Rusija protiv Anti-Rusije

Mi u Ukrajini ratujemo sa Anti-Rusijom. Ratujemo žestoko. Ali Anti-Rusija – to je sama Rusija devedesetih godina, to je i danas u mnogome naša elita, gotovo u potpunosti naša estrada i naša umetnost, naše obrazovanje, naš način razmišljanja. I mada je u smrtonosnoj borbi sa Anti-Rusijom prava Rusija počela postepeno da se uobličava i projavljuje, mi smo još uvek u prvoj fazi. Ovo su porođajne muke budućnosti.

U međuvremenu, vodi se bitka sasvim anti-Rusije i ne baš anti-Rusije. Drugim rečima, Rusija nije ono što je sada, već ono što tek treba u punoj meri da postanemo.

Suštinski, unutrašnja SVO još nije počela. Iako su se prvi simptomi već osetili. Ali to je samo nagoveštaj, skica katastrofe koja se približava. Avaj. Uostalom, mi kao da ne izvodimo zaključke, ili ih izvodimo, ali su potpuno pogrešni.

Čim pokušamo da bar nešto shvatimo i našu unutrašnju Anti-Rusiju isteramo na čistac, otvara se pravi ponor izdaje. I zastrašujuće ga je pogledati. Začeprkajte u bilo kom pravcu, i ispod nategnute optimističke, neiskrene i ne naročito ubedljive propagande izbijaju jasne konture našeg sopstvenog osenčenog identiteta.

Ako se prava Rusija ne bude borila protiv Anti-Rusije, ona će konačno nestati iz istorije.

Sve je jasnije da situacija na spoljnim frontovima direktno zavisi od situacije na unutrašnjim frontovima. Kad izdajnici masovno beže, spoljni neprijatelji se povlače. Kad se izdajnici vraćaju ili dižu glave, naš front počinje da podrhtava. Anti-Rusija sa obe strane fronta! Samo u različitim koncentracijama. I zato naši ratni heroji postaju subjekti istorije, istinski izvor preporoda Rusije. Putin je jasno rekao: veterani SVO su osnova buduće vladajuće elite. Rusija se kroz ovu smrtonosnu borbu preporađa.

Pobeda je iznad svih pravila

Vlasti Rusije pokušavaju da pokažu da se tokom rata u Ukrajini pridržavaju određenih pravila. Zapad od samog početka Specijalne vojne operacije – a zapravo, od 2014. godine, od Krima – smatra da je Rusija pravila (korisna Zapadu) prekršila. A i da ih nije prekršila, ni to ne bi ništa značilo. Dakle, Zapad protiv Rusije igra bez pravila. Njemu je važno da Rusiju porazi i „dekolonizuje”, kao minimum da je maksimalno oslabi i pokori, odnosno da je vrati u devedesete. Koja cena se može platiti za ovo? Bilo koja, osim direktnog nuklearnog sukoba. A sve ostalo može biti preduzeto.

Rusija, pak, gradi svoj autonomni sistem pravila, a Zapad o tome uopšte ne vodi računa. I čak se ne pretvara da o tome vodi računa. Svako samoobuzdavanje Moskve u ratu Zapad tumači kao slabost. I pritiska dalje.

Ukrajina se odavno ponaša totalno iracionalno. Što više gubi, to bešnje grize. To je oblik životinjskog besnila – tako smrtno opasni postaju rakuni i veverice koje su pobegle iz šume i koje vodi mračno ludilo. Tu uopšte nema nikakvih pravila. I zbog toga za ukrajinske vladare opsednute demonima, izazivanje nuklearnog sukoba nije samo nešto prihvatljivo, već nešto poželjno.

Da bismo pravilno napredovali u ratu, mi moramo izgraditi realističniji sistem izazov-odgovor. Pre upotrebe taktičkog nuklearnog oružja i strateškog nuklearnog oružja, još uvek postoji prilično veliki spektar intenziviranja sukoba zasnovanog na konvencionalnom oružju. I mnogi registri još nisu uključeni. Jer to proističe iz pravila. Pravila ne dozvoljavaju.

Ali ako pravila postoje samo za jednu stranu, a za Zapad, pa tim pre za opsednute u Kijevu, jednostavno ne postoje, onda to više nisu pravila. Jezik koji razume samo jedan učesnik u dijalogu i nije neki jezik. On nije dobar ni za šta. Na kraju krajeva, ta pravila ni u zemlji nikome nisu potrebna niti ih iko razume.

Same pretnje – da ćemo odgovoriti ako zatreba, i da imamo čime – očigledno nisu dovoljne. Hajde da odgovorimo. Ako imamo čime, onda je pravo vreme. A ako nemamo, onda se i to može rešiti – hajde da pronađemo i napravimo čime. Po mogućnosti snažno, ciljano i veoma zastrašujuće. Jer se besnilo ne leči. Od toga se mora krenuti.

Krim će biti napadnut, a biće napadnute i naše stare teritorije. Oni ih već napadaju.

Nećemo još stići do Zapada – opet pitanje taktičkog nuklearnog oružja i strateškog nuklearnog oružja. To je poslednji argument. Ne pretposlednji.

Ali ponešto možemo preduzeti protiv opsednutih. Verovatno je sad vreme kad to možemo.

U suprotnom, naše pretnje postaju olake.

Mi držimo front — i to herojskim naporima naših ljudi. Teško je, ali držimo se, i neprijatelj trpi kolosalne gubitke. Ali ovde je potrebno još nešto. Najbolje – oštro, neočekivano, žestoko i kobno za neprijatelja. Pobeda je iznad svih pravila, koja su u našoj situaciji generalno besmislena. I ništa manje od Pobede neće nam odgovarati.

Izvor: Iskra/Stanje Stvari