Ukrajinski nacionalizam ne vidi Ruse kao braću

Mi ne ratujemo  sa „braćom“. Mi smo u ratu sa, izbezumljenim od krvi, manijacima. Mi smo u ratu sa državom u kojoj je rusofobija podignuta na rang nacionalne politike. Nijedan manijak nikada nije stao svojevoljno, pa tako i Ukrajina nikada neće stati u svojoj želji da nas pobije i „umre za pravo da budemo homoseksualci“, kako je rekao jedan poljski humorista.

Više puta sam govorio da, u najvećoj meri ukrajinska nacija ne postoji, već je to politička orijentacija. Da bi neko bio „Ukrajinac” ne mora čak ni da govori ukrajinski jezik (koji se takođe tek formira).

Ukrajinci su Rusi, koji su sebe ubedili da su nešto posebno,  da su više evropejskiji, više rasno čistiji i da su oni ispravniji Rusi. Čitava istorija ukrajinskog nacionalizma proizilazi upravo iz ove teze o pravim i pogrešnim Rusima. Tojest, u sistemu ukrajinskog nacionalizma (pa čak i maloruskog separatizma) Rusi nikada nisu posmatrani kao braća. Uvek, ponavljam uvek, od dela istoričara Kostomarova, i Rus i Moskva su smatrani tlačiteljima, gušiteljima slobode, nesrećnim nesporazumom na putu ka sreći, neprijateljima.

Sve ove godine nakon raspada SSSR-a, ovaj kult „posebnosti“, rasne čistote, kult nacionalizma i percepcija Rusa kao iskonskih neprijatelja, bili su glavni narativ ukrajinske politike. Odnosno, dok smo ovde govorili o „braći“, bilo je pojedinaca, svakako posebno nadarenih građana, koji su pisali pesme o „ukrajinskoj braći“ kao odgovor na majdanske reči „nikada nećemo biti braća“.

A za to vreme u Ukrajini su izgradili antirusku državu, na osnovu kulta u kome se Rusi smatraju drugorazrednim stvorenjima (odnosno nižom rasom). Odnosno, streljanje i mučenje zatvorenika za Ukrajince uopšte nije zločin. U ideologiji u kojoj su živeli poslednjih trideset godina, ovo je nešto kao čin odmazde nad prokletim Moskovljanima u ime Ukrajine, koja je vekovima bila ugnjetavana. Ne šalim se.

Pa, ne zaboravimo na kult smrti koji je nastao u Ukrajini (i moje kolege i ja smo dosta pisali o tome), ukorenjen u paganskim kultovima crnih boginja, boginja smrti. U takvim kultovima, tačnije u ukrajinskom političkom kultu, ubistvo neprijatelja (posebno zarobljenika) je deo ritualnog obožavanja Ukrajine. To je prinošenje krvne žrtve. U ukrajinskoj verziji, idol je nacija i sama Ukrajina.

Dakle, nema potrebe za iluzijama, kako s pravom pišu moje kolege. Ukrajinska vojska puca na mirne gradove Donbasa, jer ideološki doživljavaju stanovnike ovih gradova kao nešto poput bubašvaba. A ubijanje zatvorenika je praktično ukrajinski podvig. I sve se to može zaustaviti samo likvidacijom ukrajinske državnosti u njenom sadašnjem obliku.

„Samo po obliku, ova stvorenja, stvorenja, stvorenja pojedinci, pripadaju ljudskoj zajednici. Ali po suštini, monstrumima i poluljudima.“

Ovaj diktat o Rusima i Rusiji pisali su u septembru 2014. godine u jednoj običnoj odeskoj školi obični učenici 11. razreda. Proučavali su sinonime. Zadatak je bio da se „podvuče ono što je neophodno”: stvari, stvorenja ili osobe. Međutim, imajte na umu da se uz svu raznolikost ovih sinonima, njihovo značenje gotovo ne menja. Glavno u tekstu za ukrajinske školarce, već su istakli odrasli.

Prevod i obrada – Marija Ivanova/CEOPOM Istina

Izvor: CEOPOM Istina