Velike geostrateške obmane

Velike prevare od strategijske važnosti iza kojih su stajale velike sile nesumnjivo su unazadile čovečanstvo, jer je veliki novac potrošen i na njihovu realizaciju i na iznuđene poteze protivnika. Fabrikovane geostrateške laži imale su sve karakteristike dobro osmišljenih gigantskih operacija tajnih službi različitog vremenskog trajanja – od nekoliko godina do nekoliko decenija, a najduže su trajale skoro pola veka. Ove operacije ugrožavale su svetski mir koliko i trka u naoružanju i direktno uticale na ekonomsko iznurivanje i usporen razvoj ogromnog broja država. Da li je strateškim lažima pobedom Donalda Trampa došao kraj, na to pitanje još uvek niko ne može da odgovori.

Američko-sovjetske a kasnije američko-ruske odnose od Drugog svetskog rata do danas nije kreirala zdrava logika obostranog interesa, nego goli strah i nastojanje da se protivnik oslabi po svaku cenu, pa i na sopstvenu štetu. Pri tome su redovno stradali mali narodi pa i čitave regije, uhvaćene u vrtlog iracionalnih interesa nevidljivog rata.

Sve je počelo od antagonizama dva suprostavljena sistema – kapitalističkog i komunističkog. Kada se sve završilo porazom jedne strane, logika je nalagala da globalno sučeljavanje prestane i preraste u saradnju. Međutim, opet je logiku nadvladao strah. I ne samo strah nego iracionalna želja za dominacijom tamo gde je ne može biti i kontrolom tuđih resursa tamo gde je to nemoguće kada se imaju u vidu konvencionalna i nuklearna snaga Rusije. Te ambicije su rezultat greške u proceni zapadnih stratega – nisu shvatili da Sovjetski Savez jeste poražen i razbijen, ali Rusija nije.

Zašto se uporno išlo u tom pravcu koji je ne samo iracionalan nego i krajnje opasan, teško je objasniti elementarnom logikom. Tako i dalje strah figuriše kao osnovno objašnjenje – strah da će se ranjeni protivnik oporaviti. Tako vlada opšti utisak da sve što SAD čine nakon Hladnog rata liči na stvaranje uslova za konačni obračun sa Rusijom, a to je potpuno besmislena ideja. Tako su velike obmane i prevare geostrateških razmera ostale sastavni deo politike i strategije.

Da li će posle dolaska Trampa biti moguća otvorena i iskrena politika u obostranom interesu, nećemo odmah moći zaključiti, ali bi mogli prepoznati neke signale. Ako se nova podmetanja ne dese u roku od nekoliko godina, tek tada se može reći da je Tramp nešto promenio. Sada se čini da saradnja jeste moguća i da su obe strane pomalo umorne od nadmudrivanja. Da im je dosta straha od toga da ne budu nadmudrene, prevarene i uništene.

Koje su to najveće geostrateške prevare i zašto su ugrožavale i male narode i države?

PACOVSKI KANALI

Prvu prevaru geostrateških razmera organizovale su neposredno po završetku Drugog svetskog rata obaveštajne službe SAD i Velike Britanije. Trajala je neverovatno dugo i sprovodila se skoro pola veka. Cilj joj je bio da se od poraženih fašističkih snaga proberu pogodni kadrovi i osposobe za političku, terorističku i vojnu borbu protiv komunističkih zemalja, kao deo specijalnih operacija SAD i Britanije prema budućem protivniku. U cilju strateške obmane žrtvovan je ugled Vatikana, jer je operacija vrbovanja i disperzije fašističkih kadrova smišljeno prikazana kao akcija Katoličke crkve. Tako je potencirana opštepoznata priča o „pacovskim kanalima“. Katolička crkva jeste učestvovala u tom prljavom poslu, ali samo kao saradnik obaveštajnih sitema SAD i Velike Britanije. Vatikan ni približno nije imao takvu obaveštajnu mašineriju koja bi mogla da izvede uspešnu operaciju takvih razmera.

Ove snage su u prvo vreme korištene kao savetodavne, terorističke i diverzanske, a kasnije za razbijanje SSSR, razbijanje Jugoslavije, izazivanje rata u Ukrajini i formiranje prozapadnih vlada u mnogim zemljama u kojima je izvršen prevrat. Naravno da su podmlađivali svoje kadrove. Nisu se pojavljivali u svom izvornom fašističkom obliku, nego kao politički disidenti i borci za demokratiju. Tako su se u Hrvatskoj pojavile izvorne ustaše preobučene u desno krilo HDZ. Zato se ne treba čuditi kasnijim čvrstim vezama zapadnih obaveštajnih službi sa terorističkim organizacijama i najcrnjim režimima, jer, ako su već mogli sa fašitima, onda mogu sa svakim.

Nakon blokovske podele tokom hladnog rata geostrateške prevare i obmane služile su da se postigne nekakva prednost, bilo da se u tajnosti realizuju strateški vojni projekti, ili prosto kao faktor odvraćanja ako su realni argumenti odvraćanja bili nedovoljni. U tom periodu jeste bilo veoma važno sakriti nove projekte koji bi mogli promeniti geostrateški balans. Zbog toga su plasirane uverljive priče i pokretane široke aktivnosti odvlačenja pažnje na drugu stranu.

PRIČA O SVEMIRCIMA

Na primer, kompletne priče o svemircima i svemirskim brodovima smišljeno su lansirane i podgrevane kako bi se sakrili novi vazduhoplovni projekti SAD dok su bili u eksperimentalnoj fazi i fazi ispitivanja i provere u vazduhu. Prvi američki vazduhoplovni projekat u kome je bilo neophodno strateško maskiranje bila je serija izvanrednih izviđačkih aviona namenjenih za špijuniranje Sovjetskog Saveza. Ovi avioni bili su daleko ispred vremena i zbog nekih svojih performansi, kao što je plafon leta i sl., prave letelice budućnosti. Zato je bilo važno da što duže njihovo postojanje ostane tajna. Drugi vazduhoplovni projekat koji je zahtevao sličan tretman u pogledu tajnosti bili su stelt tehnologija i avioni smanjenog radarskog odraza. Jer mislilo se da će oni doneti apsolutnu prevlastu vazduhu zato što se možete uništiti protivnik dok vas on i ne vidi na radaru.

Dok su se ti avioni usavršavali i dok su vršena ispitivanja u vazduhu, to su za posmatrače sa zemlje bili svemirski brodovi. Kasnije, prilikom tajne proizvodnje aviona stelt tehnologije, ovi avioni su stvarno svojim oblikom više ličili na leteći tanjir nego na avion i podgrevanje priča o svemircima se nastavilo.

NUKLEARNI RAT

Strateško nadmudrivanje i obmanjivanje oko nuklearnih mogućnosti i zaštite predugo je trajalo. Obe strane su suviše dugo smatrale da je nuklearni rat moguć i da je u njemu moguće pobediti. Običan narod je pre shvatio da je to opšta kataklizma, daleko pre blokovskih stratega. Dobar primer je poznati slučaj bekstva ruskog pilota u Japan lovcem MIG-25. Taj avion je bio sovjetska supertajna i smatrao se čudom vazduhoplovne tehnologije. Amerikanci su bili ne malo iznenađeni ali i preplašeni kada su videli da je iz tog aviona potpuno izbačena elektronika. Po tome su zaključili da sovjeti pripremaju stratešku podvalu i planiraju nuklearni rat, jer iz modernih aviona izbacuju elektroniku koja pri nuklearnim eksplozijama otkazuje.

RAT ZVEZDA

Ipak, najveća strateška prevara koja je odlučila pobednika u Hladnom ratu je američki projekat „Rat zvezda“, koji je lansirao Ronald Regan. Možda je upravo to razlog što neki Regana smatraju za najuspešnijeg američkog predsednika, jer je lažnim projektom, koji je u to vreme bio neostvariv, uplašio i porazio SSSR. Jeste to čudan i zagonetan uspeh, jer i u to vreme su Sovjeti bili bliži mogućnostima da postave nuklearno naoružanje u svemir nego Amerikanci. Imali su svemirsku stanicu „Mir“, dok Amerikanci nisu imali ništa, a ipak su naseli. Amerikanci u to vreme stvarno nisu mogli podići nuklearni arsenal u svemir bez rizika da se i njima sruši na glavu.

ORUŽJE ZA MASOVNO UNIŠTENJE

Od završetka hladnog rata strategijskim prevarama uglavnom se bave SAD i NATO. Prevare se koriste kao povod za: širenje NATO pakta; konkretne vojne intervencije; uništavanje stabilnih država čije vladajuće garniture nisu po volji Zapada; i za destabilizaciju i izazivaje haosa na širokim regijama. Sveukupna obmana odavno nije moguća i zato je Zapad provodi uglavnom prema sopstvenom stanovništvu i državama koje su potpuno pod njihovom dominacijom. Nedostatak kvalitetnog geostrateškog maskiranja i uverljivosti nadoknađuje snažna medijska kampanja, koju prati zloupotreba međunarodnih institucija, u prvom redu Ujedinjenih nacija. Naravno da je uvek cilj da se obmane i suprotna strana, ali ako se u tome ne uspe, nikom ništa, to nije od presudne važnosti. To se uvek može pravdati nedostatkom demokratije i blokadom informacija kod protivnika.

Krenulo se provociranjem međusobnih ratova država regiona, kao naprimer Iran – Irak, gde je već naveliko pominjena upotreba hemijskog oružja. Zatim je opasnost od oružja za masovno uništenje naduvana do neviđenih razmera uz potenciranje realne mogućnosti da ga se dočepaju teroristi preko vlada koje navodno pomažu teroriste. Široka obmana i prevara bilo je formiranje međunarodnih komisija i istražnih timova, koji nisu otkrili ništa. Pratili su ih obaveštajni podaci koji su lažno prikazali da sredstva za masovo uništenje sigurno postoje, ali se vešto kriju i premeštaju. Tako je stvoren alibi za široke vojne intervencije. Prava istina je da su istraživanja međunarodnih eksperata imala svrhu da sa sigurnošću utvrde da takvo oružje stvarno ne postoji – jer, da je stvarno postojalo, vojnih intervencija SAD i NATO ne bi ni bilo. Tako ispada da je države koje su postale meta Zapada moglo zaštiti samo ovakvo zastrašujuće oružje kao faktor odvraćanja. Jer zašto, recimo, nema strane intervencije prema Severnoj Koreji, koja ne pristaje da smanji, nego povećava svoj nuklearni potencijal i domet balističkih raketa?

OBOJENE REVOLUCIJE

„Obojene revolucije“ koje su inicirane širom sveta takođe su geostrateška obmana i prevara. Možda je američki novinar Vejn Medsen malo preterao u tvrdnji da su obaveštajne službe SAD inicirale i organizaciono i finansijski podržale „obojenu revoluciju“ i prevrate u 64 zemlje. Ako i nije tako, ta brojka je sigurno velika. Suština obmane i prevare je u tome da su one nastale spontano, bez stranog mešanja kao ekplozija volje naroda željnog demokratije.

Široko obaveštajno i subverzivno delovanje preko međunarodnih institucija, humanitarnih organizacija i nevladinih organizacija nedvosmisleno ukazuje da je u pitanju jedna dugoročna operacija obmanjivanja suprotne strane, gde se iza navodne humanosti i borbe za ljudska prava kriju surova destrukcija i destabilizacija. Gde se iza nečega što je na globalnom planu prikazano kao opšte dobro koje bi trebalo širiti i razvijati, krije seme zla, razdora i sukoba. Nije li se i na našim prostorima dešavalo da se u humanitarnim konvojima pronađe skriveno oružje i nisu li i Lekari bez granica bili strani špijuni i agenti. Sve je to odavno je otkriveno, ali nije obustavljeno. Jer retke su zemlje koje imaju snage da se suprostave takvom humanizmu i demokratiji. Da li će i ovakvim ogavnim zloupotrebama doći kraj dolaskom Trampa, videćemo.

Karakteristično za geostrateške obmane jeste to da nebi uspele bez gebelsovske propagande. Čak i takve kakve jesu ne mogu opstati na duge staze. Danas svaki čovek na Zapadu zna da su priče o hemijskom oružju Iraka smišljena prevara, čiji je idejni tvorac Toni Bler. Danas svaki častan čovek na Zapadu osuđuje nepotrebne tajne operacije kojima su uništene stabilne države i unesrećeni mnogi narodi. Takođe se zna da je opasnost od takozvanih totalitarnih režima i njihovih veza sa terorizmom izmišljena samo da bi se iskoristila kao povod za intervenciju. Jer danas su te zemlje potpuno uništene a terorizam je jači nego ikada.

TERORIZAM

I sama priča o terorizmu je obična geostrategijska prevara SAD. Ako je iko šurovao sa teroristima, to su njihove obaveštajne službe. I ne samo to, oni su i stvorili današnje najveće i najpoznatije terorističke mreže kao što je Al Kaida. Kako shvatiti nespornu činjenicu da i nakon terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku, SAD sarađuje sa Al Kaidom jer se trenutno u Siriji Front al-Nusra, vojno krilo al-Kaide, bori na njihovoj strani.

Islamska država se pojavila na svetkoj sceni kao velika geostrategijska obmana i prevara. Trebalo je prilično vremena da se utvrdi i dokaže ko stoji iza njenog stvaranje i delovanja. Danas se zna da su ih stvorile obaveštajne službe SAD, uz pomoć Turske i Katara. Ta istina polako prodire i na Zapad, gde se javila jaka sumnja – zašto se i Islamska država ne uništi oružjem, kao što je to učinjeno sa Irakom i Libijom. Zato su se američki stručnjaci i naučnici angažovali u medijskoj kampanji i razišli po svetu da proture filozofsku podvalu – da je Islamska država ideja i da se ne može uništiti oružjem.

MIGRANTSKA KRIZA

Strategijska obmana sa migrantskom krizom, koja je dostigla takve razmere da više liči na seobu stanovništva, dugo nikome nije bila jasna. U početku je sve prikazivano kao bežanje ljudi od rata i spasavanja golih života, da bi kasnije sve počelo da poprima konture dobro osmišljene stragijske prevare, koju je neko planski pokrenuo. Taj neko su SAD. To je sada svima jasno iako su neki pravi ciljevi pokretanja migranata još uvek prekriveni velom tajne ne samo od protivnika nego i od saveznika Amerike.

RAKETNI ŠTIT

Ipak, najveća obmana i prevara, koja danas najviše ugrožava svetski mir i provocira direktan nuklearni sukob i kataklizmu je gradnja famoznog „raketnog štita“ ili „raketnog kišobrana“ u Evropi. Niti je to štit niti kišobran jer nikoga ne može da zaštiti i u tome je suština prevare. Suština prevare je i u tome da je u pitanju defanzivni raketni sistem, namenjen isključivo odbrani, a niko ne kaže da se u roku od pola sata mogu zameniti kontejneri kako bi raketni sistemi postali ofanzivni. Obrazloženje je tako providno da i nije neka obmana – da „raketni štit“ treba da zaštiti evropske članice od raketa iz Irana, koji i nema nuklearno oružje niti im rakete imaju taj domet.

Rusija preduzima kontramere, i to sve ne samo da mnogo košta nego vodi u novu igru nerava i novi hladni rat. Da li će Tramp staviti tačku na ovaj besmisleni nastup SAD i NATO, videćemo na osnovu toga da li će stopirati gradnju raketnog postrojenja u Poljskoj, sličnog onom koji je već u operativnoj funkciji u Rumuniji. Nikakvog poverenja niti relaksacije odnosa SAD – Rusja ne može biti ako se i dalje budu pričale priče o raketnoj opasnosti iz Irana. Ako ništa drugo, Tramp će kao biznismen shvatiti ogromnu uštedu stopiranjem budućih strateških obmana koje sem toga i ne donose očekivanu prednost, nego počinju bivati kontraproduktivne za interese Amerike.

ZAŠTO JE TO VAŽNO ZA SRBIJU

Srbija je imala nesreću da mnogo više od drugih zemalja oseti geostrateška prepucavanja obmanama i prevarama. Već prva velika akcija SAD i Velike Britanije tog tipa natovarila nam je neprekidne i velike probleme sa ustaškim pokretom, kome je osnovni smisao postojanja borba protiv Srba i Srbije. Retka smo država i narod prema kome je primenjivan najgrublji terorizam, od podmetanja bombi po Beogradu, terorističkih grupa, pa do ubijanja diplomata i obaranja putničkih aviona. Jeste to bilo protiv Jugoslavije, ali su Srbi i Srbija bili i ostali glavna meta.

Srbija je prva država koja je doživela veliku katastrofu i razaranja i podnela velike žrtve tokom realizacije geostrateške obmane i prevare o neophodnosti opstanka i širenja NATO. Prvi praktičan dokaz potrebe opstanka ove alijanse bilo je bombardovanje Srbije pod izgovorom zaštite Albanaca na Kosovu. A danas je svima jasno da je u pitanju bila NATO baza i širenje NATO.

Srbija je imala tu nesreću da na svojoj koži oseti nake sitne operativne akcije obmanjivanja svetske javnosti kako bi se lažno optužila i satanizovala. Te podle akcije nisu bile geostrategijske iako su za nas bile sudbonosne, ali je iskorištena strategijska medijska mašinerija za njihovo plasiranje. Svako danas zna da su Račak i Markale prljava podmetanja i insceniranja koja su uticala na sudbinu Srba. Stare nepravde će se teško ispraviti, ali sada je važno da ne bude novih podmetanja. Svakako da bi Trampova politika, koja je tek u najavi, mogla, ako bude dosledan, i na tom planu menjati stvari i stare navike.

Tako je Srbija, kao mala zemlja, itekako osetila neka globalna podmetanja i laži na svojoj koži, i sa pravom se pita da li je tome došao kraj. Da je pobedila Hilari Klinton, ni buduća globalna prepucavanja i podmetanja ne bi mimoišla Srbiju. Dolaskom Trampa postoje realna očekivanja da će se taj deo politike i strategije brisati iz planova obaveštajne mašinerije. Već to, bez analize prošlosti i ispravljanja nepravdi, bilo bi dovoljno da se u Srbiji mirnije i kvalitetnije živi.

Izvor: Novi Standard