Србија и антируске санкције

Први јавни наступ новог премијера Србије Александра Вучића сведочи о томе да тријумфални победник на ванредним парламентарним изборима тежи да се позиционира као шеф “технократског кабинета” чији је главни циљ решавање социјално-економских проблема у земљи.¹ Међутим, геополитика се упорно уплиће у унутарсрпске послове и први међународни посетилац новог премијера била је, природно, Кетрин Ештон – Високи комесар ЕУ за спољну политику и безбедност. Она је похитала да нас увери како ће нова српска влада наставити да прати бриселску трајекторију.

До сада је ова трајекторија у првом реду од Београда тражила де факто признање независности Косова. Међутим, судећи по информацијама којима располажемо, Србија ће у најскорије време бити у епицентру геополитичких трвења око Украјине – а САД представљају главни “мотор” тог процеса. Имајући у виду укупну несигурност која у овом тренутку влада у ЕУ, Вашингтон покушава не само да појача притисак на целокупну ЕУ, него и да покуша да у европском лагеру изолује “слабе карике” – међу које је, између осталих, сврстана и Србија.

Није никакво претеривање ако кажемо да ће обећање председника САД Барака Обаме да ће “увести санкције према кључним секторима руске привреде” као знак одмазде због политике према Кијеву, само додатно искомпликовати ионако сложену ситуацију у западном лагеру.² Питање санкција према Москви и без тога је прилично озбиљно разјединило ЕУ. А даље ратоборне акције Вашингтона могу ЕУ да погоде и економски. Но, можда то и јесте главни циљ САД?

Ватрени говор председника САД са набрајањем нових антируских санкција, изнет је на Филипинима – земљи коју везују блиске историјске везе са Вашингтоном, земљи у којој још од краја ХIХ века постоји америчка војно-поморска база Субик-Беј. Додуше, сама база је 1992. године практично угашена због престанка “кинеске опасности”. Међутим, како “свето место не остаје пусто”³, тако је и садашњи газда у Белој кући, лауреат Нобелове награде за мир, изабрао управо Филипине за јачање интензитета супротстављености између Запада и Русије, по питању Украјине.

Што се тиче Америке, ситуација је потпуно јасна. Барак Обама је по питању унутрашње политике практично доживео саме неуспехе – попут реформе система здравствене заштите и баланса државног буџета. Сада му је хитно потребно проналажење изборних резерви за своје присталице демократе. Међутим, нема сумње да данас најпажљивије слушаоце ратоборних декларација председника Обаме не представљају његови “сународници Американци”, па чак ни садашње власти у Кијеву, већ становници земаља-чланица ЕУ. Јер шта значе санкције против “кључних сектора привреде Русије” које је обећао домаћин Беле куће? Ништа друго него подривање читавог комплекса трговачко-економских веза Русије и ЕУ у енергетици, саобраћају, инфраструктурној и ракетно-космичкој сфери, грађевинској индустрији, рударству, машиноградњи и на крају – туризму. А највише ће пострадати привреда оних земаља које су историјски тешње од других “везане” за Русију. А то нису само земље централне и источне Европе, него су то и Немачка, Француска, Шпанија, Италија.

Није случајно да је Немачка у последње време све забринутија развојем догађаја. Треба подсетити да су сасвим недавно, у октобру 2013. године, немачко Друштво за изучавање спољне политике и Маршалов фонд представили заједнички методолошки извештај који је одредио параметре нове спољне политике земље “у свету који се мења”, параметре који су били дефинисани као “нова снага, нова одговорност”. А већ у јануару 2014. године немачки председник Јоаким Гаук је у склопу одредби овог документа изјавио да зависност привреде Немачке од спољне трговине захтева обезбеђење приступа спољним тржиштима, стабилну ситуацију у зонама немачких спољнотрговинских интереса, као и “одлучније лидерство” у пословима проширења међународне сарадње”.⁴

Последња теза је јасно наговештавала незадовољство садашњим америчким лидерством у светским економско-политичким пословима. Тако да се један од прималаца заоштрене политике САД према Русији, очигледно налази на обалама Рајне. Поред тога, замајац супротстављања са Москвом, на које Вашингтон активно подстиче Европљане, одлично се уклапа у планове одређених кругова по питању стварања трансатланске зоне слободне трговине. У контексту овог процеса, присталице пројекта могу покушати да му дају нови импулс на таласу антируских парола. Поготово што су САД и ЕУ од почетка у овај пројекат улагале различити смисао: Американци геополитички, Европљани економски.

Тако да није случајно да управо Немачка, према подацима шпанског Ел Паиса, предводи оне земље у лагеру ЕУ које се негативно односе према антируским санкцијама. Ту можемо убројати и Шпанију, Италију и делимично Француску. Последња покушава да, са једне стране учврсти своје позиције у Европи, а са друге стране мора да води рачуна о развоју укупне геополитичке ситуације.

У ЕУ има и таквих држава које су предвиђајући сопствене губитке, већ ставиле до знања Бриселу да од њега очекују да компензује те губитке. Часопис ЕЛ Паис, позивајући се на изворе у Бриселу, наводи да овој групи посебно припадају Бугарска, Мађарска и Румунија.⁵

Одмах иза данашње ратоборне изјаве Барака Обаме, ММФ је објавио свој реферат о развоју ситуације у региону централне и источне Европе. Перспективе су стављене у директну зависност од развоја ситуације у Украјини. “Ескалација политичке кризе у Украјини са собом носи нове ризике” – уверени су стручњаци ММФ-а. Дејства САД која распирују антируску хистерију, очигледно су уперена на стварање и продубљење сличних ризика.

Жестоке изјаве које су се чуле са Капитол Хила, као и из Европе, “подривају нормалне услове за трговину” упозорава аналитичар компаније IGиз Мелбурна Еван Лукас.⁶ У таквим случајевима увек треба тражити нарочито заинтересованог за такво подривање снага. И САД представљају главног осумњиченог. Тако да Србија мора бити спремна на то, да ће плата за евроатланске интеграције земље бити увођење антируских санкција од стране Београда. У том погледу, тешко је поверовати у речи госпође Ештон које је изговорила у Београду, да нико од Србије неће тражити кидање “историјских и економских” веза са Русијом.

_____________________________

1 ИТАР-ТАСС 28.04.2014 13:22

2 http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/04/28/statement-press-secretary-ukraine

3 Руска узречица “свято место пусто не бывает” има пренесен отприлике следећи смисао – после нестанка једног злочинца, на његово место брзо дође други (примедба преводиоца).

4 http://www.fondsk.ru/pview/2014/04/28/o-protivorechijah-mezhdu-vashingtonom-i-berlinom-po-ukrainskomu-voprosu-27232.html#

5 El Pais, 28.04.2014

6 AP 280250 GMT Apr 14

Извор: Фонд Стратешке Културе