Koliko su ozbiljni protesti u Rusiji

Nebesa, izgleda, pred Rusiju i tamošnju vlast postavljaju sve više i više iskušenja. Aktuelni društveni procesi testiraju otpornost sistema vlasti, koji zvanična Moskva gradi tokom poslednjih 20 godina, na dinamične okolnosti, kako u svetu u celini, tako i unutar države. Pritom, važno je istaći da su neki od ovih izazova zaista ozbiljni i u javnosti stvaraju mnogo buke.

Krenimo od nedavno pokrenutog trgovinskog rata između SAD i Kine. To bi teoretski trebalo da Rusiji donese određene benefite. Očekivano je u uslovima otvorenog konfilkta sa Kinom da SAD smanje pritisak na Rusiju, a sa druge strane da Kina intenzivira nivo partnerstva koje Moskva i Peking grade poslednjih godina. Međutim u realnosti trgovnski rat dve najmoćnije ekonomije današnjice doveo je do neprijatnosti za Rusiju, jer je na svetskim berzama cena nafte marke Brent u prvoj nedelji avgusta pala za oko četiri dolara za barel.

Uopšte posmatrano, od maja ove godine primetan je opšti pad cena sirovina i energenata, čija prodaja predstavlja osnovni izvor punjenja ruskog budžeta. Kako je nedavno izjavio Maksim Oreškin, ruski ministar ekonomskog razvoja, slabljenje konjukture cena energenata na svetskom tržištu već pokazuje negativan uticaj na rusku ekonomiju, koja bi prognozama MMF-a u naredne dve godine trebala da poraste za svega 1,1%. Smanjenje izvoza skraćuje i budžetske prihode ruske vlade. To značajno otežava ispunjenje vladinih obaveza po socijalnim programima, što vodi ka povećanju napetosti u društvu.

Da stvari budu još gore, Rusija se ove godine susrela sa ozbiljnim prirodnim katastrofama. Na velikim prostranstvima Sibira haraju požari, koji se dugo vreme ne uspevaju ugasiti, a u centralnom delu zemlje padaju obilne kiše, što veoma loše utiče na poljoprivredne prinose. Tako da su uslovi u kojima predsednik Putin obeležava svoj jubilej, 20 godina na vlasti, daleko od idealnih.

NAJVEĆI PROTESTI U POSLEDNJIH OSAM GODINA

Pored negativnih ekonomskih faktora i prirodnih katastrofa, glavobolju za Kremlj na unutarpolitičkoj areni izazivaju mitinzi i protestne akcije, koje poprimaju sve masovniji karakter u Moskvi i nekim drugim gradovima.

Antivladini protesti u Rusiji ujedno postaju i omiljena tema svetskih medija. Tako, poslednjih nekoliko vikenda u Moskvi se organizuju protesti. Formalni povod za mitingovanje bio je zvanično odbijanje kandidatura niza nezavisnih kandidata iz redova liberalne opozicije, na izborima za gradski parlament – moskovsku Dumu, planiranih za osmi septembar ove godine. Formalno-pravni povod odbijanja da se potvrde kandidature nezavisnih kandidata bio je neispravnost priloženih potpisa podrške. Sa druge strane liberalna opozicija tvrdila je da su njihove kandidature odbijene namerno, jer gradske vlasti nezavisne kandidate vide kao ozbiljnu pretnju.

Protesti od 10. i 17. avgusta najmasovniji su u poslednjih sedam-osam godina, još od mitinga opozicije na Bolotnom trgu i Prospektu Saharova. Procenjuje se da se na dva poslednja subotnja protesta okupilo po 50.000 ljudi. Formalni povod za proteste, sa sprečavanja kandidatura u međuvremenu je proširen nakon hapšenja nekoliko lidera liberalne opozcije, uključujući i Alekseja Navaljnog.

Podršku antivladinim protestima uputilo je više popularnih internet blogera, muzičara i rep-izvođača, koji su pozvali svoje milionske pratioce na Internetu da izađu na ulice Moskve i drugih gradova, protiv kako su naveli „brutalnih dejstava pravosudnih organa i ruskih vlasti u celini“. Parole policijskoj represiji o autokratskoj prirodi Putinovog režima ponavljane su u gotovo svim liberalnim medijima.

EKSTREMNI DESNIČARI, LGBT AKTIVISTI I BANDEROVCI

Sa jedne strane, izlazak većeg broja ljudi na ulice Moskve u vreme letnjih odmora, govori da u Rusiji postoji određeno narodno nezadovoljstvo i da se aktivno razvija građansko društvo, sposobno da podigne svoj glas. Pored toga što bi u drugom periodu godine u datim okolnostima mogao očekivati i veći broj ljudi na ulicama, osobenosti aktuelnih protesta su da se uglavnom koordiniraju putem Interneta, kao i da nemaju faktičkih lidera, koji bi sebe predstavili u ulozi narodnih tribuna.

Za bliže razumevanje aktuelnih moskovskih protesta bitni su sledeći detalji. Bez obzira na solidan broj demonstranta, njihova brojnost ipak nije takva da bi poprimila karakter opštenarodnog nezadovoljstva. Takođe, masa koja je protestovala nije delovala homogeno, ni ideološki, kao ni u političkim zahtevima.

Zajedno su protestovale krajnje suprostavljene društveno-političke grupacije, počev od LGBT aktivista, pa do radikalnih omladinskih nacionalističkih organizacija. Heterogenost grupa koje su uzele učešća na protestima ogleda se i u parolama koje su uzvikivali demonstranti: „Tražimo obnovu SSSR-a“ nasuprot „Vratimo Krim“. Na momente subotnji protesti podsećali su pre na parade osobenjaka i čudaka, nego na nastup političke opozicije.

Takođe, na protestima bilo je simptomatično i prisustvo većeg broja građana Ukrajine, koji su pored nacionalnih zastava svoje zemlje nosili parole „Mogli smo u Ukrajini, desiće se i u Rusiji“. Šta bi se danas dogodilo da neko sa ruskom zastavom i parolom suprotnog značenja pokuša da demonstrira u Kijevu, ili nekom drugom ukrajinskom gradu suvišno je pitanje. Šanse da izvuče živu glavu bile bi minimalne.

FORMALNI POVOD ZA PROTESTE BRZO ZABORAVLJEN

Indikativno je da je formalni povod za pokretanje protesta – „odbijanje „nezavisnih“ kandidatura za moskovsku gradsku Dumu – zaboravljen već na prvom masovnijem skupu. O tome više nema ni riječi u zahtevima demonstranata, niti politički motivisanim nastupima repera. Važno je istaći da gradski parlament Moskve ima samo indirektnu povezanost sa federalnom političkom strukturom. Nadležnosti moskovskog gradskog parlamenta odnose se na određivanje obima izgradnje i kontrole kvaliteta gradskih ulica i trotoara, razvoja stambenih područja, bolnica i drugih oblika socijalne infrastrukture. Ni jedan jedini zahtev za unapređenje kvaliteta socijalne infrastrukture u Moskvi na protestima nije istaknut.

Imajući u vidu nove momente u unutarpolitičkoj situaciji u Rusiji, nameću se dva pitanja. Da li je Putinov režim prema učesnicima protesta bio tako brutalan kakvim ga oni u javnosti predstavljaju? Kao i da li poslednje protestne akcije u prestonici Rusije i drugim gradovima predstavljaju dokaz da je politički sistem kojim upravlja Vladimir Putin, ušao u stanje neizbežne turbulentnosti, iz koje ne može izaći ceo, kako to tvrde opoziciono nastrojeni analitičari?

POLICIJA TOLERANTNIJA OD KINE, SAD, FRANCUSKE…

Teze o preteranoj brutalnosti ruske policije, na prvom neprijavljenom protestu, najbolje demantuju snimci koji su prikazani na Jutjubu, koji su tu navodnu brutalnost trebali da dokažu. Tamo nije viđeno ništa od toga šta primenjuju organi zaštite poretka u drugim zemljama. Štaviše, ruska policija je na snimcima koji bi trebali da dokažu njihovu brutalnost delovala neuporedivo blaže od slučajeva kada je u drugim zemljama narušen zakon o javnim skupovima.

Na primjer, tokom čitavog leta u Hongkongu protestuje se protiv migracionog zakonodavstva, nametnutog od strane centralnih vlasti. Kineska policija je policija na učesnike mitigna bez upozorenja bacala suzavac, ispaljivala gumene metke i koristila vodene topove. Još brutalnije od kineske ponaša se policija u tzv. Zapadnim demokratijama.

Francuska policija je recimo prilikom razbijanja protesta Žutih prsluka pre nekoliko meseci, pored suzavca, gumenih metaka i vodenih topova, masovno koristila oklopna vozila, šok bombe i drugu specijalnu tehniku. Posle dejstava policije trgovi i ulice francuskih gradova podsećali su na bojno polje.

Ništa nežnija od francuskih snaga reda nije bila američka specijalna policija 2011. godine, kada je prilikom razbijanja antiglobalističkih demonstracija, pod geslom „Okupirajmo Volstrit“, aktivno koristila i konjicu. Većina privedenih na protestu u Moskvi nakon kratkog zadržavanja je puštena.

Uprkos tome što su inicijalni protesti bili neprijavljeni i protivni ruskim zakonima, sankcionisani su od snaga reda, bez suzavca, gumenih metaka, šok bombi, konjice, ili džipova „hamer“, koji su na ulicama Podgorice 24. oktobra 2015. pokušali da pregaze demonstrante na uredno prijavljenom mitingu opozicije.

REŽIM STABILAN, ZABRINUTOST POSTOJI

Aktuelni protesti bez sumnje ne mogu dovesti do promene zadatog političkog kursa ruskog rukovodstva, kao i bilo kakvih ustupaka demonstrantima. Međutim, ovakve i slične demonstracije narodnog nezadovoljstva itekako mogu da zabrinu donosioce najvažnijih odluka u Rusiji.

Vredi napomenuti da su u poslednje vreme ruske vlasti usvojile čitav niz u narodu nepopularnih propisa i reformi, uključujući povećanje starosne granice za odlazak u penziju i povećanje poreskih stopa. Ove mere i reforme vodile su smanjenju realnog dohodka i predstavljale su plodno tlo za porast nezadovoljstva kako u velikim gradovima Rusije, tako i u regionima. Narodno nezadovoljstvo sada su pokušale iskoristiti raznovrsne opozicione snage unutar zemlje za političku promociju, a moguće i određeni centri moći izvan Rusije za destabilizaciju unutrašnjih prilika.

Uprkos kraktoročnoj krizi ruske ekonomije, stagnacije u ekonomskom rastu, fundametalne pozicije Rusije su i dalje stabilne. Spoljni dug je nizak, a budžetski prihodi nisu ozbiljnije ugroženi uprkos negativnom kretanju cena energenata.

Zlatne rezerve zemlje su tokom poslednje četiri godine porasle za čak 45%. Poslednje prognoze finansijskih stručnjaka pokazuju da ukoliko Rusija nastavi sa ovim tempom povećanja zlatnih rezervi uskoro će preskočiti Saudijski Arabiju na četvrtom mestu svetske lestvice. U tekućem periodu ruska vlada uspela da skupi krupna sredstva za realizaciju tzv. „nacionalnih projekata“, koji se tiču razvoja infrastrukture, što bi moglo sa sobom da nosi snažan efekat multiplikatora.

Stoga, ukoliko stvari uprkos trenutnim izazovima i kratkoročnoj ekonomskoj krizi budu išle svojim tokom, ogromna većina građana Rusije neće biti zainteresovana za rizik upuštanja u revolucionarna prestrojavanja sistema, koji tokom poslednje dve decenije doveo do ekonomskog preporoda zemlje. Protesti, mitinzi, ulični performansi, samoreklamerstvo opozicije ostaće neizostavni atribut bilo kog demokratskog društva, uključujući i ono na čijem čelu se nalazi Vladimir Putin.

Izvor: IN4S