Pravedna Rusija

Rusija neće priznati rezultate lokalnih izbora na Kosovu, jer Republika Kosovo ne postoji, rekao je na susretu s predstavnicima privremene skupštine autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zamenik rukovodioca frakcije Pravedna Rusija u Državnoj dumi RF Mihail Jemeljanov». (1) Ovu vest Glasa Rusije od 29. oktobra može lično da potvrdi i autor ovih redova, s obzirom da ih je svojim ušima čuo u prostorijama Dume u Moskvi, u sklopu delegacije Skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Čulo se sve ono što bi na temu Lazareve zemlje trebalo da se  najpre čuje u Beogradu, uz iskrenu konstataciju, izrečenu bez ikakvih primesa relativizacije, da je Srbija konstantna meta zapadnih sila zato što se na nju gleda kao na najpouzdanijeg ruskog saveznika u ovom delu sveta, i da je napad na Srbiju ustvari napad na Rusiju.

Lepo je bilo posmatrati predsednika Skupštine, Slavka Stevanovića, i srdačan prijem koji mu je upriličen u najvišem zakonodavnom telu jedne od vodećih svetskih država, u kojem je saslušan sa najvećom pažnjom, predustretljivošću i razumevanjem. Onako kako trenutno ne može biti ni saslušan ni primljen u onome što se danas naziva Skupštinom Srbije, telu koje svaki dan kao da traži nove načine da prekrši ustav na koji je vladajuća većina položila zakletvu – dok ga taj isti Stevanović, inače dugogodišnji direktor poreske uprave u Leposaviću, brani, u ne može biti neprijateljskijem okruženju. Ustvari – sirotog Stevanovića čak više ne primaju ni u opštini Leposavić. Ali –  šta je ruska Duma naspram tako visokih institucija? Možda ni Mihaila Vasiljeviča Jemeljanova ne bi primili u opštini Leposavić – trenutno pod upravom potpuno nelegalno postavljenog privremenog opštinskog veća. A možda ni Putina? A, zašto i bi? Em stoje uspravno naspram Zapada, em ne priznaju nezavisnost «Kosova», em su protivnici gej-parada. Pokazale bi im leposavićke demokrate šta je istinska demokratija: prijavljivanje ljudi za glasanje bez njihovog znanja, neovlašćeno ustupanje ličnih podataka građana drugoj, nepriznatoj tvorevini, predvođenoj licima sa poternice, (2) pretnje ljudima da će da ostanu bez posla ako ne glasaju, pretvaranje prisustva predizbornim skupovima državne liste u «radnu obavezu»… (3) Šta Rusi znaju šta je demokratija…?

Nažalost, nehumani pritisci kojima se beogradske vlasti služe da bi primorali Srbe na KiM – a posebno one na doskoro tvrdom severu – da glasaju i sami sebi namaknu omču oko vrata, neizostavno su se našli na dnevnom redu sastanka. Ali ne kao ređanje pritužbi na račun formalno svoje države, već kao upoznavanje Rusije, stalne članice Saveta bezbednosti UN i uticajnog člana OEBS, sa načinima na koji se krše skoro univerzalno prihvaćene demokratske norme. – norme koje je sam «demokratski» Zapad, koji sada zdušno podržave ove nakazne izbore, malte ne nametnuo ostatku sveta. Da ne bi i Rusija sama bila uvučena u olako priznavanje rezultata «izbora» kojima se ne bi ponosili ni nekadašnji latinoamerički diktatori. I, više od toga. Da se ruska diplomatija podseti da čak ni minimalni standardi koje je ruski ambasador istakao kao nužni minimum u Savetu bezbednosti UN krajem avgusta ove godine – omogućavanje više od 200.000 izbeglih da glasaju, i statusna neutralnost (4) – nisu ni približno ispunjeni.

Na stranu današnja nouveau rouge-noir Srbija, postoji li i jedan zapadni institucionalni forum koji bi danas bio spreman da otvori svoja vrata i sasluša jednog Slavka Stevanovića, Marka Jakšića, Radenka Nedeljkovića i ostale kosovo-metohijske Srbe čija su osnovna građanska, ljudska i humanitarna prava ugrožena varvarskom «predizbornom kampanjom» na prostoru KiM, i čija će prava posle 3. novembra skoro sigurno biti daleko ugroženija kada se bude počelo sa još konkretnijim pokušajima saterivanja preostalog slobodnog naroda na KiM pod vlast Tačijeve narko-države? Kome se više na Zapadu žaliti na odustvo demokratije i osnovnih demokratskih glasačkih normi, na nameštene izbore sa unapred poznatim «pobednicima», na masovna kršenja prava na privatnost i integritet ličnih podataka? Kome se žaliti u samoj evro-Srbiji, prepunoj pijavica koje isisavaju ostatke ostataka životnih sokova iz srpskog državnog organizma, na ime astronomskih plata za promovisanje «najsavremenijih evropskih –  dabome i svetskih – demokratskih standarda i normi»? U evro-Srbiji Aleksandra Vulina, jednog od simbola kraha ovdašnje «demokratije» – ali i kraha šminkerskog levičarenja šminkerskih «buntovnika» u svim varijacijama duginih boja, pa i crnoj.

Bog visoko, Rusija daleko? Samo za one koji neće ni da se potrude, pa bi da racionalizuju svoju malodušnost ili opravdaju što su legli na rudu kad je najteže i pogazili sve ono zašta su se ranije privatno ili javno zalagali. A dolazak kod ruskih prijatelja nije nikakvo prošenje za pomoć, kukanje, prenemaganje. Ti prijatelji znaju, kao što je na sastanku u Dumi i istaknuto, da se Rusija, boreći se za Srbiju, bori i za sebe, kao i obratno. Rusko-srpske veze su neraskidive. I ne samo one krvne, istorijske ili duhovne. Ovde se radi i o civilizacijskim vezama u savremenom kontekstu, u vreme uspona različitih oblika anti-civilizacije na Zapadu. Stoga, ako su danas u kontekstu tog «normalnog sveta» kojem, očiju uperenih u «svetlu budućnost», navodno teži predsednik Vlade Srbije, Srbi i Rusi poprilično usamljeni u zajedničkoj nelagodi pred prekonoćnim legitimisanjima trgovaca ljudskim organima i surovih terorista i njihovim «ribrendiranjima» u samouvereno nasmejane «državnike – neka tako i bude. Ako, prema Edmundu Berku, jedan čovek sa uverenjem čini većinu – šta li su tek narodi  okupljeni oko čvrstih uverenja? Rečima pukovnika Kilgora iz «Apokalipse danas» – to miriše na pobedu. A vrata te pobede su odškrinuta, na severu Kosova i Metohije, današnjoj srpskoj Sparti.

Iskušenja će, naravno, biti još. U Dumi bi 12.11.2013. trebalo da bude predložena rezolucija o nepriznavanju Jahjaginih kvazi-izbora. Situacija u kojoj Rusija ne priznaje rezultate «izbora» koje se zvanični Beograd iz petnih žila upravo upinje da prizna – bila bi više nego zanimljiva. Možda i prelomna.

______________________________________

(1) http://serbian.ruvr.ru/2013_10_29/Rusija-ne-priznaje-rezultate-lokalnih-izbora-na-Kosovu/

(2) http://www.sapkim.org/saopstenja/neoborivi-dokaz-o-neregularnosti-tzv-lokalnih-izbora-na-kosovu/

(3) http://www.sapkim.org/mediji/radna-subota-kada-dacic-dolazi-u-gracanicu/

(4) http://www.nspm.rs/hronika/un-predstojeci-izbori-na-kosovu-su-od-kljucnog-znacaja.html

Izvor: Fond Strateške kulture