virusa zajedno sa „penzionisanim papom“ Benediktom HVI. A tada je u Italiji počela vakcinaciona kampanja.

Izvinite, ali Benedikt XVI sada ima 93 godine, i ako bi ga vakcinisali, a u Italiji se vakciniše Fajzerovim vakcinama, pitanje da li bi mogao da sačuva svoje zdravlje.

Govoreći o jezuitima želela bih da se vratim na projekat „Srećno dete.“ On je povezan sa projektom „Velikog Inkvizitora“, o kojem je pisao Fjodor Mihailovič Dostojevski u romanu „Braća Karamazovi“⁴ i koji je, kako smatraju neki istraživači, realizovan u Paragvaju, gde su jezuiti, krajem HVII veka izgradili svoju državu čije su stanovništvo činili Indijanci.

Iako su tu državu savremenici opisivali kao idealnu hrišćansku republiku, u kojoj su Indijanci pronašli istinsku sreću pod rukovodstvom njihovih nesebičnih duhovnih učitelja, dublje izučavanje ove pojave dovodi do drugačijih zaključaka.

Faktički, to je bilo društvo u kome je feudalna aristokratija, u uslovima apsolutne duhovne monarhije, eksploatisala neuku većinu, koju su, kako je pisao naš istoričar R. Grigulevič, posmatrali kao „večnu decu“ kojoj je potrebno starateljstvo. Jezuiti su se odnosili prema Indijancima kao prema ljudima druge klase, koje je moguće kontrolisati samo pomoću upravljanja njihovim potrebama.

Kao i u inkluzivnom kapitalizmu – nivelisanje i održavanje na niskom nivou opšteg razvoja.

Prevod i obrada: Aleksandar Mirković

_______________________________________________________________________________

NAPOMENE PREVODIOCA:

1 Prekarijat – neologizam nastao od latinske reči precarius – nesiguran, i nastavka -ijat iz reči proleterijat, a koji označava ljude koji nemaju stalan posao, koji rade povremene i privremene poslove, koji rade na određeno vreme, nemaju socijalnu i zdravstvenu zaštitu, nezaštićeni su radnim pravom, kao što su slobodnjaci, sezonski radnici, radnici „na crno“, radnici koji rade preko različitih agencija itd. (Prim. prev.)

2 Savet za inkluzivni kapitalizam – Savetom, po papinom blagoslovu upravlja, Lin Forester de Rotšild. Savet ima 27 članova koji predstavljaju kompanije čija je tržišna vrednost 2.1 trilion dolara sa oko 200 miliona radnika. U Savetu se, recimo, nalaze: izvršni direktori Benk of Amerika i „Džonson end Džonsona” Brajan Mojnihan i Aleks Gorski, osnivač „Sejlsforsa” Mark Beniof, zatim iz „Masterkarda” Adžaj Banga, predsednik „Rokfeler fondacije” Radživ Šah… “Čuvari inkluzivnog kapitalizma” će se svake godine sastajati sa papom Franjom i kardinalom Peterom Tarksonom, u Rimskoj kuriji zaduženim za promociju humanog razvoja, kako bi razmenili iskustva i nastavili ostvarenje vizije održivog razvoja (Prim. prev.)

3 Inkluzivni kapitalizam – Zvanično, predstavlja svetski pokret koji treba da objedini napore građanskog društva, države i biznisa i usmeri ih ka stvaranju pravednijeg i ravnopravnijeg sistema raspodele vrednosti u ekonomiji i rešenju problema rastuće neravnomernosti dohotka i blagostanja. Termin „inkluzivni kapitalizam“, prvi je upotrebio profesor korporativne strategije međunarodnog biznisa na Mičigenskom univerzitetu, Koimbaturu Krišnarao, u svojoj knjizi „Sreća na dnu piramide“ godine 2005. U decembru 2020. stvoren je savez između Saveta za inkluzivni kapitalizam i Vatikana. Suštinski „inkluzivni kapitalizam“ predstavlja „dimnu zavesu“ nad planovima globalne elite za budućnost, koju možemo nazvati postkapitalizmom ili novim feudalizmom. Globalna elita je spremna da se odrekne potere za maksimalnim profitom, ali ni pod kakvim okolnostima se neće odreći vlasti. „Veliki reset“ je zamišljen da bi se očuvala i ojačala vlast postojeće globalne elite. (Prim. prev.)

4 Veliki inkvizitor u romanu Braća Karamazovi govori Hristu: “…Jer se briga tih jadnih stvorenja ne sastoji samo u tome da nađu to pred čime ću se ja ili neko drugi pokloniti, već da nađu nešto tako y šta bi svi poverovali i poklonili se pred njim, i to obavezno svi zajedno. Eto, ta potreba kolektivnog klanjanja i jeste oduvek glavna muka svakog čoveka pojedinačno i celog čovečanstva. Zbog svepšteg klanjanja oni su uništavali mačem jedni druge. Stvarali su bogove i pozivali jedni druge: ,Ostavite vaše bogove i dođite da se poklonite našim, inače smrt vama i vašim bogovima?ʼ I tako će biti do kraja sveta, čak i onda kad nestanu u svetu bogovi: svejedno, kleknuće pred idolima. Ti si znao, ti nisi mogao da ne znaš ovu osnovnu tajnu prirode ljudske, ali ti si odbacio jedinu apsolutnu zastavu, koju su ti nudili, da primoraš sve da se obavezno poklone pred tobom – zastavu hleba zemaljskog, i odbacio si je u ime slobode i hleba nebeskog. Pogledaj, šta si uradio dalje. I sve to opet u ime slobode! Kažem ti da čovek nema veće brige nego da nađe onog kome će što pre predati dar slobode, sa kojim se rađa to nesrećno stvorenje. Ali slobodom ljudskom ovladaće samo onaj ko će umiriti njihovu savest. Sa hlebom ti se davala neosporna zastava, daš hleb – i čovek ti se pokloni, jer nema ništa neospornije od hleba; ali ako neko istovremeno mimo tebe zavlada njihovom savešću – e, tada će on čak baciti tvoj hleb i poći za onim koji je premamio njegovu savest. U tome si ti bio y pravu. Jer tajna postojanja čovekovog nije samo u tome da živi, već u tome zbog čega živi. Bez pouzdanog saznanja zbog čega živi, čovek neće pristati da živi i pre će uništiti sebe nego što će ostati na zemlji, pa makar oko njega bili sve sami hlebovi. To je tako, ali šta se desilo: umesto da si ovladao slobodom ljudskom, ti si im je još uvećao! Zar si zaboravio da su spokojstvo i čak smrt čoveku draži od slobodnog izbora u poznavanju dobra i zla? Nema za čoveka ništa privlačnije od slobode njegove savesti, ali nema ništa ni mučnije.“ Fjodor Mihailovič Dostojevski, Braća Karamazovi

Izvor: Srodstvo po izboru/OSN Media