Vučić kao izvršilac austro-ugarske ratne politike

Kao šlag na tortu dolazi pohvala Nemice Merkel zarad Sporazuma zbog zaštite vojnih memorijala i ozaren plan namesnika Vučića da nemačka kancelarka poseti Srbiju i obiđe Šumarice

Austrougarska ratna politika „Serbien muss sterbien” (Srbija mora umreti) će, po svoj prilici, svoj potpuni i planirani rezultat postići tek kroz političku aktivnost Aleksandra Vučića.

Kao mnogo puta do sada, namesnik Vučić je rešenja za probleme od primarnog nacionalnog značaja potražio kod nemačke kancelarke pa je i sad skoknuo da proveri „kako Merkel gleda na to“ ističući iskreno „moje će biti više da slušam, ali ću naravno i reći interese Srbije…“ bacajući u očaj građane Srbije koji su sigurni u činjenicu da će on slušati ali duboko sumnjaju da su njegova shvatanja interesa Srbije identična stremljenjima Srba.

Elem, na konferenciji za štampu saznadosmo da je Nemica Merkel, ponosna što je kamerdiner Vučić uporan u sprovođenju svojih izdajničkih zadataka; dosledan svojoj politici popuštanja stranim, pre svega nemačkim interesima; što je u svojim političkim odlukama sve neosetljiviji na odredbe Ustava Republike Srbije; što u skladu sa nalozima Brisela prihvata sprovođenje propagande o srpskoj krivici, dozvoljavajući da kroz reviziju nespornih istorijskih događanja pravi krivci izbegnu istorijsku osudu i što, kroz poštovanje instrukcija za okvire „regionalne saradnje“, dovodi državne interese Srba u podređen položaj.

I uz uviđavne primedbe da ona „neće da deli savete, pogotovo ne u javnosti“ ali da su se „osvrnuli kako da DOĐEMO do pravnog okvira, ugovornog rešenja za Kosovo“ podsetila je da „pregovori o priključenju (EU) mogu da budu uspešni ako se reforme dalje razvijaju u domenu pravne države (???) i u svetlu pitanja odnosa sa Kosovom“.

Namesnik je pak, ponosan zbog silnih pohvala, po ko zna koji put jasno najavio izdaju države kroz odricanje od prošlosti koja podrazumeva i teritorijalni integritet i državni suverenitet i zaštitu nacionalnih interesa u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, te je deklamujući tuđe reči da je „važnije ljubiti zemlju svoje dece, nego zemlju svojih predaka, važna nam je budućnost…“ zaboravio da istakne da toj našoj deci upravo on oduzima i zemlju i budućnost, osim ako nije mislio da će rmbačiti kao radnici za nemačke kapitaliste u Merkelinoj zemlji i biti nedostajući šrafovi u stvaranju budućnosti Nemaca.

Kao šlag na tortu dolazi pohvala Nemice Merkel zarad Sporazuma zbog zaštite vojnih memorijala i ozaren plan namesnika Vučića da nemačka kancelarka poseti Srbiju i obiđe Šumarice, ocenjujući da će to biti veliko zalečenje rana iz prošlosti, verovatno po principu oprostiće Nemci Srbima što su ih ubijali.

I tu sam ja, kao svaki normalan Srbin, proključala.

Podsetimo se: prema pisanju Politike (1. 6. 2017) u avgustu 2016. godine u Kragujevcu su bili članovi nemačkog Saveza za brigu o ratnim grobovima i tražili da se na Starom vojničkom groblju obeleže grobovi njihovih vojnika iz oba svetska rata.

Nemački precizno su objasnili da bi to pitanje trebalo biti regulisano bilateralnim odnosima Nemačke i Srbije, a zahtev se proširio i na Kraljevo i nekoliko mesta u Vojvodini.

Prema dosad utvrđenim podacima na Starom vojničkom groblju u Kragujevcu sahranjeno je 3200 vojnika iz različitih ratova, a groblje se nalazi u Šumaricama, gde su okupacione trupe Trećeg rajha 21. Oktobra 1941. godine streljale oko 2800 nedužnih civila (od toga 300 đaka kragujevačkih srednjih škola).

Za nevericu je činjenica da Srbija, koja do danas nije popisala svoje žrtve u Drugom svetskom ratu a traga i za preko 2000 Srba koji se vode kao nestali u poslednjim građanskim ratovima devedesetih u Hrvatskoj i Bosni i u toku šiptarske agresije na Kosovo, danas revnosno broji mrtve vojnike okupatora.

Priča Marka Terzića, kustosa Spomen muzeja „21. oktobar“ u Kragujevcu, da „ljudi moraju da znaju ko sve počiva u Šumaricama, tim pre što na starom vojničkom groblju ima više sahranjenih nego streljanih oktobra 1941“ je perfidna i pronemačka jer i ti sahranjeni su bili vojnici agresora na Srbiju koji su te ratove vodili okrutno (pogotovo Prvi svetski rat), često ne poštujući međunarodne ratne konvencije kao ni vojna ni moralna načela ratovanja, čineći sve da Srbiju ne samo poraze vojnički, da je iscrpe ekonomski, unište kulturna dobra, već pre svega da smanje biološku snagu srpskog naroda, ubijajući ne samo vojnike nego i vršeći najstrašnije zločine nad civilima.

I sada treba nad kostima miliona srpskih žrtava da podignemo spomen ploče njihovim ubicama?

Pa, sram te bilo, Vučiću! Zapitaj se, ako Nemci već brinu o svojim poginulim vojnicima, zašto ne ekshumiraju i ne odnesu zemne ostatke tih vojnika u Nemačku?

Nije mi više jasno da nekome prazne parole Vučićeve janusove politike mogu da zamute moć rasuđivanja, ali sam sigurna da se u borbi za egzistenciju nacije, kroz negovanje istorijske istine i poštovanje prošlosti moramo izboriti sa svima koji se (kako to reče Dučić) „iz koristoljublja odriču otadžbine, porodice i vere“

Srbe su političke zablude, strah i trpeljivost koštale milione života, mnogo tuge i bede, i više nemamo vremena za ponavljanje starih grešaka.

Vreme je za buđenje.

Izvor: Stanje stvari