S nadom u obnovu samostalnosti Srbije

Beograd je 16.oktobra dočekivao predsednika Rusije V.V.Putina. Poseta je namenjena proslavi 70.-godišnjice oslobođenja Beograda od nemačko-fašističkih osvajača. To je bile treća Putinova poseta Beogradu. Reklo bi se – uobičajena diplomatska aktivnost, rutinski posao. Ali reakcija SAD  u vezi sa njom je bila oštra. Proslavu godišnjice oslobođenja, sa vojnom paradom, održanom prvi put od 1985.godine, Vašington je smatrao za neumesne. Srbiju su upozoravali da  Zapad  može negativno da reaguje. Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi je postavio retoričko pitanje: „Zašto Putin uopšte dolazi?“, podvlačio je da mu se ne dopada ni „kontekst“ posete, ni pojačana pažnja prema samom datumu i predsedniku Rusije.[i] Tim Džuda, engleski novinar  je, ne poštujući diplomatsku etikeciju, izjavio  da  parada koja se priprema  predsedniku koji je „upotrebio armiju kako bi razorio Ukrajinu“ izgleda  jadno.[ii] Kao, tužno mu je što parada za predsednika SAD ili Albanije u Beogradu ne bi ni bila organizovana. Ukratko – Srbi su dobili „žuti karton“  zbog takvog svog ponašanja na putu ka Evropi. Američki senator Kristofer Marfi, koji je Srbiju posetio baš uoči Putinove posete,   preporučio je Srbima da još jednom razmisle o drugim načinima za rešavanje energetskih problema i podvukao da su SAD donele novu strategiju u oblasti energetike: ne samo jedan, već više isporučilaca.[iii] Osim toga, obećao je Beogradu da će ekonomska saradnja da se proširi, i to isporukom američkih proizvoda  srpskom tržištu.

Evropska unija nije mogla da se pobuni protiv Putinove posete Beogradu, ali komesar EU za pitanja proširenja Johanes Han je rekao da odluka o učlanjenju Srbije u EU zavisi od solidarnosti Beograda  sa spoljnom politikom EU, odnosno i pridruživanjem sankcijama protiv Rusije.[iv] Osim toga, članove NATO-a je posebno uznemirilo  postojanje ruskog Centra za vanredne situacije u Nišu. Zapadni političari su u njemu videli maskiranu rusku vojnu bazu,  smeštenu u blizini američke vojne baze Bondstil, na Kosovu. O tom niškom Centru koji se u  toku ovogodišnjih poplava u Srbiji odlično pokazao  bilo je predviđeno da delegacije Rusije i Srbije razgovaraju u toku Putinove posete. Svaka reakcija Zapada u vezi sa  Putinovom posetom  nosila je pritajeni strah da  se možda može dogoditi da se posle nje pojača uticaj Rusije na Srbiju.

A i u samoj Srbiji su povremeno mogli da se začuju, istina retki i neskladni, glasovi, kao što je: zašto je praznik oslobođenja Beograda zbog Putina pomeren 4 dana pre stvarnog datuma, ili zašto se novac baca na paradu kad narod nema hleba da jede?

Ja sam tih dana bila u Beogradu i mirno mogu da kažem da je zemlja likovala. Likovanje je obuhvatilo grad još nekoliko dana pre posete. Po ulicama su se čule ruske pesme, u kafićima i po restoranima su na zidoove postavljali Putinove fotografije, prodavane su majice sa njegovim  likom. Čak je otvoren i kafe koji je nazvan „Putin“. Patriote su govorile da se tih dana sakuplja narodni front svih onih koji vole svoju otadžbinu.

Praćenje Putinove posete su beogradski mediji obavili vrlo profesionalno. Na RTS-u je prenos vršen 8 sati, što je bilo bez presedana. Nešto slično se može videti samo u toku glasanja na izborima. 30 kamera je   pratilo  sva događanja u toku posete. Akreditaciju je dobilo 912 novinara iz svih zemalja. Televizija je prikazala kompletan protokol, od prizemljenja aviona, polaganja venaca na Novom groblju, susreta sa predsednikom Srbije i premijerom, procedurom potpisivanja ugovora, konferencijom  za štampu na kojoj su na pitanja novinara odgovarali  Vladimir Putin i Aleksandar Vučić.  Pri tom su iz studija događaje komentarisali gosti – naučnici, novinari, vojna lica, diplomate, stručnjaci za oblast rusko-srpskih odnosa. Njihovi komentari su se smenjivali sa dokumentarnim kadrovima o vojnim paradama u Moskvi, počev od 1945.godine.

Bilo je predviđeno i da se u toku Putinove posete otkrije spomenik imperatoru Nikolaju Drugom, u centru Beograda. Rukovodioci dve zemlje su takođe položili vence na Spomenik oslobodiocima Beograd na Novom groblju, gde počiva 1395 boraca Narodno-oslobodilačke armije Jugoslavije i 818 vojnika i oficira Crvene armije, koji su pali u borbama za Beograd 1944.godine. Tomislav Nikolić je Putinu uručio najviše srpsko odlikovanje – Orden Republike Srbije.

Vreme za posetu je bilo ograničeno, ali to nije zasmetalo da ruska delegacija  obavi potpune pregovore sa Predsednikom i Premijerom Srbije. Razgovarano je o ekonomskoj saradnji, razvoju infrastrukture, proširenju trgovine uz oslobođenje od carine. Do sada je 85% srpskih proizvoda koji se prodaju Rusiji bilo oslobođeno oporezivanja, ali će taj spisak   biti proširen. Putin je obećao da će da razmisli i o prodaji srpskih „Fijata“ koji se proizvode u Kragujevcu u Rusiji.

Svi srpski posmatrači su konstatovali  da je predsedniku Rusije ukazana posebna pažnja. Susret je protekao u atmosferi velike srdačnosti. Rezultat rusko-srpskih pregovora  predstavlja potpisivanje Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji, Ugovora o uzajamnoj zaštiti tajnih informacija, Ugovora o postojanju, privilegijama i imunitetu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, Protokola o razmeni podataka koji se odnose na vrednost roba  koje prelaze preko granice, Memoranduma o uzajamnom razumevanju u oblasti energetike, Ugovora o rekonstrukciji tri dela pruga Desetog panevropskog koridora, Ugovora o isporuci 27 dizel-vozova za prigradski saobraćaj. Ruske železnice  će u Srbiji obaviti radove  u ukupnoj vrednosti od 940 miliona dolara, od kojih   800 dol predstavlja ruski državni kredit. To će značiti početak razvoja brzih pruga Srbije.

A u isto to vreme su velike grupe naroda po ulicama više od tri sata pod jakom kišom čekale početak predivnog vojnog praznika. Na transparentima je moglo da se pročita: „Dobro došli, Predsedniče“, „Krim je Rusija“, „Putine, spasi Srbiju“. Sama parada je nazvana „Korak pobednika“… Na njoj je učestvovalo preko tri hiljade pripadnika pešadijskih jedinica, vojna tehnika – tenkovi, artiljerija, protivavionski raketni kompleksi. Rekom je plovila rečna flota, nebo su nadletali helikopteri, jurili su lovci MiG-21 i MiG-29, vazdušne akrobate „Striži“ su ostavljale posetioce bez daha. Nije bilo bogato, ali je bilo od  srca, iskreno, i sa nadom da će samostalnost Srbije da se obnovi.

Izvor: Fond Strateške Kulture