Герасимов на челу руске операције у Украјини

Начелник Генералштаба Војске Русије, генерал армије Валериј Герасимов, именован је да води групу здружених руских снага у Украјини, саопштило је министарство одбране. Досадашњи командант војне операције, генерал армије Сергеј Суровикин, постављен је за његовог заменика.

Потреба за „подизањем нивоа командовања операцијама” повезана је са повећаним обимом борбених задатака и потребом за ближом координацијом између различитих служби и родова оружаних снага”, наводи се у образложењу одлуке руског министарства одбране.

Тај потез ће такође побољшати логистичку подршку и ефикасност командовања за руске снаге у Украјини, додаје се у саопштењу.

Одлука о именовању Герасимова донета је само три месеца након што је министарство одбране именовало генерала Сергеја Суровикина, команданта руског ваздухопловства, да води води акције у Украјини, подсећа РТ.

Генерал Валериј Герасимов познат као један од највиших руских војних команданата и реномирани стратег, који је чак заслужио поштовање и врховног команданта украјинске војске Валерија Залужног. Залужни је још у септембру за магазин Тајм признао да је неке ствари „научио од Герасимова“.

„Прочитао сам све што је икада написао… Он је најпаметнији од људи, а моја очекивања од њега су била огромна“, признао је тада украјински генерал.

Герасимов је у неколико наврата посетио трупе које се боре у Украјини како би побољшао координацију између снага, али до сада није преузео директну оперативну команду. Кијев је у децембру признао да је покушао да убије Герасимова током једне од његових ненајављених посета у априлу 2022, упркос приговорима САД.

Претходно је Њујорк тајмс известио да су украјинске снаге гранатирале положаје на којима се мислило да се Герасимов налазио, али генерал није погођен ударима. Москва никада није званично потврдила да је генерал у то време чак и посетио трупе.

Друга два генерала су такође именована за заменике Герасимова у војној кампањи која је у току у Украјини. Један од њих је командант Копнене војске Русије, генерал армије Олег Саљуков. Искусан каријерни официр, служио је као командант батаљона и начелник Далекоисточне војне области пре него што је постао заменик начелника Генералштаба, а потом и командант Копнене војске.

Други је генерал-пуковник Алексеј Ким, заменик начелника Генералштаба. Претходно је био на челу руске Комбиноване академије оружаних снага и познат је као искусни војни специјалиста. Такође је професор и има академско звање војних наука.

Ко је генерал Герасимов?

Генерал Герасимов рођен је 8. септембра 1955. године у Казању. Године 1977. завршио је Казанску вишу тенковску командну школу. Војну академију оклопних снага „Маршал Совјетског Савеза Р. Ј. Малиновски“ завршио је 1987. године, а Војну академију Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације – 1997. године.

По завршетку тенковске школе, командовао је водом, четом и батаљоном у Северној групи снага и Далекоисточном војном округу.

Од 1987. године обављао је дужност начелника штаба и команданта тенковског пука и начелника штаба моторизоване стрељачке дивизије у Балтичком војном округу. У периоду 1993-1995. године био је командант моторизоване дивизије у Северозападној групи снага.

Од 1997. године обављао је дужност првог заменика команданта армије у Московском војном округу, заменика команданта, начелника штаба и команданта 58. армије у Северно-кавкаском војном округу.

У периоду 2003-2005. године био је начелник штаба Далекоисточног војног округа, а од 2005. налазио се на месту начелника Главне управе за борбену обуку и службу Оружаних снага Руске Федерације, а од децембра 2006 – начелник штаба Северно-кавкаског војног округа.

У децембру 2007. именован је за команданта Лењинградског војног округа, у фебруару 2009. године за команданта Московског војног округа. Од децембра 2010. године налази се на месту заменика начелника Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, а од 26. априла 2012. године је командант трупа Централног војног округа.

Дана 9. новембра 2012. године указом председника Русије именован је за начелника Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације – првог заменика министра одбране Руске Федерације.

Шта је „Доктрина Герасимов“ и зашто је се Запад толико плаши?

Генерал Герасимов већ дуже време привлачи пажњу западних војних експерата који га сматрају главним руским идеологом „хибридног рата“. Његови радови се преводе и о њима се расправља, а његове изјаве и дејства се пажљиво прате.

Герасимов се у центру пажње иностраних војних аналитичара и медија нашао не само након именовања на дужност начелника Генералштаба Оружаних снага Русије 2012. године, него и касније, у фебруару 2013. године, после објављивања његовог чланка „Вредност науке у предвиђању“ у листу Војно-индустријски курир.

„У 21. веку може се пратити тренд брисања разлика између стања рата и мира. Ратови се више не објављују, а када почну, не воде се на уобичајени начин. Искуство војних сукоба, укључујући оне који су повезани с такозваним ‘обојеним револуцијама’ у Северној Африци и на Блиском истоку, потврђује да стабилна држава за неколико месеци, па и дана, може да се претвори у зону жестоке оружане борбе, да постане жртва стране интервенције, да западне у хаос, хуманитарну катастрофу и грађански рат“, упозорио је Герасимов у том чланку.

Анализа „арапског пролећа“

Герасимов у чланку указује на то да је најлакше рећи да догађаји који су се одвијали током „арапског пролећа“ нису рат, али да су можда, напротив, управо ти догађаји – типични рат 21. века, јер се по броју жртава и количини разарања, катастрофалним социјалним, економским и политичким последицама такви сукоби новог типа могу упоредити с последицама класичног рата.

„И сама ‘правила ратовања’ суштински су се променила. Порасла је улога невојних начина за постизање политичких и стратешких циљева, који су у низу случајева по својој ефикасности знатно превазишли снагу оружја“, истиче руски генерал.

Он указује на то да су методе које се користе засноване превасходно на широкој употреби политичких, економских, информационих, хуманитарних и других невојних мера, које се реализују коришћењем протестног потенцијала становништва.

„Све то допуњавају војне мере прикривеног карактера, укључујући реализацију информационе борбе и дејства снага за специјалне операције. Отворена употреба силе, често у виду миротворачке делатности и решавања кризе, користи се тек у одређеној фази, углавном ради постизања коначног успеха у сукобу“, наглашава Герасимов.

Он истиче да управо из свега тога проистичу логична питања: Шта је то савремени рат, за шта треба да се припрема армија, чиме треба да буде наоружана? Тек одговором на та питања, како наводи Герасимов, могу се одредити правци развоја Оружаних снага Русије у дугорочној перспективи.

„У овом тренутку, истовремено с традиционалним, користе се и нестандардни приступи. Повећава се улога мобилних, мешовитих групација војске које делују у јединственом обавештајно-информационом простору користећи нове могућности система управљања и заштите. Војна дејства постају динамичнија, активнија и дају боље резултате. Нестају тактичке и оперативне паузе, које би противник могао да искористи. Нове информационе технологије су омогућиле да се знатно смањи просторни, временски и информациони јаз између војске и органа управе. Фронтални сукоби великих групација војске на стратешком и оперативном нивоу постепено одлазе у прошлост. Дистанциони, бесконтактни утицај на противника постаје главни начин постизања борбених циљева и операција. Уништавање његових објеката остварује се на читавој територији. Бришу се разлике између стратешког, оперативног и тактичког нивоа, офанзивних и одбрамбених дејстава. Употреба високопрецизног оружја постаје масовна. У војне операције се уводе наоружање засновано на новим физичким принципима и роботизовани системи“, наводи Герасимов.

Према његовим речима, широку примену имају асиметрична дејства која омогућавају да се поништи предност противника у оружаној борби.

„У њих спадају коришћење снага за специјалне операције и унутрашња опозиција за стварање стално активног фронта на целој територији супротстављене државе, као и информациони утицај, форме и начини који се стално усавршавају“, указује генерал и додаје да се све те промене одражавају на доктрине водећих земаља, које их испробавају у војним сукобима.

Герасимов подсећа да су већ 1991. године Оружане снаге САД током „Пустињске олује“ у Ираку у пракси реализовале концепције „Глобални домет – глобална моћ“ и „Ваздушно-копнена операција“, а да су се у операцији „Слобода Ираку“ 2003. године војна дејства водила у складу с такозваном „Јединственом перспективом 2020“.

„У овом тренутку разрађене су концепције ‘Глобалног напада’ и ‘Глобалне противракетне одбране’, које подразумевају да се у року од неколико сати униште објекти и војска противника практично на било којој тачки земаљске кугле, а да притом буде гарантовано да неће бити допуштена неприхватљива штета од узвратног напада противника“, наводи генерал.

Он подсећа на то да се САД чак оживљавају одредбе доктрине глобално интегрисаних операција, усмерене на хитно стварање високомобилних мешовитих војних групација.

„У последњим сукобима појавили су се нови начини вођења војних дејстава, које је немогуће посматрати искључиво као војне. Пример за то је операција у Либији, у којој је успостављена зона забране летова, употребљена је морска блокада, широко су коришћене приватне војне компаније које су блиско сарађивале с оружаним формацијама опозиције“, упозорава генерал.
Он додаје, да су знања о асиметричним формама и приступима површна, те да у вези с тим расте улога војне науке, која мора да створи целовиту теорију таквих дејстава.

Улога војне науке у одбрани

„Разматрајући нове форме и начине оружане борбе, не смемо да заборавимо на наше искуство. То су коришћење партизанских одреда током Великог отаџбинског рата и борба против нелегалних формација у Авганистану и на Северном Кавказу. Желим да нагласим да су током авганистанског рата настале специфичне форме и начини вођења војних дејстава. У њиховој основи су изненадност, висок темпо кретања, вешта употреба тактичких ваздушних десанта и заобилазних одреда, што је омогућавало да се на време схвате идеје противника и да му се нанесе осетна штета“, истиче Валериј Герасимов.

Још један фактор који утиче на промену садржаја савремених видова оружане борбе, према његовим речима, јесу примена савремених роботичких комплекса војне намене и истраживања у области вештачке интелигенције.

„Као допуна беспилотним летелицама сутра ће бојно поље бити испуњено ходајућим, пузећим, скачућим и летећим роботима. У блиској будућности могуће је стварање потпуно роботизованих формација које могу самостално да се боре“, наводи Герасимов.

Генерал поставља питања: како ратовати у таквим условима, какви треба да буду форме и начини деловања против роботизованог противника, какви су роботи потребни и како их користити.

„Најважнији блок проблема који захтева сталну пажњу повезан је с усавршавањем форми и начина употребе групних снага. Неопходно је поново осмислити садржај стратешких дејстава Оружаних снага Руске Федерације. Већ сада се јављају питања: постоји ли потреба за таквом количином стратешких операција, колико њих нам је потребно у будућности и у каквој форми? За сада одговора нема“, констатује Герасимов.

Према његовим речима, информациона борба отвара широке асиметричне могућности за смањивање борбеног потенцијала противника.

„У Северној Африци смо били сведоци реализације технологија утицаја на државне структуре и становништво уз помоћ друштвених мрежа. Неопходно је усавршавати дејства у информационом простору, укључујући заштиту сопствених објеката. Операција приморавања Грузије на мир је испољила одсуство јединствених приступа у примени формација Оружаних снага изван граница Руске Федерације. Напад у септембру 2012. године на амерички конзулат у либијском граду Бенгазију, активација пиратских дејстава, задржавање талаца у Алжиру потврђују значај стварања система оружане заштите интереса државе изван њених граница“, наглашава Герасимов.

Он додаје да, без обзира на то што су допуне федералног закона „О одбрани“, које омогућавају да се оперативно искористе формације Оружаних снага Русије изван њених граница унете још 2009. године, форме и начини њиховог деловања нису утврђени.

Генерал наводи да је једна од форми употребе формација Оружаних снага Русије у иностранству мировна операција, која поред традиционалних начина деловања војске, може да садржи и специфичне: специјалне, хуманитарне, спасилачке, евакуационе, санитарне и друге.

„Сложени и вишеплански задаци мировних мисија, које ће, вероватно, морати да решава редовна војска, подразумевају стварање принципијелно другачијег система њене обуке. Задатак мировних снага је у томе да се сукобљене стране раздвоје, да се заштите и спасу цивили, да се допринесе смањењу непријатељског потенцијала и да се успостави миран живот. Све то захтева научну обраду“, сматра Герасимов.

Контрола територија

Посебну актуелност у савременим сукобима, како истиче генерал, има заштита становништва, објеката и комуникација од деловања снага за специјалне операције противника у условима њихове повећане примене, а решавање тог задатка подразумева организовање и увођење територијалне одбране.

„До 2008. године, када је бројност армије у ратном периоду била већа од 4,5 милиона, те задатке су решавале искључиво Оружане снаге. Услови су се, међутим, променили. Сада борба против диверзионо-обавештајних и терористичких снага може да се организује само комплетном употребом свих безбедносних структура државе“, наводи Герасимов и додаје да је Генералштаб Оружаних снага Русије тај посао већ отпочео. Он се, према речима Герасимова, заснива на прецизирању начина организовања територијалне одбране, који су нашли одраз у изменама унетим у федерални закон „О одбрани“.

„Искуство вођења војних дејстава у Авганистану и Ираку показало је да је неопходно разрадити заједно с научним структурама других министарстава и ресора Руске Федерације улогу и степен учешћа Оружаних снага у решавању постконфликтних криза, израдити списак задатака, начина деловања војске, утврђивања граница примене војне силе“, наводи генерал.

Важно питање, како истиче, јесте развој научно-методошког апарата подршке усвајању одлука имајући у виду разноврсни карактер војних групација.

„Неопходно је истражити интегралне могућности које садрже потенцијал свих јединица и снага које улазе у њихов састав. Проблем је у томе што постојећи модели операција и борбених дејстава не омогућавају да се то учини. Потребни су нови модели“, наглашава руски генерал и додаје да промене карактера војних сукоба, развој средстава оружане борбе, форми и начина њихове употребе условљавају нове захтеве за системе свестране заштите.

Зашто Герасимов замењује Суровикина?

Нема сумње да је именовање генерала Суровикина за првог човека „Специјалне операције у Украјини“, пре само три месеца, претходило војним успесима Русије које ових дана видимо на терену. Под његовом командом војска делује конкретно и одлучно, уз далеко већу синхронизацију родова него раније, па је тешко веровати да су војни разлози утицали на његову замену.

Али, очигледно је и да се операција у Украјини показала далеко комплекснијом и сложенијом него што су руски стратези претпостављали на почетку. Отуда је вероватно да долазак Герасимова, с обзиром на напред речено о његовим погледима на савремено ратовање, изражава свест о томе да се морају уравнотежити војна и невојна дејства на терену како би се операција у Украјини успешно окончала.

Или се, можда, ради о чисто политичком потезу којим Путин показује спремност на извесне компромисе у војним дејствима, што би могло значити да су преговори о условима пада Украјине или новој подели зона утицаја у свету релативно близу.

---

Извор: Политика, Спутњик, ЦЕОПОМ Истина