Zapad uvek ima spreman štap za Srbiju

Dugih trinaest godina prozapadne vlade u Beogradu pokušavaju ustupcima i žrtvovanjem nacionalnoh interesa da kupe Srbiji mesto u EU, iako sve to vreme iz Brisela Srbi dobijaju stalno nove ucene. Ta činjenica se najbolje vidi na primeru aktuelne vlasti naprednjaka i socijalista. Iako su njihovi lideri Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić povukli poteze bez presedana u istoriji i uspostavili granicu između Srbije i njene južne pokrajine, priznali vladu teroriste i kriminalca Hašima Tačija, te Briselskim dogovorom ukinuli srpske državne institucije na KiM, Zapad im je umesto šargarepe ponovo dodelio štap.

Srbija očigledno nije dobila datum početka pregovora sa EU zbog kojeg je žrtvovala svoje Kosovo i Metohiju, a do koje mere Brisel ismeva i ponižava Beograd vidi se iz aktuelnih izjava Jelka Kacina koji poručuje da o datumu ne zna ništa ali da Srbi moraju još da se potrude kako bi u svom Sizifovom poslu otišli jedan korak napred. „Ja bih rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo, iako ovde svi govore da je dobila datum. Ja o datumu ne znam ništa, jer će datum izabrati sama Srbija sledećim koracima kojima će pokazati koliko je posvećena, i s reči preći na delo“ poručio je izvestilac Evropskog parlamenta.»[1] A koji su to sledeći koraci?

Tomislav Nikolić se u Zagrebu nedavno, naizgled zatečen, zapitao da li Nemačka zaista traži od Srbije da i zvanično prizna nezavisnost KiM. „Postoje uslovi Bundestaga koji će biti veoma teški za ulazak u EU, zato što su motivisani nemačkim priznanjem kosovske nezavisnosti, rekao je Nikolić u intervjuu za hrvatsku TV. On očekuje da od Merkelove dobije odgovor na pitanje da li se u uslovima koje je usvojio Bundestag, zapravo krije, zahtev da Srbija pre ulaska u EU, prizna nezavisnost okupiranih teritorija».[2] Moramo da konstatujemo da se u ultimatumima iz Berlina ništa ne krije, već da je sve jasno kao dan – Nemačka odavno zahteva od Srbije da se odrekne svoje južne pokrajine i podrži njen istorijski projekat stvaranja velike Albanije. Vlast u Beogradu, bez obzira na sva medijska iščuđavanja njenih lidera to upravo i čini.

Povodom odluke Evropskog saveta o uslovima za početak pregovora Srbije sa EU, ljubljansko „Delo“ piše da «Srbija još uvek nije nagrađena šargarepom. Iako u zaključcima nema dodatnih uslova za početak pregovora, vođe EU ne nameravaju da upale zeleno svetlo ako Briselski dogovor (o normalizaciji odnosa s Kosovom) ne bude zaživeo u praksi“, piše list i dodaje da „Berlin još nema interesa da Beogradu, koji je pokazao spremnost da preseče kosovski gordijev čvor, isplati nagradu“.[3]

Iz Prištine jasno najavljuju da će uskoro uslediti novi pritisci SAD i Nemačke na Srbiju kako bi je prinudili da prihvati članstvo „Kosova“ u UN. Sledeća prepreka na evropskom putu Srbije mogla bi se pojaviti na jesen u vidu inicijative da se „Kosovu“ omogući da dobije status posmatrača u UN. Uz implementaciju dogovora iz Brisela, to može biti ključni dokaz, pre svega za Nemačku, o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda. Nakon toga Srbija bi mogla da počne proces pristupanja EU u januaru, piše prištinski dnevnik „Koha ditore“.Diplomatski izvori iz Brisela navode da će Ketrin Ešton u Beogradu 9. jula preneti Tomislavu Nikoliću kako će normalizacija odnosa s Prištinom biti važan segment pregovaračkog procesa, uključena minimum u jedno, možda i u više od predstojećih 35 pregovaračkih poglavlja.[4]

U isto vreme prozapadni mediji u Srbiji su započeli sa kampanjom promene Ustava Srbije i izbacivanja Južne srpske pokrajine iz njegove preambule, što jasno ukazuje na činjenicu da SAD i Nemačka zahtevaju i promenu najvišeg pravnog akta u državi, kao čin konačne kapitulacije Beograda. „Ustav Srbije mora biti promenjen najkasnije do zaključenja Sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji, ali bi početak pregovora sa EU mogao da bude povod za ozbiljne razgovore o toj temi“[5], piše list Danas, kojem je Aleksandar Vučić nedavno uputio reči hvale i izraze najdubljeg poštovanja, označivši ga kao uporište „evropske Srbije.“[6]

Nataša Vunš stručnjak Nemačkom savetu za spoljne poslove, nedavno je otkrila da je vlastima u Srbiji jasno stavljeno do znanja da moraju da priznaju nezavisno KiM. Ona je na pitanje novinara da li je Berlin stavio jasno do znanja Beogradu da postoji taj uslov odgovorila: „Mislim da im sve jasnije to govore, a to sam čula i od dva poslanika Bundestaga i jednog visokog nemačkog diplomate, koji kažu da nije moguće da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova. Mislim da se uopšte više i ne razmatra da bi Srbija mogla da ponovo pod svoju vlast stavi Kosovo. S druge strane, postoje i praktične stvari zbog kojih će se insistirati na priznanju Kosova, kao što je na primer predstavljenost Srbije u Evropskom parlamentu u kojem ubedljiva većina podržava nezavisnost Kosova.“[7]

Pored toga i ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm izjavio je da je članstvo „Kosova“ u UN jedno od pitanja koje treba da se nađe „na stolu“ u Briselu kao i da Berlin želi da se odnosi Beograda i Prištine podignu na nivo ambasadora.[8]

Jedan drugi nemački diplomata je još pre 6 godina izjavio da problem KiM treba rešiti što pre u smislu nadzirane nezavisnosti, najavivši da nakon rešavanja tog problema na red dolaze Vojvodina, Raška oblast i „jug Srbije.““Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza“upozorio je još tada ambasador Nemačke Andreas Cobel.[9] Sve što Nemačka čini Srbiji do danas, čini upravo po scenariju o kojem je govorio Cobel.

Iz svega navedenog vidi se da je Nemačka Srbiji uputila potpuno jasan ultimatum u vezi priznanja KiM, kao i da su političari na vlasti u Beogradu potpuno obavešteni o njemu, ali i da naprednjaci i socijalisti svojim izjavama u kojim tvrde da ovaj uslov ne postoji, namerno obmanjuju građane Srbije. Oni to čine jer poput DOS-a i DS nastoje da profitiraju propagirajući put Srbije u EU, kao put bez alternative. Na ovaj način političari na vlasti obmanom osvajaju političke poene i sa predstavnicima EU u Srbiji dele novac koji stiže iz Brisela i srpskog budžeta, dok stanovništvo Srbije ubrzano siromaši. Nije tajna da savetnici EU u Srbiji primaju 800 evra dnevno (što je suma koju prosečni građanin Srbije zaradi za tri meseca) i da je dug put Srbije u EU za njih veoma unosan posao. U tom smislu Aleksandar Vučić je najavio da se o trošku građana sprema armija od 3000 dobro plaćenih „stručnjaka“ koji trebaju da nastave Sizifov posao približavanja EU.[10]

Međutim, na toj stranputici koja suštinski počiva na prevaziđenom konceptu unipolarnog sveta zavisnog od SAD, Srbe čekaju samo još veća stradanja i sve pogubnije odluke režima u Beogradu kojim će se sve više i sve jasnije ukidati atributi srpske državnosti.

————————————————————————-

[1]http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/kacin-srbiia-dobila-datum-nisam-cuo.html

[2]http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/03/nikolih-izgleda-da-nemachka-trazhi-da-priznamo-nezavisnost-kosova.html

[3]http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/02/delo-srbiia-nagradena-sargarepom-koia-ios-niie-nikla.html

[4]http://www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-sledeci-uslov-beogradu-da-omoguci-kosovu-status-posmatraca-u-un-q.html

[5]http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/uoci-pregovora-sa-eu-kosovo-mora-da-ispadne-iz-preambule-ustava.html

[6]Danas, 09.06.2013. godine.

[7]http://www.politika.rs/rubrike/Politika/262121.sr.html

[8]http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/ambasador-nemacke:-i-clanstvo-kosova-u-un-treba-da-se-nadje-na-stolu_366002.html

[9]http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t25046.sr.html

[10]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:442353-Sef-pregovarackog-tima-ceka-rezove-u-Vladi

Izvor: Fond Strateške Kulture