Србија најближи савезник Русије на Балкану

О односима Србије са Русијом, НАТО и ЕУ, решавању „косовског проблема“ и рада посланичих група пријатељства две земље, у интервјуу за „Парламентарну газету“, гласило државне Думе Руске Федерације, говорио је потпредседник Народне скупштине Републике Србије и потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) др Ненад Поповић, уједно и председник посланичке групе пријатељства са Русијом.

Потпредседник сте Скупштине Србије већ годину дана. Како оцењујете рад парламента у овом периоду?

Скупштина Србије је за годину дана донела низ важних закона и рад учинила значајно транспарентнијим. Формирано је и неколико нових, важних одбора, попут Одбора за контролу служби безбедности. Посебно сам задовољан чињеницом да је у овом сазиву Скупштине Србија добила статус посматрача у Парламанетарној скупштини Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) и да смо ратификовали више билатералних споразума са Русијом, о обнови железничке инфраструктуре, извозном кредиту, испорукама природног гаса…

Председник сте посланичке Групе пријатељства са Русијом. Како изгледа рад групе? Шта сте успели да урадите, а шта је у плановима?

Посланичка група пријатељства са Русијом најбројнија је у Скупштини Србије и има 60 чланова. Они долазе из готово свих партија што је најбољи доказ значаја који српски парламентарци придају сарадњи са Русијом. Задатак групе пријатељства је да охрабрује државне органе, привреду, културне и научне институције, органе локалне самоуправе да сарађују. За кратко време успели смо да урадимо доста ствари. Први састанак групе одржан је у Амбасади Руске Федерације где је чланове групе примило целокупно руководство амбасаде на челу са Његовом екселенцијом, амбасадором Александром Васиљевичем Чепурином. Договорено је неколико значајних пројеката. На предлог амбасадора Чепурина ускоро би за посланике Скупштине Србије требало да почне курс руског језика. Сви народни посланици су у редовним контактима са својим колегама из свих земаља света и знање руског језика би још више допринело учвршћивању тих веза. За јесен је планиран састанак са руским привредницима у Београду како би разговарали о привредној сарадњи и унапређењу амбијента за руске инвестиције у Србији. Потпредседник Владе Србије и министар за унутрашњу и спољну трговину и телекомуникације Расим Љајић и представници Групе пријатељства са Русијом састали су се у Москви са министром индустрије и трговине Русије Денисом Мантуровим као и министром пољопривреде Николајем Фјодоровим. Разговарали смо о могућностима за повећање робне размене са посебним акцентом на повећање извоза Србије у Русију. На иницијативу Групе пријатељства делегација Министарства пољопривреде Русије, на челу са замеником министра Павелом Семеновим, посетила је Србију и разговарала са члановима наше владе. Овим сусретима присуствовали су бројни привредници из обе земље и већ су учињени конкретни кораци за унапређење привредне сарадње. Такође, имали смо част да у Скупштини Србије угостимо Валерија Алексејева, председника Фонда јединства православних народа, представнике политичко – привредне делегације управног округа Ногинск, Московске области, као и многе друге пријатеље из Русије. Са колегом Вадимом Кумином, председником Групе пријатељства са Србијом руске Думе успостављена је сарадња и очекујем да, осим заједничког састанка две групе, идеје, којих је са обе стране заиста много, врло брзо почну да се реализују.

У априлу ове године Србија је постала посматрач у ПС ОДКБ, у мају  председници Путин и Николић су потписали Споразум о стратешком партнерству, близу смо уговора о куповини “МиГ-29”, до краја године ће почети изградња “Јужног тока”, није искључена и нова посета Србији председника Русије. Да ли односи две земље могу бити још бољи?

Сви ови конкретни кораци на побољшању наших односа су веома важни и резултат су вишегодишњег деловања различитих српких влада. На потписивању Декларације о стратешком партнерству радило се неколико година и она има посебну симболику јер доказује да српске владе различитих политичких оријентација могу заједно да раде за добро земље и ка истом циљу. Али, без обзира на напредак, мислим да сарадња може да буде још боља. Наша влада и скупштина морају да направе десетогодишњу стратегију која ће јасно дефинисати наше циљеве у политичким и економским односима са Русијом. У политичком смислу стратегија би била базирана на нашем опредељењу да као држава останемо политички и војно неутрални, а у економском смислу би одредила кораке за унапређење сарадње две земље у свим областима привреде.

Косово и Метохија је саставни део територије Србије по Уставу Србије. То је и Ваш лични став као и став већине Срба. За готово 100 земаља широм света није тако. После 19. априла изгледа да сее КиМ убрзано креће ка границама такозване приштинске Владе. Сматрате ли да Косово је изгубљено за Србију?

Косово и Метохија је по Уставу саставни део Србије, као и по међународном праву и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Лично сматрам да је претходна српска влада начинила огромну и ненадокнадиву штету када је 2010. године изместила преговоре о Косову и Метохији из Уједињених нација – где је Србија имала незаменљиву и немерљиву подршку Русије – и преместила их под окриље Европске уније која је пристрасни посредник на страни Албанаца. То је била велика грешка, јер оно што није успело НАТО бомбама, да се Косово одвоји од Србије, успело је бриселским споразумима којима се заокружује и легализује сецесија Косова и Метохије. Зато смо ми, посланици из Демократске странке Србије, тражили од Уставног суда Србије да одбаци као неуставне све потписане договоре са Приштином, а од власти да процес преговора врати под окриље СБ УН. Ако се Србија једном одрекне Косова, онда би то имало страховите последице за будућност земље, за наше национално самопоштовање и опстанак нашег народа. Морамо се коначно суочити са истином да Европска унија није пријатељ Србије када је у питању Косово и Метохија, и да свака држава па тако и Србија мора да одбрани своје достојанство, своју државност и свој народ.

Како оцењујете став Русије и перспективе руско-српских односа по питању Косова и Метохије?

Став Русије по питању Косова и Метохије најбоље је показао председник Путин када је 2007. године, после писма које му је упутио Војислав Коштуница, запретио ветом у Савету безбедности и блокирао план Мартија Ахтисарија о независности Косова. Тај чин народ Србије никада неће заборавити. Тај историјски догађај показује да Русија веома конкретно помаже Србији око Косова и Метохије, али шта ће учинити зависи само и искључиво од Србије. Не могу Руси да буду већи Срби од Срба.

Шта мислите о евентуалном придруживању Србије Европској унији?

Уважавам државе чланице Европске уније као значајне спољнотрговинске партнере, који чине 58 одсто спољнотрговинске размене Србије. Са друге стране, одувек сам се залагао за усвајање оних европских закона који могу да допринесу да наше друштво буде политички, правно и економски уређеније. Међутим, мноштво других аргумената јасно говоре да је за Србију и очување њених суштинских државних и националних интереса најцелисходније да одустане од процеса интеграција у ЕУ и да прогласи политичку неутралност. Овакав став се заснива на прилично великом искуству Србије у односима са ЕУ, јер као што знате, Србија је после 2000. године кренула путем европских интеграција. Србија је имала крајње добре намере према Европској унији, али је Брисел то злоупотребио постављајући услове које ниједној земљи није постављао – да разори своју државност и да се одрекне дела територије. Да је Брисел одмах на почетку европских интеграција саопштио да рачуна на Србију без Косова и Метохије, нико не би имао право да говори о злоупотреби поверења. Али након што је 2008. године Брисел стао иза противправне одлуке о проглашењу једностране независности Косова и послао своју мисију Еулекс на Косово и Метохију, а 22 земље ЕУ признале лажну државу Косово, постало је јасно да Србија не може да настави даље у ЕУ. Уместо подређеног и непрестано уцењивачког односа, Србија треба да успостави политику чистих рачуна и међусобно обостраног интереса са ЕУ. А то је могуће само ако Србија за свој циљ прогласи политичку неутралност уместо досадашњег циља да буде чланица ЕУ.

Као и већина људи у Србији имате доследан лични став према НАТО. Да ли морате да ублажите некад своје мишљење као потпредседник Скупштине, на пример, током званичних разговора са парламентарцима из НАТО земаља? Шта им кажете том приликом?

Противим се уласку Србије у НАТО, као уосталом и преко 80 одсто грађана моје земље. Парламентарцима из НАТО земаља у свакој прилици кажем да је одлука о приступању том савезу искључиво наше унутрашње национално и државно питање. Србија је одлуком Народне скупштине војно неутрална земља која жели да буде слободна, сарађује са свима, без разлике. Свака друга опција је у супротности са српском историјом, традицијом, али пре свега вољом народа. С друге стране, Србија је свесна да би уласком у НАТО наши односи са Русијом могли да буду угрожени. А зашто бисмо доводили у питање сарадњу са земљом која је вековни пријатељ Србије и која је пружала највећу помоћ нашој земљи у Првом светском рату, у Другом светском рату, током санкција које су уведене за време рата на простору бивше СФРЈ, али и током НАТО бомбардовања од кога је страдало око 10.000 наших сународника.

Доктор сте економије и један од најбољих српских стручњака у овој области. У својој академској каријери објавили сте осам књига и преко 120 научних радова. Како бисте оценили ниво српско-руских економских односа? Шта бисте посебно истакли у тој области?

Укупна робна размена између Србије и Русије у 2012. години износила је 2,72 милијарде долара. Наша економска сарадња је на високом нивоу, али она може да буде још боља. Наша земља је једина земља на свету која има Споразум о слободној трговини са царинском унијом коју чине Русија, Казахстан и Белорусија. То је тржиште од 200 милиона људи где ми практично све наше производе можемо да извозимо без царина. Излазак на ово тржиште је јединствена шанса за опоравак српске привреде и то полако почињу да схватају и држава и привредници. Такође, споразум је велика шанса за привлачење страних инвеститора који преко Србије могу да добију доступ на велико руско тржиште по повлашћеним условима. Извоз Србије у Русију је прошле године порастао за 9,5 одсто. Извоз меса је порастао три пута, док је извоз сира порастао чак четири пута. Србија је прошле године 95 одсто свих јабука произведених у нашој земљи извезла у Русију. То су подаци који говоре о великом потенцијалу наше сарадње која у будућности може да буде вишеструко повећана ако држава и њене институције пруже конкретну подршку нашим привредницима за излазак на руско тржиште. Велики потенцијал видим и у планираној изградњи гасовода Јужни ток који отвара нове перспективе за развој наших економских односа. Саму изградњу гасовода пратиће милијарде евра инвестиција и отварање хиљаде нових радних места, док ће постојање гасовода на дужи рок омогућити стабилан и одрживи развој привреде, а посебно производне индустрије која ће користити гас као енергент или сировину у производњи. Изградњом Јужног тока, Србија, као најближи савезник Русије на Балкану, постаје важно европско геостратешко чвориште из којег може да црпи и економски и политички утицај.

Извор: Фонд Слободан Јовановић