Западна русофобија, Србија и трећи светски рат

Напокон је један председник Владе Србије изговорио, историјски, крајње апсурдну реченицу: „Потребан нам је НАТО као савезник да заштити Србе на Косову.“ Народски речено: „Потребна нам је лисица да чува кокоши“, или „Потребан нам је вук да чува јагњад“.

Пошто ми је мајка била Јеврејка, мени се одмах наметнула мисао: „Потребна нам је СС организација и концентрациони логори да би се сачували Јевреји.“ Све у свему, чини се да је, у овој лудачкој реинтерпретацији историје НАТО 1999. извршио агресију на Србију, бомбама разнео неколико хиљада људи, разрушио земљу, уништио привреду, откинуо јој 15% територије и створио другу албанску државу како би сачувао Србе на Косову! Ово ни Орвел не би смислио!

Али оставимо се морализовања. Јасно је да онај ко је такву апсурдну реченицу изговорио није имао много избора, да је био присиљен да управо то каже! И то не (једино) због фактичког препуштања Космета непријатељу. Улог је много већи. Запад тестира Путинову одлучност и припрема ограничени (?) трећи светски рат у Сирији, окупљајући јасно декларисане савезнике на свим деловима планете.

Израз „трећи светски рат“, који као да потиче из неког петпарачког таблоида, стравична је и реална могућност и резултат је западне смртоносне геополитике која се у овом часу спроводи на планетарном нивоу. Већ шездесетих година прошлог века, трећи светски рат замало је био започео и није се десио само захваљујући мудрости бившег совјетског челника Хрушчова, који је одустао од инсталирања ракетног система на Куби, мада су у Турској, на граници са СССР, биле инсталиране ракете сличног типа. Након тога, у два наврата, рат двају блокова избегнут је за длаку када су амерички рачунари повезани са радарима заменили јата птица са руским ракетама.

Након што се Русија повукла у току кубанске кризе, Запад, са САД на челу, приглупо је то схватио као своју победу и за читаво време Хладног рата наставио је звецкати оружјем, сматрајући да се Русија (с правом) боји нуклеарне конфронтације, где не би било победника и где би човечанство било уништено.

Смртоносна препотенција Запада посебно је нарасла у доба распада социјалистичког блока којег је изазвао засигурно најнеспособнији политичар у светској историји: Горбачов. У тим тренуцима, Буш – отац, тадашњи председник САД, победоносно је најавио „нови светски, амерички, поредак“, који медиокритети и плаћеници Запада, у позитивном смислу, називају „глобализацијом“.

Мислећи да владају светом и да им нико ништа не може, Американци су уништили међународно право својом самовољом и бахатошћу, сејући терор по свету војним, политичким и економским интервенцијама. При том су имали три приоритетна циља:

• ставити под контролу најважније енергетске и минералне ресурсе планете,
• доминирати главним геостратешким подручјима и
• нуклеарно опколити Русију, имплементирајући се у њеним суседним државама.

У својим акцијама, највише су, посебно преко „арапског пролећа“  уништавали муслимане на Блиском и Средњем истоку, имајући за образац Хантингтонову теорију о сукобу хршћанске и исламске цивилизације. Међутим, „да се Власи не досете“, они су уништавање и окупацију исламских држава „компензовали“ подршком муслиманским ентитетима на Балкану: у Србији, БиХ, Македонији и ЦГ.

Крајње макијавелистички, САД су пре неколико година натерале неке источноевропске земље, посебно Пољску и Чешку, да прихвате инсталирање америчког нуклеарног потенцијала, који је еуфемистички назван „антибалистичким штитом“ и службено се састоји од радарских система и ракета за пресретање непријатељских пројектила, а (тајно) укључује додатни нуклеарни арсенал, што је равно стављању ножа под грло Русији.

Америчка прича о томе да тај „антиракетни штит“ служи као превенција против претњи које долазе из Северне Кореје, смешна је. Та земља не поседује ни вредно пажње нуклеарно наоружање, ни адекватан логистички систем, ни икакву далекометну ракетну технологију која би иоле била равна западној. А и кад би је и имала, евентуалне фантомске ракете морале би прелетети Русију да би стигле до Западне Европе, па онда до Америке. Та је конструкција минхаузенска и апсурдна у тој мери, да личи на особу која левом руком чеше десно уво!

Али, овога пута на челу Русије нису ни приглупи Горбачов, ни алкохоличар Јељцин, већ један од највећих руских државника свих времена, Владимир Путин. Он је, као и председник Кенеди шездесетих, који је поводом кубанске кризе натерао СССР да устукне, рекао Западу: „Доста“, а упозорио је у више наврата Пољску, Чешку и остале, да се од сада налазе на нишану руских ракета.

Заједно са овим, а видевши ситуацију у Ирану који је на путу да произведе нуклеарно оружје и спреман је да се бори на руској страни, ситуацију у Украјини у којој се води грађански рат, мигрантску кризу светских размера, интервенцију, на позив сиријске владе, руских војних снага које се боре против ‘Исламске државе’, а где већ нелегално делују САД, оружани сукоби у споменутим неуралгичним точкама прете да се претворите у нуклеарни рат Запада и Русије.

Непосредни ратни сценарио је следећи. Војне снаге Турске и Саудијске Арабије нелегално интервенишу у Сирији. Русија, као савезница те земље се овој интервенцији супротставља заједно са Ираном и у сарадњи са Кином. НАТО интервенише у корист Турске, и тако даље.

У ствари, надајмо се да неће бити оног „ и тако даље“. Надајмо се, такође, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију. Даље од тога ни не ваља размишљати, јер нити ће више бити људи на Земљи, нити, консеквентно томе, икаквих размишљања!

Све у свему, чак и у најбољој варијанти, Србија је овим сврставањем уз НАТО, непоправљиво кренула путем духовног уништења (уништења православља које ће се утопити у западни папински екуменизам), као и путем моралне и територијалне дезинтеграције. Све у свему, кренула је путем „хуманог“ уништења свеколиког српства.    

Извор: НСПМ

Коментари

4 Коментара на Западна русофобија, Србија и трећи светски рат