Rusofobske igre Saveta Evrope

STRAZBUR – Parlamentarna skupština SE treba da reši 10. aprila da li vredi i kako kazniti Rusiju za dejstva oko Ukrajine i Krima. Postoje dve varijante: oštra – privremeno je isterati i blaga – lišiti je prava glasa, takođe privremeno.

Stvar se razvija na taj način da stroga varijanta skoro da nema šanse da prođe. A druga može i da prođe, ali za preostalo vreme plenarnih zasedanja – na nekolio dana. U svakom slučaju u Moskvi antiruske vežbe u Parlamentarnoj skupštini SE ne izazivaju veliku uznemirenost.

Kako je rekao šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov, delegacija Državne dume ne planira da čeka dok joj neko u Parlamentarnoj skupštini bude stavljao primedbe. Ako bude progurano pitanje o privremenom isključivanju Rusije, jednostavno ćemo napustiti zasedanje i objaviti prekid u članstvu najmanje do kraja godine. Treba reći da sama Parlamentarna skupština SE u slučaju takvog razvoja događaja mnogo će izgubiti, izjavio je Aleksej Puškov.

Prisustvo Rusije u Parlamentarnoj skupštini SE čini ovu organizaciju mnogo važnijom nego što je bez Rusije. Parlamentarna skupština će biti lišena mogućnosti dijaloga, ona će biti lišena mogućnosti da pravi referate o Rusiji, da nam upućuje misije za monitoring. Ispašće čitav segment delatnosti Parlamentarne skupštine SE. Koliko znam, i rukovodstvo Parlamentarne skupštine i rukovodioci vodećih frakcija, svi se zalažu protiv isključivanja Rusije. Kao mudri ljudi oni shvataju da to neće uvećati potencijal Parlamentarne skupštine, već će ga naprotiv veoma umanjiti.

Pozivi drugih političara da se dovede Rusija u potpunu izolaciju jesu pozivi kratkovidih ljudi, smatra predsednik Državne dume RF Sergej Nariškin. Oni vode ne ka deeskalaciji napetosti, već ka eskalaciji.

Neke izjave više ne izazivaju čak ni osmeh. Na primer, kada neki politički rukovodioci govore o tome da se Rusija tobože ponaša ne po pravilima 21. veka, već 19. veka. Da ona vrši tobože agresiju (portiv Ukrajine) pod izmišljenim izgovorom. Ovde odmah pada na pamet epruveta u rukama jednog visokog diplomate kojom je on mahao na zasedanju SB UN. (2003. godine državni sekretar SAD Kolin Pauel je demonstritao UN epruvetu tobože sa iračkim otrovnim supstancama. Ispostavilo se da je to bila laž). Posle toga usledila je agresija na Irak sa stotinama hiljada uništenih ljudskih života.

Treba reći da Moskvi ne preti isključenje iz Saveta Evrope. Isterati jednu od vodećih zemalja Evrope, jednog od pet glavnih donatora SE, čak ni Parlamentarna skupština SE nije u stanju. Lišiti prava glasa – da. Ali čak to nije tako velika nevolja.

Radi se sada o drugom. Možda će Krim pomoći Rusiji da konačno revidira odnos prema organu koji je upravo ostao u 19. veku. I polazi od principa „prezumpcije krivice“ Rusije, polazeći od kojeg, nažalost, Evropa po inerciji nastavlja da ocenjuje sva dejstva RF.

Izvor: Glas Rusije