Vraćanje kolača

Konačno se dogodilo ono o čemu je srpska vlada dugo maštala. Ovih dana je Evropska Unija odlučila da Srbiji radi sprovođenja reformi neophodnih za evrointegracije, dodeli 178,7 miliona eura. Istina, u proleće odlazeće godine, Rusi su sa Beogradom potpisali sporazum o kreditu od pola milijarde dolara i odmah su počeli sa isplatama.

No, to su sitnice na koje ne treba obraćati pažnju.

Nešto drugo je važno – važno je pod kojim uslovima dobre ujkice iz Brisela daju tako ogromnu svotu.

Pre nego što počne da uživa u ovako velikodušnoj pomoći, srpska vlada bi trebala prethodno da se obrati vladi Bosne i Hercegovine, jer je upravo ovih dana Evropska komisija odlučila da smanji finansijsku podršku toj republici u okviru programa pripreme za pristupanje EU (IPA), za 45 miliona eura. Sada je zemlji dostupna samo polovina milostinje – 41,9 miliona eura.

Zbog čega su bili tako nemilosrdni prema BiH?

Ispostavilo se da se Evropska komisija veoma uvredila zvog dvojice državljana Bosne i Hercegovine – građanina Sejdića, po nacionalnosti Ciganina i građanina Fincija, pripadnika jevrejskog roda.

Sejdić je bio posmatrač misije OEBS ispred Cigana u Bosni i Hercegovini, a gospodin Finci je bio ambasador BiH u Švajcarskoj i obojica su 2009. godine želela da uđu u Predsedništvo BiH, koje može biti sastavljeno samo od predstavnika Srba, Hrvata i Muslimana u BiH koji pripadaju “glavnim narodima”. Međutim, nisu ušli. Čak nisu mogli podneti ni prijavu za učešće na izborima. Nije dozvoljeno.

Uvredljivo, zar ne?

Istina, kada je Evropski sud počeo da se razabira u ovom uvredljivom slučaju, uvideo je da nije sve tako jednostavno. Bio je žestok rat između tri naroda u BiH. Toliko žestok da su se oni pomirili i odlučili da više nikada takvu nevolju ne dozvole i da se lično založe za poštovanje mira. Evropski sud je i doneo takav zaključak: “Priroda konflikta je bila takva da je bilo neophodno uspostavljanje “glavnih naroda” radi podrške miru. Time se objašnjava odsustvo ostalih zajednica – kao što su lokalna ciganska i jevrejska zajednica – na mirovnim pregovorima, kao i zabrinutost učesnika efektivnom ravnopravnošću među “glavnim narodima” u društvu posle konflikta. To jest, tako je trebalo uraditi posle rata, kako u Predsedništvo ne bi upali predstavnici drugih naroda, koji blago rečeno, nisu bliski interesima tri glavna naroda.

Evropski sud, iako je priznata takva karakteristika posleratnog uređenja BiH, naredio je da se ona iskoreni. Kao, zbog čega vi mislite da bi se Cigani u državnim poslovima snašli bolje od vas?

To je istina, mada ako hoćemo pravo, ako je neko baš bio nestrpljiv kako bi ušao u Predsedništvo BiH, onda je po Ustavu mogao samo da prizna da je pripadnik jedne od “glavnih nacija”. Na primer, iako sam Jevrejin, ipak sam i Bošnjak. I izvolte, birajte.

No, dobro. Teška je to stvar – razabrati se sa nasleđem proklete prošlosti. Međutim, valjda bi se na kraju krajeva narodi u BiH sami razabrali. Ipak su naučili da međusobno mirno žive. Znači i Ustav se može popraviti. Ali EU nije takva da bi mogla da trpi toliku sporost. Jer već 4 godine u Sarajevu ne mogu da reše jednostavan zadatak. Zbog toga su u Briselu odlučili da narodima BiH ukinu poklonjeni kolač i polovinu pomoći vrate za sebe. Dobro će doći.

Meni se čini da u ovome ima nešto pametno, nešto vizionarsko i nadasve poučno.

Jer prijem u EU tako nemirne republike kao što je Srbija, teško će proći bez oduzimanja poklonjenog kolača.

Ona će večno praviti teškoće na putu u svetlu budućnost. Posebno sa nacionalnim manjinama koje takođe nemaju ništa protiv da zaigraju u svetskoj politici. Jer se prekrajanjem karte Srbije ne bave samo ujke iz Londona i Berlina, nego i neki u samoj Srbiji. Izgleda da će ovakav medenjak biti od velike koristi u sličnim igrama.

Zbog toga bi možda Beograd (pre nego što isplanira korišćenje velikodušnih 178 miliona eura), trebao odmah da predvidi vraćanje dobrotvorima polovine kolača, u slučaju pojave nekakve grubosti kod njih.

Izvor: Fond Strateške kulture