Редовни избори за руску Думу заказани су за 19. септембар, тачније за период од 17. до 19. септембра, јер је омогућено и гласање преко интернета за гласаче који су изабрали да се региструју на тај начин. Овај изборни циклус спроводи се у доба глобалне кризе изазване пандемијом вируса корона, у тренутку када су руско-амерички односи на најнижој тачки од завршетка Хладног рата и у сенци краткотрајног протестног таласа прошле зиме, после чега је уследио обрачун власти с несистемском опозицијом. Успорен економски раст, санкциони притисци, све већи утисак изолованости од Запада, па и у културном смислу, вечно рвање с Украјином и милитаризација јавног дискурса, друштвени замор од дводеценијске доминације Јединствене Русије – све су то фактори који код власти изазивају нелагоду и донекле несигурност.

Да ли то значи да Русију очекују битне промене или ће се све наставити по старом, рећи ће нам подаци.

Упоредна анализа

Досад су одржана четири изборна циклуса за Државну думу откад на њима учествује Јединствена Русија, а председник Руске Федерације је Владимир Путин. Укупно је било седам изборних циклуса од првих вишестраначких избора у Русији после 1917. године (Руско царство је имало вишепартијски систем у периоду 1905-1917). Прва три сазива од 1994. до 2003. године обележена су интензивном партијском конкуренцијом, а као највећа појединачна партија наметнула се Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ). Циклуси од 2003. до последњих избора за Думу 2016. показали су стабилну доминацију владајуће партије Јединствене Русије.

На изборима 2003. године Јединствена Русија самостално осваја 223 од 450 мандата, што је 49 одсто од укупног броја мандата. Након избора очекивано формира већинску фракцију која располаже са чак 304 посланичка места (67 одсто), у коју укључује многобројне независне кандидате, прелетаче из других странака и све посланике Народне партије која се улива у Јединствену Русију. У Русији се често говори о квалификованој или уставној већини, то јест броју посланика који је потребан за измену Устава и за оспоравање председничког вета. У циклусу 2003. године Јединствена Русија располаже не само апсолутном већином мандата (51 одсто) потребном да самостално формира Владу већ и квалификованом већином.

На изборима 2007. године Јединствена Русија бележи још бољи резултат – 315 од 450 мандата у Думи, то је 70 одсто. У следећем изборном циклусу 2011. Јединствена Русија бележи озбиљан и засад једини пад броја мандата у својој историји – осваја 238 посланичких места у Думи (52 одсто) што јој ипак даје танку апсолутну већину, иако губи квалификовану. Пад рејтинга ЈР у овом тренутку повезан је с последицама економске кризе 2009. и умереним падом рејтинга Владимира Путина, који је био на врхунцу популарности у прва два мандата до 2008. године и након присаједињења Крима (што хронолошки долази касније, наравно).

На последњим изборима 2016. Јединствена Русија узима максимални број мандата у сва четири изборна циклуса и прави велики повратак – 343 од 450 или 76 одсто. Вреди истаћи да је изборни систем за време ова четири циклуса значајно мењан – избори 2003. и 2016. спроведени су по мешаном систему (пола посланика се бира у једномандатним изборним окрузима по већинском систему, друга половина по партијским списковима на нивоу читаве државе), док су избори 2007. и 2011. спроведени по пропорционалном систему с високим изборним прагом од седам одсто.

Треба разумети и да је руска Дума доњи дом парламента, то јест да постоји и горњи дом који се званично назива Савет федерације, а незванично и Сенат. У Русији није актуелан парламентарни систем власти у коме пуноћом власти располаже парламентарна већина и њеном вољом изабрана влада – већ председник Русије има широка овлашћења која умногоме надилазе парламентарна по важности. Укратко, функција председника је најважнија политичка функција у Русији, и политички и психолошки. Избори за Думу могу да буду показатељ слабљења вере бирача у неприкосновеног лидера државе Владимира Путина, али не могу да промене то стање.

Председник Русије Владимир Путин током говора на конгресу Јединствене Русије, Москва, 24. август 2021. – Фото: kremlin.ru

Прогнозе

Прогнозе засноване на истраживањима јавног мњења указују на то да је Јединствена Русија сигуран победник избора и у актуелном циклусу. Међутим, колика ће та победа бити – отворено је питање. Јасно је да ЈР поново очекује пад броја освојених мандата, никакви су изгледи да задржи готово невероватних 76 одсто (343) мандата. Државни институт за истраживање јавног мњења ВЦИОМ, чији су подаци меродавни и поклапају се умногоме с подацима независних истраживачких центара, прогнозира да ће Јединствена Русија освојити између 41 и 44 одсто гласова по партијском списку, дакле по пропорционалном систему какав налазимо у Србији. У обзир се, наравно, не узимају грађани који су изјавили да неће изаћи на изборе, док се очекује излазност 48-50 одсто, што је на нивоу избора из 2016. године. Релативно ниска излазност показује растућу апатију руског бирачког тела изазвану недовољном партијском понудом.

Број мандата, међутим, не зависи само од процента гласова који ће освојити Јединствена Русија већ и од броја партија које ће прећи цензус од пет одсто. Најреалистичнији сценарио је да у Думу уђу четири партије као што је сад случај, то су – ЈР, КПРФ, Либерално демократска партија Русије Владимира Жириновског и коалиција Праведна Русија – Патриоте – За истину Сергеја Мирнова и познатог руског писца Захара (право име – Јевгениј) Прилепина. У том случају Јединствена Русија осваја 52 одсто мандата (117 места) као и 2011, када је забележила најнижи резултат. Међутим, ако би у Думу ушла још и пета партија Нови људи, која се креће између четири и шест одсто популарности, број мандата добијен по пропорционалном систему за ЈР би износио 48 одсто (109 места), што већ даје разлога за бригу. Постоји и шанса да у Думу доспе и шеста странка – Партија пензионера, тада би удео мандата Јединствене Русије пао на 45 одсто (102 места). Партија пензионера засад има популарност која не превазилази четири одсто.

Мора се напоменути да ове процене нису коначне, не зато што се анкете понекад показују као непрецизне, или зато што се од 9. септембра, када је истраживање спроведено, до 19. септембра, када ће бити гласање, расположење бирача може променити, већ и због тога што није узета у обзир друга половина мандата у Думи која се расподељује на основу већинског изборног система. За ту процену било би неопходно спровести појединачно истраживање за сваки од 225 изборних округа, колико је резервисано за посланике изабране по већинском систему. На изборима 2016. године Јединствена Русија је победила у 203 једномандатне изборне јединице од укупно 225, што је 90 одсто од укупног броја мандата доступних по већинском систему. По најконзервативнијим проценама истраживања јавног мњења, Јединствена Русија ће освојити минимум 143 мандата по једномандатним јединицама, по подацима независних истраживања. По конзервативним проценама (102 + 143 = 245 места), Јединствена Русија осваја апсолутну већину мандата (54 одсто), али губи квалификовану већину. Дакле, свеједно пребацује најнижи резултат из 2011. године када је освојила 238 мандата. Као што можемо видети, већински изборни систем увек фаворизује најснажнију партију и пружа јој диспропорционално више мандата у односу на популарност коју најснажнија партија ужива средњестатистички посматрано.

Најреалније процене говоре да ће Јединствена Русија освојити 174 мандата по већинском систему, што би износило 291 мандат када се додају најреалније процене за број освојених мандата по пропорционалном систему (117 места). Број од 291 мандата износи 64 одсто од укупног броја посланичких места у Думи, што значи да Јединствена Русија и даље тешко може доћи до квалификоване већине, која представља психолошки праг пре свега, јер су уставне промене већ прогуране кроз Думу претходног сазива. Прави језичак на ваги представљаће 12 једномандантих изборних јединица у којима кандидати ЈР имају озбиљну конкуренцију, што би довело број освојених мандата по већинском систему на 186 посланичких места (најоптимистичнија процена). Са ових 12 мандата добија се квалификована већина (67 одсто). Ваља имати у виду да се избори у једномандатним окрузима проводе по систему једног круга – побеђује кандидат који има највише гласова у односу на конкуренте, не тражи се апсолутна већина (51 одсто) гласова као у систему с два круга.

Уколико сумирамо релевантне податке, долазимо до општег закључка да Јединствена Русија и у најгорем случају задржава апсолутну већину мандата и биће способна сама да формира владу, док достизање квалификоване већине изгледа као врло тежак посао, јер зависи и од једномандатних округа с високим степеном конкурентности, као и од броја партија које ће ући у парламент (сценарио са четири, пет или шест партија, где појава сваке нове партије умањује удео Јединствене Русије у расподели мандата).

Владимир Путин стиже на конгрес Јединствене Русије у пратњи Дмитрија Медведева – Фото: ЕПА-ЕФЕ/Сергеј Илнитски

Протестни потенцијал и дестабилизација

Пошто смо се уверили да Јединствена Русија неће бити поражена на изборима, чак и по најконзервативнијим прогнозама, иако ће доживети велики пад мандата у поређењу с претходним циклусом из 2016. године, треба размислити и о томе шта следи после избора. Индикативно је да су посматрачи ОЕБС-а одбили да учествују у надгледању тока избора на терену, први пут од 1993. године. Оваква одлука јасно говори о томе да ће западни центри моћи кренути у снажну кампању делегитимизације избора после њиховог завршетка.

ОЕБС је као званични разлог истакао ограничење броја посматрача које може послати на појединачна бирачка места, што је увела Централна изборна комисија Руске Федерације као део противепидемијских мера. Представници ОЕБС-а сматрају ова ограничења вештачким и подвлаче да их онемогућавају да спроведу ефикасни надзор над изборним процесом. Као и хиљаду пута досад, епидемија вируса корона се политизује и инструментализује. У прошлом извештају ОЕБС-а за изборни циклус 2016. године пише да су избори организовани транспарентно, али да је регистровано много неправилности у раду месних бирачких одбора. Узимајући у обзир кампању усмерену против Белорусије и тамошњег изборног процеса, лоших односа САД и Руске Федерације, готово је извесно да ће овај изборни циклус западни центри блиски Сједињеним Државама највише доводити у питање.

У самој Русији протестни потенцијал је тренутно веома низак. Несистемска либерална опозиција је у организационом смислу готово у потпуности разбијена. Алексеј Наваљни је иза решетака, његова организација – Фонд за борбу против корупције је стављена ван закона и проглашена екстремистичком, његови видни сарадници су напустили Русију. Истакнути либерални медији „Медуза“ и „Дожд“ недавно су означени као страни агенти, што не значи да не могу наставити са својом делатношћу, али ће им то бити знатно теже јер ће се налазити под константном административно-финансијском контролом. Затворен је и медиј дисидентског тајкуна Михаила Ходорковског – „Отворени медиј“, руски орган за контролу интернета Роскомнадзор блокирао је сајт поменутог гласила.

Протести су апсолутно пресечени, они не постоје. То даље не значи да протестни потенцијал међу младим урбаним припадницима средње класе изостаје, али нема никакве организационе базе. У том контексту, нереално је очекивати дестабилизацију унутрашње ситуације у Русији у вези с изборима. Веће су шансе да ће поједине западне силе користити „изборне неправилности“ како би оптуживале Русију за недостатак демократије и тако покушати да око те теме окупе остале западне неолибералне државе са циљем увођења нових санкција. Предводник овог подухвата биће Сједињене Америчке Државе. Узимајући у обзир тренд смањења глобалног спољнополитичког утицаја САД, ова стратегија ће бити тешко остварљива.


Извор: Печат/Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Путин, Јединствена Русија и избори за Думу

* Обавезна поља