Putinova „Direktna linija“ 17. put

Ruski predsednik Vladimir Putin tačno je 4 sata i 8 minuta odgovarao na pitanje ruskih građana u okviru tradicionalne „Direktne linije“, koja je održana 17. put. Građane su najviše interesovala pitanja iz oblasti zdravstva, obrazovanja, spoljne politike, socijalne sfere…

U jednom trenutku je došlo do DDoS napada iz inostranstva na „direktnu liniju“, ali je ona sve izdržala bez posledica.

Osvrćući se na saopštenja da je „direktna linija“ – „predstava specijalnih službi“ ruski predsednik je sa osmehom rekao da to nije tako. Po njegovim rečima, u pitanju je oblik rada na rešavanju problema i traganju za njihovim rešenjima. Nekad se takva rešenja nalaze direktno kroz dijalog.

Među prvim pitanjima bilo je: da li ste osećali stid u nekoj prilici kao šef države?

Putin je rekao da jeste i ispričao kako mu jednom prilikom jedna žena pala pred noge i predala parče papira na kojem je bila ispisala svoju molbu, a njegovi pomoćnici su tu njenu molbu bili izgubili.

Socijalna sfera

Putin je javno zatražio od nadležnih da se proveri obraćanje jednog građanina, koji je saopštio da radi za 10.000 rubalja (oko 130 evra), naglasivši da je to protiv zakona i zatraživši da se preduzmu adekvatne mere.

Govoreći o standardu stanovništva Putin je istakao da građani Rusije žive teže, pošto se pre nekoliko godina Rusija suočila sa nekoliko šokova, koji su potkopali domaće tržište i negativno se odrazili na socijalnu sferu. „Podsetimo, pre nekoliko godina smo se suočili sa nekoliko šokova – to čak nisu spoljni šokovi, u vezi sa takozvanim sankcijama ili spoljnim ograničenjima, već sa situacijom na tržištu naše tradicionalne robe koju izvozimo – nafte, naftnih proizvoda, gasa, metala, hemijskih proizvoda i nekih drugih proizvoda. Zato se kod nas pojavio takav neprijatni element u ekonomiji i u socijalnoj sferi“, rekao je Putin, ali i zaključio da se situacija stabilizuje i poboljšava, pri čemu je posebno naglasio važnost podizanja standarda građana i njihove sigurnosti.

Posledice sankcija

U okviru odgovora na jedno od pitanja Putin je saopštio koliki su gubici izazvani sankcijama.

„Nismo se svađali ni sa kim, niti nameravamo da se svađamo“, odgovorio je Putin na pitanje šta će biti ako se Rusija „pomiri“ sa zapadnim državama.  „Od 2014. godine, Rusija je zbog sankcija izgubila blizu 50 milijardi dolara, Evropa – 240 milijarde dolara, SAD – 17 milijardi dolara, a Japan 27 milijardi dolara“, dodao je on, govoreći o gubicima koji su posledica ograničavajućih mera koje je Zapad uveo Rusiji nakon što je Krim ponovo ušao u njen sastav.

Predsednik Putin je pomenuo i uspeh u izvozu poljoprivrednih proizvoda koji je primetan poslednjih godina i direktna je posledica prestrojavanja pod sankcijama. „Da je neko pre 10 godina rekao da će Rusija izvoziti poljoprivredne proizvode u vrednosti od 25,7 milijardi dolara, nasmejali bi mu se u lice“.  On je izneo očekivanje da će ruska poljoprivreda do 2024-te stići do godišnjeg izvoza od 45 milijardi dolara.

Pri tome, smatra da je teško verovati da će se odnos Zapada prema Rusiji uskoro promeniti. Putin je dodao da će SAD i dalje kočiti Rusiju kao globalnog konkurenta u ekonomiji, kao što to sada rade sa Kinom preko „Huaveja“. „Teško je verovati da će se odnos Zapada prema Rusiji uskoro promeniti“, zaključio je on.

Odnos prema Ukrajini

Putin se prvo osvrnuo na priče da je Rusija okupirala Donbas. „Optužuju nas da radimo na okupaciji Donbasa. To je čista glupost, laž“, naglasio je on a zatim se osvrnuo na novog ukrajinskog predsednika:

„Zelenski je talentovan i duhovit čovek, ali ono što se sada događa u Ukrajini uopšte nije smešno“. Konflikti se ne mogu rešiti bez dijaloga sa samoproglašenim republikama, koji Zelenski odbija. „Ništa se ne dešava, blokada se pojačava“, ukazao je predsednik Rusije.

On je obećao „maksimalno uprošćavanje i liberalizaciju davanja državljanstva Ruske Federacije onim Ukrajincima koji to žele“.

Spoljna politika i odbrana

Govoreći o ovim temama Putin je ukazao da neke zapadne zemlje ponavljaju negativno iskustvo SSSR i pokušavaju da drugim zemljama i narodima nametnu svoj način života: „Oni prave greške koje je pravio SSSR. Smatraju sebe imperijama i sprovode imperijalnu politiku“.     

U tom kontekstu je za svoju zemlju rekao: „Rusija ne teži da bude supersila i da nameće drugim državama i celim regijama bilo šta. Mi ne želimo da se vratimo u stanje kada je SSSR nametao drugima, uključujući istočnu Evropu. To je kontraproduktivno. To je preskupo, a nema ni istorijsku perspektivu“ – naglasio je ruski predsednik.

Upitan – hoće li biti rata između SAD i Irana, Putin je odgovorio da do takvih pitanja dolazi jer američki predsednik Donald Tramp ne održava ovave konferencije za svoje građane. On je dodao da bi upotreba sile protiv Irana zbog incidenta u Omanskom zalivu imala katastrofalne posledice za region. I dodao: „Ko hoće mir – mora da se sprema za rat“, pa nastavio:

„Rusija je jedina velika vojna sila koja smanjuje budžet za odbranu i nije među liderima po vojnim rashodima“. Prema njegovim rečima, ispred Rusije su SAD, Saudijska Arabija i druge države. Prema rashodima, Ruska Federacija se nalazi tek na sedmom mestu i stalno smanjuje rashode. „Bez obzira na skromna sredstva koja izdvajamo za odbranu, Rusija ne samo da osigurava nuklearni paritet, već je dva-tri koraka ispred (ostalih) po savremenom naoružanju“, istakao je ruski predsednik, podsetivši na staru mudrost „Ako želiš mir, spremaj se za rat“. Ali, Putin je naglasio da je odraz moći države pre svega ekonomija, a ne naoružanje.

Govoreći o odnosima sa SAD Putin je naglasio kako je „Rusija spremna za dijalog sa SAD onoliko koliko je na njega spreman Vašington“. Međutim, to neće biti jednostavno. „Sankcije su velika greška SAD. Nadam se da će to jednom shvatiti“, rekao je Putin i naglasio da vezano za Siriju „Rusija ne trguje saveznicima i principima“.

Predsednik RF je naveo da je Moskva SAD više puta predlagala dogovor o pravilima za sferu sajber-bezbednosti, ali da zasad nikakav odgovor nije dobila, što je nazvao „velikom američkom greškom“.

O Rusiji devedesetih

Govoreći u jednom trenutku o devedesetim godinama Putin je podsetio da je Rusija devedesetih godina bila na ivici raspada.

„Neću da nazovem bandom ljude koji su upravljali državom devedesetih godina. Međutim, želim da istaknem da je u to vreme bila potpuno uništena socijalna sfera, industrija, vojna industrija, Oružane snage su bile praktično uništene… Doveli su državu do građanskog rata, do krvoprolića na Kavkazu. Država je bila na ivici da izgubi suverenitet i da se raspadne. Naravno, ljudi koji su radili ‘90-ih godina nisu svi krivi za to, ali sigurno ima i onih koji za takvo stanje treba da odgovaraju“, rekao je predsednik Putin.

O tržišnoj ekonomiji

Odgovarajući na jedno pitanje o ulozi države u ekonomiji Putin je izneo sledeći stav:

„Ne postoji čista tržišna ili čisto administrativno-komandna ekonomija. Kombinovana je prisutna u celom svetu. Čim počnu problemi u ekonomiji, raste uloga države. Čim se situacija smiri, država izlazi iz ekonomije“, objasnio je Putin, naglasivši da se države sa kombinovanom ekonomijom, poput Kine ili Indije, brže razvijaju.

Ostala zanimljiva pitanja

Na pitanje građana da li je Putinu dosadilo da bude predsednik, ruski lider je odgovorio: „Da mi je dosadilo ne bih se kandidovao za četvrti mandat“

Komentarišući hapšenje ruskog novinara Ivana Golunova pod sumnjom da je posedovao narkotike ruski predsednik je istakao da takvi slučajevi ne treba da se ponove. „Generali su otpušteni. Nadam se da će biti izvršena istraga kako bi se otkrili krivci koji su stvorili tu nenormalnu situaciju“, dodao je predsednik. On smatra da je potrebno pojačati kontrolu delatnosti policijskih organa.

Naglašavajući značaj stalne borbe protiv korupcije Putin je rekao: „Osećam odgovornost. Borba protiv nje mora biti transparentna i da ima neki rezultat“.

Ruski lider je posebno naglasio da objedinjavanje Rusije i Belorusije u jednu državnu „nije aktuelno“.

Za 17. Putinovu direktnu liniju do početka emisije stiglo je oko 1,5 miliona pitanja. Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Putin je pogledao veliki broj pitanja i razvrstao ih po prioritetima, a ove godine će od gubernatora, ministara i članova Vlade tražiti izveštaj o aktuelnim pitanjima koja muče građane.

Izvor: Sputnjik, Agencije, CEOPOM Istina