Utisak nedelje o SIEPA

BEOGRAD — SIEPA je primer parazitsko-partijskog sistema koji izvlači ogromne pare iz javnog sektora, a samo deo prijave se tiče autorskih ugovora, kaže Saša Radulović.

Bivši ministar privrede i lider pokreta „Dosta je bilo“ kaže da čitav niz stvari u vezi sa tim slučajem sledi, i da očekuje reakciju tužilaštva, a da će sud doneti konačnu odluku.

Podsećamo, u sredu su uhapšeni nekadašnji čelnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Jasna Matić, Božidar Laganin, Vesna Perić i Bojan Janković.

Kako je saopšteno iz MUP-a, osumnjičeni su od 2006. do 2013. godine, zaključivanjem 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu, oštetili budžet za 119,6 miliona dinara, a nezakonito prisvojili 91,9 miliona dinara.

Oni su, kršeći nekoliko zakona, „poslovali“ tako što su zaključivali fiktivne ugovore, između zaposlenih u SIEPA, kao fizičkih lica, i Agencije, koji se odnose na poslove koji su bili u opisu poslova zaposlenih u Agenciji. Nakon saslušanja određen im je pritvor od 30 dana.

Ovo hapšenje je i tema večerašnjeg Utiska nedelje na TV B92. Gosti su, pored Radulovića, Miroslav Čučković iz URS i Zoran Stojiljković, profesor FPN-a i član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Na konstataciju da Mlađan Dinkić nije dao ni jednu izjavu o ovom hapšenju, Čučković je rekao da on više nije predsednik URS i dodao: „Stav stranke je da su ti ljudi nepravedno u zatvoru“.

Radulović je rekao da je SIEPA vršila promociju izvoza, ali se bavila i subvencijama i privlačenjem stranih investitora, i kao takva bila je pod ingerencijom Ministarstva privrede. Radulović je rekao da su, dok je bio na čelu Ministarstva, formirane radne grupe koje su „češljale“ SIEPA. Kako je dodao, tada su uočene nepravilnosti. „Kako su radne grupe otkrivale mi smo podnosili krivične prijave, deo se tiče fiktivnih ugovora – a to znači da ste potpisali ugovor za robu ili usluge koje niste isporučili“.

Radne grupe, dodao je, češljale su i Fond za razvoj.

On je rekao da su firme u nameštenim tenderima dobijale poslove, pa dolazile kod blagajnika SIEPA i davale mu deo novca. Tvrdi da postoji sveščica ko je, kada i koliki novac dao blagajniku – firme i lica, za stvari koje su trebale da budu predmet javnih tendera, a nisu bile. U SIEPA su se bunili i zaposleni koji su morali od plate da odvajaju i daju blagajniku, kaže Radulović.

Za Agenciju za borbu protiv korupcije bilo bi interesantno da li je kasica bila instrument za punjenje stranačkih kasa, kaže Stojiljković. „Stranke prijavljuju veće troškove od prihoda, uzmu kredite ii vraćaju ih ili ne vraćaju – zašto im banke daju? Zato što misle da im se vlast isplati“. On je dodao da postoji opasnost da pojedine stranke bankrotiraju.

Na pitanje da li se URS finansirao iz SIEPA, Čučković kaže: „Apsolutno ne, ja imam saznanja da je SIEPA imala fond iz kog je finansirala neke njihove potrebe“. Oni su, kako tvrdi, taj novac koristili za nameštaj za SIEPA, troškove taksija, troškove benzina, stimulaciju za ljude koji su imali 20.000 dinara platu, kafe kuvaricama i zaposlenim sa tako niskim primanjima.

„Istraga će pokazati da su to ljudi (uhapšeni u ovom slučaju) koji nisu nosili u svoj džep, imovinsko stanje Laganina i Matićeve će to pokazati“, kaže Čučković i dodaje da novac iz SIEPA nije išao ni u G17 plus, ni u URS.

SIEPA broji 50 ljudi, dužni su da kada se investitor javi u Srbiju, da im obezbede da vide sve lokacije, da mu pokažu potencijale ove zemlje, to je vladino telo, rekao je Čučković. On je istakao da je njihova zasluga – plus koji je država dobila – rast izvoza, promenu strukturu izvoza, jer Srbija ne izvozi više samo poljoprivredne proizvode, već Fijat…

Ministarstvo privrede, na čijem čelu je bio Mlađan Dinkić, nije vršilo kontrolu nad SIEPA, kategoričan je Radulović.

Niste mogli da isplaćujete plate ljudima iznad 300 evra, za onoliko koliko oni vrede, pa su se ljudi dovijali, rekao je o o fondu SIEPA i ovom slučaju Čučković. Oni (zaposleni u SIEPA) nemaju veze ni sa jednom strankom, to su ljudi koji sarađuju sa svim opštinama, i ne smeju da budu stranački ljudi, dodaje on.

„Radulović hoće da prikrije zato što on nije imao rezultat za šestomesečni rad“, kaže Čučković.

„SIEPA je pružila najveći otpor u davanju izveštaja da sastavimo stanje, izveštaj o trošenju novca iz budžeta, i ugovora, i to je dovelo do paralize sistema. A s druge strane, u javnosti su se pojavila saopštenja SIEPA koja su direktno suprotna Ministarstvu“, podsetio je Radulović.

Čučković je rekao da je preko 50.000 radnih mesta otvorila ta agencija, na šta je Radulović odgovorio da je čitav niz ugovora raskinut.

„Gospodin Radulović je kralj parazitskog sistema, zahvaljujući stečajnim postupcima koje razvlače njegove kolege stečajni upravnici“, rekao je Čučković i dodao da zbog njega Takata, japanska kompanija, nije došla u Obrenovac. Podsetimo, Čučković je predsednik opštine Obrenovac.

Radulović je negirao njegove navode i upitao ga sa koliko godina je bio u Upravnom odboru JAT-a. Čučković je rekao da je imao 27 godina. „Ne možete bez dana radnog iskustva, sa toliko godina da budete u UO JAT-a“, rekao je Radulović tim primerom ilustrujući parazitsko-partijski sistem o kom priča.

„Imao sam iskustvo…Ja sam radio tri godine, danonoćno, u Kolubari“, odgovorio je Čučković, na šta ga je Radulović pitao šta je radio i onda konstatovao da je radio u UO.

Mi nemamo uvid koliko su se subvencije i krediti racionalno koristili, kaže profesor Stojiljković. Svaki put smo mašili budžet za pola milijarde ili milijardu evra, radili rebalans, dodaje on. „To je problem sistema“. Fiktivni ugovori, saglasan je, nisu po zakonu, ali “ to je postalo nepisana praksa“. „Nemojte očekivati od partijske i političke elite da seku grane na kojima sede“.

Radulović je rekao da je osnova i temelj borbe protiv korupcije da se uvede transparentnost trošenja novca, da se vidi svaki dinar gde ide…“Objavite ugovore koji se potpisuju – to je osnova borbe protiv korupcije. Kad ne smeju da ga objave (kao primere je naveo Fijat, Etihad) znači da nisu dobri“, kaže Radulović.

Radulović je rekao da su na osnovu analiza koje su rađene dok je bio na mestu ministra utvrđeno da je 15 odsto zaposlenih u javnom sektoru partijski zaposleno, a da je veliki deo njih sa kupljenim diplomama. Pravili smo analize, ima dosta institucija koje su to pravile. To je utvrđeno na osnovu podataka koje su to diplome, na osnovu dinamike njihovog dobijanja, kaže Radulović.

Miroslav Čučković: URS nije izvlačio novac iz SIEPA

BEOGRAD – Član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Miroslav Čučković smatra da su osobe osumnjičene u okviru istrage zloupotreba u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), među kojima je i bivša ministarka i kadar te stranke Jasna Matić, nevine, i tvrdi da taj mehanizam nije korišćen kako bi se finansirala stranka.

„SIEPA nije izuzetak već pravilo u Srbiji i mi ili ćemo to promeniti, ili ćemo zatvoriti preko 2.000 funkcionera u Srbiji”, rekao je Čučković gostujući večeras u emisiji „Utisak nedelje” na televiziji B92.

On je objasnio da su, na preporuku EU, posle 2000. godine u javnim preduzećima počele da se isplaćuju varijabile na plate, i da je to činjeno u agenciji SIEPA kao i u ostalim delovima javne uprave.

Čučković je rekao da se u policiji danas isplaćuju dodaci od deset hiljada dinara, što je, kako smatra, potpuno isti slučaj kao i isplata honorara po osnovu ugovora o autorskom delu u agenciji SIEPA.

Upitan da li je deo honorara koji su zaposleni u SIEPA morali da vraćaju blagajniku išao stranci, Čučković je rekao da URS od te agencije nije uzao ni dinar i da će istraga to pokazati.

„Ljudi će biti pitani šta su sa tim novcem uradili i dokazaće se da mi kao stranka nemamo ništa sa tim. SIEPA je imala fond u koji su davali zaposleni i iz njega su plaćani troškovi taksi prevoza, stolice, ručkovi i nijedan dinar nije završio u našoj stranci”, rekao je Čučković.

On je istakao da je istraga pokrenuta na inicijativu bivšeg ministra privrede Saše Radulovića zbog njegove želje da prikrije da kao ministar nije imao nikakav rezultat i da „oblati” sve druge koji su nešto uradili za Srbiju.

Izvor: B-92