Vinko Perić intervju – Busije kao najava srpskog vaskrsnuća

Ovogodišnje obeležavanje zločinačke hrvatske akcije “Oluja”, održano u naselju Busije, i po broju prisutnih, i po govorima prvaka u srpskom narodu, kao da najavljuje novi odnos prema tragičnoj sudbini krajiških Srba, ali i novi istorijski pristup prema događajima iz devedesetih prošlog veka, koji su Srbe lišili prava na život u jednoj državi. I patrijarh srpski Irinej, i Aleksandar Vučić i Milorad Dodik poslali su jasne poruke koje, pre svega, najavljaju spremnost da se srpski narod okrene sebi i rešavanju svojih statusnih pitanja bez kompleksa krivice koji mu se lažno nameće, iako je zapravo najveća žrtva tragičnih događaja devedesetih.

 O mogućem istorijskom značaju skupa u Busijama razgovaramo sa ekspertom za bezbednost i geopolitiku, prof. dr Vinkom Perićem, akademikom i počasnim doktorom “Instituta za nacionalnu istoriju” iz Njujorka, članom Ruske međunarodne akademije i Srpske kraljevske akademije SKAIN iz Beograda, čovekom koji je u svojim naučnim radovima i javnim nastupima još pre nekoliko godina najavio neminovni raspad Turske i prekomponovanje snaga na Bliskom Istoku i Balkanu.

Poštovani gospodine profesore, veoma rado razgovaramo sa Vama o trendovima geopolitičkih kretanja, prosto zato što vreme obično potvrđuje ono što nagovestite, čak i kada to u prvom trenutku zazvuči gotovo neverovatno. Trenutno mi se mota po glavi Vaše izlaganje na onom naučnom skupu, čini mi se u Tivtu, kojim ste najavili opasnost za celi svet od islamske demografske ekspanzije (1) i masovnih migracija, par godina pre nego što se Evropi dogodilo ono šta sada nazivamo „migranstska kriza“, kao i Vaša najava raspada Turske. Da li ste izuzetno dobro obavešteni ili koristite specifične metode u analizama iz kojih pravite zaključke?

 Pa, ja jesam čovek koji ima tu sreću da se kreće u krugovima koji su ne samo dobro obavešteni, već pokatkad i kreiraju ili upravljaju informacijama. Ali, to samo po sebi nije dovoljno da tačno predvidite rezultate društvenih kretanja. Jedno je trend ili želja nekog centra moći da nešto učini, a drugo dešavanja na terenu i postignuti ishodi ili fid bek. Svaka akcija ima i reakciju, svaki vidljivi događaj i svoju nevidljivu stranu. To su živi procesi u kojima se sukobljavaju mnogi interesi, različite snage i društvene ideje. U tom haosu prava tajna je izdvojiti bitno od nebitnog, istinito od lažnog, stvarnost od opsene lansirane da Vam odvuče pažnju. Bez toga nema dobrih analiza, niti može biti ispravnih zaključaka.

Ja sam razvio sopstvenu analitičku metodologiju baziranu na multidisciplinarnom pristupu društvenim pojavama, koja uvažava činjenicu da postoje određene zakonomernosti u društvenim procesima bez kojih nema njihove realizacije, uprkos tome šta neko želi ili radi. Pokušavam predvideti skrivene strategije i interese, uzimajući u obzir vremenski faktor, okruženje i okolnosti. Držim se te metodologije, poštujem naučne principe i koristim saznanja svetskih profesora (Stjepan Han, Norman Skott, Negoslav Ostojić, Sinichi Ishimura, Slobodan Marković, Vladislav Kun, Rade Biočanin…), koja sam izučavao na doktorskim i magistarskim studijama Univerziteta za „Mir i razvoj“ Ujedinjenih nacija. Tako, sa dosta izvesnosti i uspešnosti, sagledavam rezultate većine društvenih procesa koje proučavam. Ne svih, normalno.

Šta Vas je, recimo, ponukalo da pre nekoliko godina predvidite krizu u Turskoj, čak i njen raspad, koji sada izgleda kao prirodni rasplet onoga što se tamo dešava?

Nepoštovanje zakonomernosti društvenih procesa uslovljeno preambicioznošću njihovog lidera. Turska je velika zemlja sa previše ozbiljnim resursima da bi joj oni koji upravljaju svetom dozvolili da gaji ambicije koje oni ne podržavaju. Erdogan je pokušao da prevari one koji su ga stvorili, da uzme nešto što mu ne pripada, što za njega i njegovu zemlju nije bilo predviđeno. On je sluga koji je pomislio da se može nekažnjeno ušunjati među gospodare. Pa, kada je to moglo? Započeo je oživljavanje ideja sahranjenih slomom turskog carstva, a da nikog nije pitao za to. Nije ni ispravno protumačio poruke „upozorenja“ koje su mu poslate, a kada se našao u škripcu, napravio je strašnu grešku pokušavajući da prevari Vladimira Putina, da ga iskoristi kao adut u svojim potkusurivanjima sa Zapadom. Naravno da je izgubio sve. Sve što se sada dešava, lanac represije koji je pokrenuo, samo ubrzava njegov pad.

Moje naučne matrice davno su signalizirale da je Erdoganov put stranputica koja će imati teške posledice po Tursku i sve one koji su u taj put verovali. Zbog toga sam bio mnogo izvikan i napadan od kolega Bošnjaka, ali valjda im je sada jasno. Sjaj Erdoganovog polu-meseca se neminovno gasi, i mada je još uvek vidljiv ubrzo će zauvek nestati u vremenu. A Turskoj će ostati proklijalo seme građanskog rata kao najbolnije opcije raspada…

Ovde moram da napravim malu digresiju i podsetim na neke istorijske činjenice vezane za Tursku. Ko može nekažnjeno ubiti čak i jednog čoveka, a da pri tome ne odgovara ili ne dobije povratni fid bek u smislu ljudske ili božije kazne?  A setimo se načina na koji su Turci rešavali pitanje Kurda i Jermena i više od milion žrtava! Nije loše pogledati film „Propast Vizantije“ (kako bi se razumelo zašto je i od koga napravljen vandalizam neslućenih razmera pre oko 1.000 godina)!

Takođe navodim i predviđam da će pravda uskoro stići i one države i narode koji su odgovorni za genocid nad Srbima u Jasenovcu i Srpskoj Krajini, ali i one koji su odgovorni za pogrom od strane Mudžahedina i ISIL-ovaca nad prekodrinskim Srbima u Republici Srpskoj i BiH. Jednostavno, zločini ne mogu ostati nekažnjeni.

Kakve će posledice situacija u Turskoj imati po BiH?

Neka o tome razmišlja, pre svega, Bakir Izetbegović, koji je bez ikakvog razloga sudbinu sebe i svog naroda vezao za Erdoganov mehur od sapunice i koji po Srbiji ovih dana lobira podršku Erdoganu kod Bošnjaka u Srbiji. To „sultanu“ neće mnogo pomoći ali će svakako u Srbiji iskomplikovati bezbednosnu situaciju . No, sa aspekta srpskog naroda stvar je prilično jasna već vekovima  – što slabija Turska, to bolje za srpske državne i nacionalne interese. A ona će u narednom periodu slabiti i slabiti. Neće imati vremena niti snage da se bavi neo-osmanskim ambicijama.

Iako ne smemo prenebregnuti činjenicu da glavni protagonisti unitarizacije BiH nisu dolazili samo iz Turske, već i iz zapadnih zemalja, Turska je bila jaka politička potpora tog procesa, pa će neminovno udaljavanje Turske od Zapada svakako donekle relaksirati pozicije Srpske u Federaciji, ali i otvoriti prostor za ozbiljnije uvažavanje srpskih interesa u balkanskoj priči.

O tome kako danas žive Srbi u BiH pogledajte (istinit) dokumentarni film „PUNOLETSTVO REPUBLIKE SRPSKE“ u produkciji VIKOM RTV na: https://youtu.be/lzyHQhLL9Uw

Baš s tim u vezi voleo bih Vaš komentar skupa u Busijama kojim je obeležena godišnjica hrvatske zločinačke akcije „Oluja“? Mnogo toga izgledalo je i zvučalo drugačije nego do sada. Kao da je kod srpskih vođa sazrela svest o tome šta je crvena linija nacionalnih interesa. Da li i Vama izgleda tako?

 I više od toga! Pre svega želeo bih da podvučem kako su Busije najveći skup Srba posle Gazimestana. Premijer Srbije istakao je kako nikada nije govorio pred većim brojem ljudi. To se dogodilo bez posebne medijske podrške, bez pritisaka i plaćenih dnevnica učesnicima. Oni koji su tamo došli učinili su to iz volje i time poslali snažnu političku poruku i svojoj političkoj eliti, i prijateljima srpskog naroda, ali i našim neprijateljima. Srpski prvaci, i politički (Vučić i Dodik) i duhovni (Patrijarh Irinej), pokazali su da su to prepoznali i najavili ono što tako dugo čekamo – obnovu stvarne borbe za nacionalne interese srpskog naroda, bez kompleksa krivice za ratove devedesetih.

U tom smislu ovaj skup prepoznajem kao svojevrsnu istorijsku prekretnicu. Srbi su ne samo stojički, već i herojski izdržali sve satanizacije, kulturocide, etnocide, pa i genocide tokom 19 i 20. veka, ne odstupajući od istine, pravde i čestitosti uprkos stradanju kome su bili izloženi. Sada se možemo nadati da će Vučić i Dodik, iskoristiti splet novih istorijskih okolnosti, razgrnuti tamu i doneti SVETLOST nove ere za srpski nacionalni korpus na Balkanu.

Na čemu gradite taj optizam? Šta se toliko promenilo u odnosu na prošlogodišnji skup u Rači, kome su prisustvovali isti akteri?

Mnogo toga, gotovo sve. Prošle godine, kada je hrvatski zločin nad srpskim narodom prvi put zvanično obeležen od strane dve srpske države, forma je dominirala nad suštinom. Hvalilo je konkretnosti, sve je nekako bilo bojažljivo, politički preoprezno. Kao da se žrtva snebivala da optuži zločinca. Iako je od tada prošlo samo godinu dana, očigledno se mnogo toga promenilo u regionu, ali i u svetu, a posebno u svesti srpskog naroda. Mnoge maske su pale, posebno one hrvatske. Svakako da je to delovalo na srpske prvake da zvuče odlučno i da jasno profilišu svoje poruke.

Pre svega, zločin su nazvali zločinom i zatražili odgovornost. Zatim, prvi put otvoreno i javno zatraženo je rešavanje imovinskih pitanja prognanih, ali i svih ostalih Srba, kako u Krajini tako i u regionu, a Evropa upozorena da je Hrvatskoj progledano kroz prste kada joj je dozvoljeno da bez rešavanja ovog pitanja, odnosno povrata otetog, pristupi EU. Upozoreno je i na otvorenu ustašizaciju hrvatskog društva, a posebnu težinu ima Vučićeva poruka da se više nikada i nikome neće dozvoliti ponavljanje zločina poput „Oluje“, kao i Dodikova najava formiranja Treće srpske države na Balkanu!

Sve to rečeno je na zvaničnom državnom skupu gde je prisustvo dva neprikosnovena lidera simbolizovalo političko i nacionalno jedinstvo Srba sa obe strane Drine, a prisustvo Patrijarha njihovo duhovno jedinstvo. Odatle do državnog jedinstva put može biti vrlo kratak! Posebno kada se istorijske okolnosti ovako brzo menjaju.

U kom smislu menjaju? Spadate li i vi u one koji smatraju da za Srbiju dolaze bolji dani u tretmanu od strane velikih sila?

 Zar vi ne spadate? To je gotovo očigledno. Nije Turska jedini neprijatelj srpskog naroda koji ubrzano slabi. Poslednjih godinu dana to se desilo gotovo svim zemljama koje su učestvovale u bombardovanju Srbije, počev od SAD pa do Nemačke, kao glavnog evropskog igrača.

Sa druge strane jačaju one zemlje koje su se tom bombardovanju protivile, pre svega Rusija i Kina, a zbog veza sa terorizmom položaj Kosova u većini zapadnih zemalja je sve upitniji.

Sukob velikih oko geostrateškog pozicioniranja podrazumeva da je Srbija danas velikim igračima poželjnija kao saveznik nego kao mogući protivnik. Iskusni političari poput Vučića i Dodika sigurno su svesni toga. Verujem da će, u skladu s tim, adekvatno pozicionirati nacionalne interese.

Gde u svemu tome vidite mesto Vašeg projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“?

Pa, kao što Vaši posetioci znaju, taj projekat podrazumeva rad na nacionalnom, socijalnom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom jedinstvu srpskog naroda na celoj teritoriji Zapadnog Balkana. Sve ono o čemu su srpski prvaci govorili u Busijama uklapa se u ovaj projekat, njegove ideje i ciljeve. Otuda ćemo mi oba naša predsednika (i Vučića i Dodika) službeno upoznati sa osnovama projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ kako bi im približili njegove stvarne potencijale. I naravno da ćemo, u granicama svojih skromnih mogućnosti, podržati realizaciju onoga što su najavili. Nesebično i potpuno.

Skup u Busijama pokazao je dve bitne, krupne, stvari. Prvo, da srpski prvaci osećaju da nam istorija, puno brže nego smo se nadali, daje novu šansu  i da je krvavo razbijanje SFRJ, možda, bilo samo prvo poluvreme velike geopolitičke utakmice. Drugo, da oni imaju svest o tome kako je jedinstvo srpskog naroda neophodni uslov bilo kakvog nacionalnog preporoda. Otuda je pojava tri srpska lidera na jednom mestu snažna poruka vaskolikom srpstvu da se rađa novo vreme, vreme Srpskog Pijemonta.

Hajde da Vas, na kraju ovog razgovora, podsetim na nešto. U intervju za CEOPOM koji ste dali pre nešto više od godinu dana poručili ste: „Lično verujem da će Srbi za, istorijski gledano, relativno kratko vreme živeti u nekom obliku državne zajednice. Za to neće biti potrebni nikakvi ratovi, niti nasilje, već promena političke percepcije onih koji određuju globalne političke procese.“ (2) Čini mi se da vas vreme Vas potvrđuje brže nego što ste i sami mislili. Kako Vam ta persperktiva izgleda danas? Hoće li Srbi opet imati zajedničku državu?

Verujem da hoće. Ta perspektiva danas mnogo je bliža nego tada kada je izrečena. A izrečena je, koliko se sećam u julu prošle godine. Za kratko vreme istorijske okolnosti bitno su se promenile u našu korist, a taj trend će biti nastavljen. Ali neka sve ide svojim tokom. Skup u Busijama najavio je mogućnost stvaranje treće srpske države na Balkanu, a iza nje čeka i četvrta. A onda je spajanje tih zemalja, bar nekim konfederalnim vezama, prirodan put koji će podsticati oni kojima se ne može reći NE! I to će biti TO. Večna priča o pepelu i Feniksu, smrti i Vaskrsnuću!

Zahvaljujem, uvaženi profesore. I svima nam želim da se vaša predviđanja ostvare, bar u onoj meri kao i do sada. Čast nam je da možemo objaviti ovaj intervju.

Stari mudraci bi rekli „Zadovoljstvo je moje“. Pozdrav posetiocima CEOPOM-Istine!

___________________________

Odrednice:

1. – https://youtu.be/ADf6_g-DjEki
2. –http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srpski-pijemont-zapadni-balkan-5-peri-intervju-ii/

Izvor: CEOPOM-Istina