Русофобске игре Савета Европе

СТРАЗБУР – Парламентарна скупштина СЕ треба да реши 10. априла да ли вреди и како казнити Русију за дејства око Украјине и Крима. Постоје две варијанте: оштра – привремено је истерати и блага – лишити је права гласа, такође привремено.

Ствар се развија на тај начин да строга варијанта скоро да нема шансе да прође. А друга може и да прође, али за преостало време пленарних заседања – на неколио дана. У сваком случају у Москви антируске вежбе у Парламентарној скупштини СЕ не изазивају велику узнемиреност.

Како је рекао шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков, делегација Државне думе не планира да чека док јој неко у Парламентарној скупштини буде стављао примедбе. Ако буде прогурано питање о привременом искључивању Русије, једноставно ћемо напустити заседање и објавити прекид у чланству најмање до краја године. Треба рећи да сама Парламентарна скупштина СЕ у случају таквог развоја догађаја много ће изгубити, изјавио је Алексеј Пушков.

Присуство Русије у Парламентарној скупштини СЕ чини ову организацију много важнијом него што је без Русије. Парламентарна скупштина ће бити лишена могућности дијалога, она ће бити лишена могућности да прави реферате о Русији, да нам упућује мисије за мониторинг. Испашће читав сегмент делатности Парламентарне скупштине СЕ. Колико знам, и руководство Парламентарне скупштине и руководиоци водећих фракција, сви се залажу против искључивања Русије. Као мудри људи они схватају да то неће увећати потенцијал Парламентарне скупштине, већ ће га напротив веома умањити.

Позиви других политичара да се доведе Русија у потпуну изолацију јесу позиви кратковидих људи, сматра председник Државне думе РФ Сергеј Наришкин. Они воде не ка деескалацији напетости, већ ка ескалацији.

Неке изјаве више не изазивају чак ни осмех. На пример, када неки политички руководиоци говоре о томе да се Русија тобоже понаша не по правилима 21. века, већ 19. века. Да она врши тобоже агресију (портив Украјине) под измишљеним изговором. Овде одмах пада на памет епрувета у рукама једног високог дипломате којом је он махао на заседању СБ УН. (2003. године државни секретар САД Колин Пауел је демонстритао УН епрувету тобоже са ирачким отровним супстанцама. Испоставило се да је то била лаж). После тога уследила је агресија на Ирак са стотинама хиљада уништених људских живота.

Треба рећи да Москви не прети искључење из Савета Европе. Истерати једну од водећих земаља Европе, једног од пет главних донатора СЕ, чак ни Парламентарна скупштина СЕ није у стању. Лишити права гласа – да. Али чак то није тако велика невоља.

Ради се сада о другом. Можда ће Крим помоћи Русији да коначно ревидира однос према органу који је управо остао у 19. веку. И полази од принципа „презумпције кривице“ Русије, полазећи од којег, нажалост, Европа по инерцији наставља да оцењује сва дејства РФ.

Извор: Глас Русије