Viškovi oružja ili manjak borbenih sredstava

Prema agencijskim vestima,[1] portparol Ministarstva odbrane zvanično je reagovao povodom velikog interesovanja javnosti o najavljenoj prodaji značajne količine tzv. viškova naoružanja, municije i borbene opreme Vojske Srbije, tako što je pojasnio: „naoružanje i oprema planirani za prodaju su zastareli, i neće oslabiti odbrambenu moć zemlje…. Radi se o viškovima naoružanja i vojne opreme koji nisu neophodni za normalno funkcionisanje sistema odbrane. Sredstva koja su oglašena viškom su zastarela, sa isteklim resursima i vekom upotrebe“.

Da vidimo da li je to tako, koja je pozadina ove atraktivne i po svemu neuobičajene vesti, i o čemu se tu, zapravo, radi?

Ukoliko je nešto višak, pa još zastarelo, sa isteklim resursima i vekom upotrebe, pitanje koje se nameće je veoma jednostavno – kome ćete tu „gvožđuriju“ prodati i ko to po svetu kupuje nešto što je po definiciji „out“? I šta sa tim taj kupac namerava da radi? Logično, zar ne, resursi su odavno „istekli“, kako se nedvosmisleno poručuje? A, opet – kupaca itekako ima i to znamo.

Istina je, na žalost prevarenog i razoružanog naroda, na potpuno drugoj strani.

Takozvanom reorganizacijom, reformom i osobito „modernizacijom“ Vojske, koja je počela odmah nakon petog oktobra, a furiozno se nastavila 2003. da bi 2007. godine, praktično, bila završena, dobili smo (da, upravo tako – dobili smo rešenje tog „problema“ od NATO mentora) oružanu silu koja je svedena, bukvalno, na prirepak Alijanse u ovom delu Balkana. Tačno onako kako su nam je nacrtali i to doslovno određujući „u komad“ čime ćemo raspolagati.

Starije kolege se sećaju onih čuvenih NATO šema nove organizacije i formacije, koje je sa sobom „u džepu“ nosio britanski general-major Džon Mur-Bik, „savetnik“ tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića, potpomognut „činodejstvovanjem“ svog glavnog saradnika, gospodina Semjuela Holandsa. Svakodnevno su obilazili ne samo Generalštab, već i komande i jedinice operativnog i taktičkog nivoa širom zemlje.

Nešto kasnije se toj ekipi priključio Amadeo Votkins,[2] britanski doktor nauka, „ekspert“ za reformu sistema odbrane i bezbednosti. Pogotovu u kolonijalnim posedima NJ.K.V.

Uvaženi Amadeo upravo kreće sa poslom reforme MUP-a R.Srbije, težišno specijalnih jedinica, sa pozicija specijalnog savetnika našeg ministra unutrašnjih dela. I, naravno, „reformisaće“ ih baš onako kako nam je sredio Vojsku.

Nismo valjda zaboravili kako su bili „zaprepašćeni“ količinom tenkova: T-84, T-72 i T-55, ali i istovremeno zadovoljni što će nam „pomoći“ da se rešimo „balasta“. Za njih je bilo „neshvatljivo“ da jedna „mala“, balkanska državica u 21.veku raspolaže sa: oko 1.100 tenkova, preko 850 oklopnih borbenih vozila, više od 3.750 artiljerijskih oruđa velikog kalibra, 155 aviona, 53 helikoptera… Isticali su da to nije potrebno, da će nas Alijansa „partnerski“ štititi, da je došlo vreme mira i prijateljskih regionalnih i globalnih odnosa, da je u prvom planu diplomatija i tako dalje i tome slično. Sve do nezavisnog „Kosova“, podrazumeva se.

A onda su tadašnji ministri odbrana, posebno Prvoslav Davinić, preuzimajući reformsku štafetu od svog prethodnika, potonjeg „vrhovnog komandanta“ u dva mandata, uspeli da se „izbore“, eto, da ipak „sačuvamo“ 200 i koji komad tenkova M-84, a da se preostalih oko 800 komada (T-55), jednostavno, rešimo tako što ćemo ih proglasiti viškom.

Zbog čega su tenkovi i ostala teška (kao i laka), upravo oglašena borbena tehnika postali viškovi?

Zbog toga što su nam „prijatelji“ izmodelovali Vojsku, koja se, što se tiče vida Kopnene vojske, sastoji od šest brigada – četiri uslovno mešovite (kombinovane), jedna artiljerijska i jedna specijalna brigada, koje u svom sastavu mogu raspolagati, po količini, simboličnom teškom borbenom tehnikom. Ostale jedinice KoV-a (uglavnom ranga samostalnih bataljona) u vezi sa ovim pitanjem ne zaslužuju pažnju.

Da apsurd bude kompletan, tako formatiranoj, slabašnoj operativnoj vojsci prema NATO interesima, koja se bazira na brigadama (čiji su bataljoni kao osnovne taktičke jedinice razbacani na sve strane) kao najačim sastavima, dato je u zadatak da neguje svetle tradicije slavne Srpske vojske, koja je pre više od stotinu godina bila organizovana u armije i divizije, i kao takva čitavom svetu pokazala svu snagu srpske ratničke, odbrambene moći i ponosa.

Brigade danas, naspram armija i divizija pre čitavog veka. Pored svekolike tragedije to je i svojevrsno licemerje i unižavanje slavnih srpskih vojvoda, generala, oficira, podoficira i vojnika ratnika koji su sačuvali slobodu i čast Srbije.

I eto nam glavnih razloga da imamo ogromne viškove naoružanja i vojne opreme.

Kada nam se sve to dešava? U trenucima dok sve ostale okolne vojske, koje su ili članice NATO-a ili duboko u procesu učlanjenja, jačaju svoje borbene kapacitete i vrše pripreme za skoro nezaustavljiv sukob globalnih razmera i udar na bratsku Rusiju.

Uz svu tu muku, mi imamo i „luksuz“ već stvorene „vojske Kosova“, čije se ozvaničenje dogodilo u Vašingtonu i naravno Briselu, i sada se čeka samo da se „smiluju“ odnarođeni i samozvani srpski predstavnici u skupštini otcepljene pokrajine, koju nazivaju svojom nezavisnom državom i da vlastitim glasovima potvrde to modernizovano i solidno borbeno opremljeno OVK čudovište.

Pa gde je teška borbena tehnika? Gde je završio veliki deo onih oko 800 tenkova, koji nisu dostupni sadašnjoj Vojsci Srbije niti ih ima u svom organizacijskom sastavu?

Prema saznanjima koja su prikupljana u dužem periodu, ali ne iz vojnih krugova, već na legalnom tržištu naoružanja, od različitih, težišno, inostranih izvora, situacija je vrlo interesantna. Ukoliko grešim, neka Miistarstvo odbrane zvanično saopšti stvarne podatke, ali, bez friziranja.

Da vidimo šta se odigralo, naravno, prema nezvaničnim podacima:

a) Prodato (značajnija borbena sredstva):

1.- Tenk T 55 modeli „A“ i „AK“ – prodato oko 220 do 230 komada.

Prodajna, tržišna cena po komadu u zatečenom stanju, od 17 do 25.000 dolara, plus-minus 3-5 hiljada zelenih novčanica.

2.- BVP M-80 i 80/A M-60 (oklopni transporteri, borbena vozila pešadije) i BTR-50 i BTR-60 (oklopna izviđačka vozila) – pripremljeno za prodaju (prema saopštenju Ministarstva) oko 220 komada.

3.- Top 130 mm M-46 – prodato oko 65 komada po ceni od 25 do 30.000 dolara

4.- Haubica 122 mm, D-30 – prodato oko 96 komada po ceni od oko 25.000 dolara.

5.- Top-haubica „Nora“ 152 mm – prodato oko 25 komada. Cena nepoznata, može biti neznatno veća od navedenih sredstava.

6.- Haubica 105 mm – prodato takođe oko 25 komada. Cena po komadu kao i kod prethodno navedenih artiljerijskih sredstava.

7.- Haubica 155 mm – slobodno za prodaju i opredeljeno oko 60 komada (pre oglasa Ministarstva).

8.- „Praga“ V 3S (konvecionalno PVO sredstvo izuzetnih performansi, ali i sredstvo namenjeno za neutralisanje pešadije, posebno u utvrđenim vatrenim tačakama – bunkeri, skloništa, ojačani objekti i sl.), prodato oko 160 komada.

Cena oko 14.000 dolara (neznatno viša ili niža) po komadu.

b) Isečeno i istopljeno (značajnija borbena sredstva):

1.- Tenk T 55 „A“ i „AK“ – 200 komada (plus-minus, „koji komad“ gore ili dole).

2.- BVP M-60 (oklopni transporter, borbeno vozilo pešadije), nešto iznad 120 komada.

3.- Top T-12 100 mm, konvencionalno i izuzetno uspešno protivoklopno sredstvo – oko 200 komada.

Važno je naglasiti da je za svako borbeno sredstvo koje je prodato prema tzv. viđenom stanju, kupac uglavnom zahtevao da se ista sređuju u domaćim kapacitetima tzv. namenske industrije i remontnim zavodima ali i u pojedinim privatnim kompanijama, prema standardima „velikog“ odnosno „generalnog remonta“. To je podrazumevalo dovođenje svakog komada navedene tehnike u tzv. nulto stanje, a to znači u stanje kao da je tek proizveden. Praktično, kupac je dobijao potpuno novi: tenk, transporter, haubicu, top…

Cena tog obimnog posla kretala se po komadu oruđa u rasponu od 30 do 60% od kupoprodajne vrednosti. Što znači, ako je tenk kupljen za 20.000 dolara, maksimalno ulaganje je moglo da bude još 12.000, i za cenu ne veću od 32.000 dolara, kupac je nabavljao potpuno novo sredstvo, sa sve laserskim i ostalim uređajima.

Koliko je koštao „kilogram“ tenka, transportera, haubice…, koji su topljeni, znamo svi, u železari u Smederevu, zaista je iluzorno navoditi.

I da se ne upuštamo u silne „naučne“ analize – tenk T-55, kada je remontovan, kada se redovno održava i kondicira, sa laserskim spravama i nišanima, je neprevaziđeno oklopno sredstvo za ono što nam je upravo potrebno – odbrambene operacije u slučaju oružane agresije na zemlju.

Možda nije adekvatan za masovne tenkovske bitke u napadnim operacijama (iako me je u to teško ubediti), ali je, u svakom slučaju, reč o izuzetnoj oklopnoj tehnici, koja, kada se štiti pešadijom, zatim iz vazduha i odgovarajućim inžinjerijskim obezbeđenjem, agresoru zadaje teške muke, a vlastitom narodu obezbeđuje miran san. I resursi su mu skoro za 1/3 duži od modernijeg sabrata pod nazivom M-84.

Nema tu prazne priče i naklapanja, sve je već viđeno 1999.godine. Oni koji su ratovali na KosMetu setiće se događaja kada je upravo naš tenk T-55 iz 15.oklopne brigade Prištinskog korpusa, u okolini Podujeva, tokom aktivnosti primopredaje „položaja“ prema Vojno-tehničkom sporazumu, izvlačio iz blatnjave oranice zaglavljeni britanski „savršeni“ tenk Challenger.  Naravno, po molbi njihovih komandira. I jedan i drugi su se nalazili u istom blatu, ali se onaj naš (potonji „višak“) prosto igrao u toj kaljuzi, dok je onaj sa obala Temze bio nepomičan.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane[3], posebno se naglašava, pored već napred iznetog da: „ovakav postupak ima za cilj postizanje maksimalne transparentnosti u procesu prodaje, tj. davanje dovoljno vremena zainteresovanim preduzećima da pronađu kupce.“

Dakle, tu smo, sve je lepo upakovano i izokrenute teze. Neće biti da je „transparentnost“ glavni razlog za ovako ekskluzivno oglašavanje kao da je reč o prodaji eksera (uostalom, kako neko zamišlja da se netransparentno prodaju stotine tenkova i oklopnih transportera?), niti je u svemu tome naročito za javnost bitan onaj „budžetski fond“ koji će biti formiran od prikupljenog novca, već upravo ono što već istakoh – maskiranje stvarnih razloga za eliminaciju „viškova“.

A to su, da ponovimo – malena oružana sila kojoj ta sredstva ne trebaju niti joj je dozvoljeno, od strane NATO „partnera“, da ih ima i kao takve čuva, a zatim, možda i najvažnije: suviše je to borbene skalamerije koja, recimo, u nekom narednom periodu, kada se (i ako se) budemo otresli zapadnih satrapa, relativno lako i za male pare, može da se stavi u funkciju. Onu pravu – oslobodilačku i u funkciju odvraćanja dušmana.

U vezi sa tim, jedno lepo podsećanje – u najtežim vremenima sankcija i blokade, pa čak i u prve tri-četiri godine nakon agresije, Vojska Jugoslavije je iz tekućih budžetskih sredstava, svake godine mogla (a to je i činila) da vrši srednji i generalni remont, okvirno do jednog oklopnog bataljona. To znači, bili smo sposobni da, bez ikakvog marketinga i svakodnevne kuknjave, remontujemo od 30 do 40 tenkova kojima su istekli svi mogući resursi, odnosno značajno bio uvećan režim kvarova na sklopovima i sistemima.

I, zato, ovakvi događaji u kojima se suludo otuđuje „očevina“, a ne kupuje se ništa novo(!), kod onih dobronamernih ljudi (cenim da nas je velika većina takvih) izazivaju i tugu i, nažalost, bes. Pogledajmo i kroz ovaj deo saopštenja kako nas, na naše oči, razoružavaju (umesto da vraćaju stare ratne jedinice) i onemogućavaju odbranu, jer se otadžbina ne brani samo tenkovima i haubicama:

„Ministarstvo će ponuditi oko 16.700 pištolja kalibra 7,65 milimetra, oko 3.500 automatskih pušaka M-70, oko 120.000 tromblonskih mina i oko 1.500 raketa. Zainteresovani mogu da kupe i više od 1.100 protivavionskih topova od 20 i 30 milimetara i oko 5.400 ručnih bacača raketa, minobacača i bestrzajnih topova, a na prodaju je i 26 višecevnih lansera raketa M-63.“

Mnogi će se po inerciji čuditi, međutim, uzalud: ništa se neće od planiranog promeniti. Odlično oni znaju šta rade, to moraju da izvrše, nemaju izbora i ne smeju nazad. Da, baš tako. Onako kako je obećano, zna se kome.

Kao što znaju da će doći vreme kada će se polagati računi. Naravno, krajnje „transparentno“ i, podrazumeva se, sasvim pošteno.

Pa kom’ opanci, kom’ obojci.

______________________________

Odrednice:

[1] http://www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-odbrane-uskoro-na-prodaji-tenkovi-haubice-oklopna-vozila-i-drugo-oruzje-vojske-srbije.html

[2] http://www.nspm.rs/hronika/specijalni-savetnik-nebojse-stefanovica-amadeo-votkins-besmislica-da-sam-eksponent-nato-a.html

[3] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7808

Izvor: Fond Strateške Kulture