„Велики комбинатори“ из Варшаве

Садашња украјинска криза, до које је дошло у организацији Запада, има једну важну карактеристику која се, у сенци многобројних оцена и коментара, често заборавља. Док се у Украјини и на читавом простору Источне Европе и бившег Совјетског Савеза највеће земље Запада играју својих глобалних геополитичких игара, њихови мање утицајни партнери немају ништа против да ситуацију искористе за стицање елементарне финансијске користи. При томе је у низу тих држава посебно активна Пољска. Уз пратњу сопствених громогласних изјава о верности „демократији“, „европским вредностима“ и регионалној сарадњи, власти из Варшаве журе да дигну одређени вишемилионски улог и да баш лепо зараде преко леђа својих суседа, конкретно – захваљујући другим чланицама Вишеградске групе – не само Словачкој и Мађарској, већ и Румунији и Литванији.

План, генијалан и по једноставности и по рентабилности, пољско министарство за одбрану је направило заједно са националном државном компанијом Polish Armaments Group (PGYZ). Њим је предвиђена разрада и производња новог оклопног транспортера – амфибије, који би служио за заштиту Источноевропљана од одавно познате „руске претње“.

Свакако, пројекат неће бити рађен само пољским снагама. У њему ће учествовати немачка компанија Rheinmetall из Диселдорфа која је позната по својим пројектима из војне области. За почетак, план предвиђа производњу 200 транспортера, а пољско министарство одбране процењује да ће средства за то износити бар 300 милиона евра.

Износ уопште није мали, те се поставља питање – шта је то Пољаке натерало да прихвате тако озбиљне трошкове? Аргументација Варшаве се не разликује ничим новим и своди се на потребу да се одговори „на све већу војну активност Русије у Источној Европи“ у контексту украјинске кризе.

Наравно, у тенковски сукоб Русије и Пољске може да поверује само неко ко наставља деловање Џемса Форестера, лудог министра одбране САД из послератног времена, који је уз узвик «Долазе Руси» избацио стршљена кроз прозор. Али не треба да журимо тако што ћемо пољску војску оптужити за параноју. Ствар је много једноставнија. Због химере о рату с Русијом плаћаће не Пољаци, већ Словаци, Мађари, Румуни и Литванци, и то дупло. Први пут у стадијуму производње поменутих оклопних транспортера, а други – када их сами буду куповали.

И тако – прва етапа у финансијској комбинаторици Министарства одбране Пољске састоји се у следећем: земљама Централне и Источне Европе се нуди да формирају Регионални фонд за заједнички рад у области безбедности. Његов задатак би се закључивао у акумулирању државних и приватних средстава за обнову наоружања националних армија под паролом да за руску «војну претњу» мора да се организује одговарајући отпор.

А кад се средства сакупе, «велики комбинатори» из Варшаве ће прећи на другу етапу. Свим земљама које ће бити чланице Фонда, а то су већ помињане Словачка, Мађарска, Румунија и Литванија, биће понуђено да купе транспортере, који су произведени њиховим сопственим новцем. Зашто да купе? Како би заменили БРДМ-2, оклопне транспортере које оне већ имају у свом наоружању, и који потпуно одговарају не само њиховим националним интересима, већ и почетним захтевима НАТО-а. Као резултат таквог двоструког плаћања робе – прво да би се она произвела, па затим да би се купила, регионални суседи Пољске ће добити скупу пољско-немачку невероватну опрему, са којом једноставно неће имати против кога да се боре.

Ни Немци неће бити на губитку. Добит минхенске компаније KMW која производи тенкове је у 2014. години пала (са 790 милиона евра у 2013.) на 750 милиона евра, и сада се тамо надају да ће на источноевропским страховима баш лепо зарадити. „Немачки произвођачи наоружања могу да зараде на повећању броја међународних кризних региона“, у вези с тим констатују немачке новине Frankfurter Allgemeine Zeitung.

А представник концерна Rheinmetall отворено изјављује да је украјинска криза „политички гурнула напред“ одбрамбену индустрију, али истина, он при том није прецизирао против кога то намеравају да се боре немачки и пољски тенкови и оклопни транспортери. Ипак, тамо је већ израчунато да ће наруџбине из Источне Европе омогућити концерну да у 2015. години од продаје војне технике заради 2,4 милијарде евра.

Међутим, истина је да Словаци, Румуни и Мађари могу да добију и потенцијалног противника. То су украјински националисти који се не обазиру на права своје племенске браће из западних делова земље. Бивши руководилац украјинске Обавештајне службе за иностранство Николај Маломуж је већ упозорио Кијев да, уколико дође до заоштравања конфликта у Украјини, најмање пет земаља ће бити спремно да своје јединице уведе на територију Украјине.

По његовим речима, све те земље-суседи имају територијалне захтеве према Украјини и при првој могућности ће то питање поставити „на дневни ред“. „Пет земаља је имало и стратешке, и политичке интересе, и територијалне захтеве према Украјини. Планови постоје и данас. Ако се у Украјини ситуација искомпликује, неколико суседних земаља је спремно да, без обзира на повод, штити своју територију, становништво и тако даље – да уђе на нашу територију“ , изјавио је Маломуж.

Ипак је вероватније да слични конфликти не представљају ону варијанту на коју се мисли у Варшави када се суседима предлаже да се наоружају. Уосталом, када за једну робу (која баш и није неопходна), добијеш дуплу количину новца, у том случају пољско-украјинско братство може и да се заборави. Зато што новац, како је то речено још много пре пољског министарства одбране, „не заудара“.

Извор: Фонд Стратешке Културе