Ekološke tajne bombardovanja „Zastave“

KRAGUJEVAC – Bombardovanje kragujevačke fabrike Zastava tokom NATO kampanje 1999. godine i dalje je delom obavijeno velom tajne kojom se možda kriju daleko teže posledice rata za radnike i žitelje najvećeg grada Šumadije.

– Stanujem u Kragujevcu par stotina metara od pogona fabrike Zastava koji su bombardovan 9. i 12. aprila 1999. godine. Moja supruga Snežana je 2006. godine umrla od raka, odnosno mikrocelularnog kancera pluća. Bila je dotle zdrava, majka dvoje dece, imala je sređen život, nikada nije pušila, odrasla je na selu. Kada sam pitao lekare zašto je došlo do obolevanja i tako naglog i ubrzanog širenja bolesti, doktorka mi je odgovorila da nije mogla da pomogne ni svom suprugu, ni bratu koji su umrli od iste bolesti – kaže u razgovoru za „Vesti“ Dragan Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

On je jedan od retkih Kragujevčana koji ne prestaje da javno proziva državu zbog toga što ćuti o zdravstvenim i ekološkim posledicama raketiranja fabrike Zastava.

– Mnogi radnici fabrike i građani učestvovali su u gašenju požara i raščišćavanju hala. Najveći broj njih su, nažalost, danas pokojni – dodaje profesor Bataveljić.

On podseća na ono što svi znaju, ali ćute, da su prilikom bombardovanja Zastave pogođeni transformatori iz kojih je u reku Lepenicu isteklo vrlo otrovno piralensko ulje. Zbog požara vazduh je bio zagađen još otrovnijim dioksinima, fozgenom koji spada u bojne otrove, metilhloridom itd.

– Piralen je iz Lepenice stigao u Moravu, a ova se uliva u Dunav tako da su vodotokovi zagađeni i naravno ta informacija se skriva. Kragujevčani nisu obavešteni u kakvoj sredini žive, niti zašto su odeljenja za onkologiju u bolnicama prepuna. Ministarstvo zdravlja nikada nije sprovelo epidemiološku studiju o tome – kaže profesor Bataveljić.

On upozorava da se time krše članovi 51 i 74 Ustava Srbije, koji garantuju „da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na istinito, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju i o pitanjima od javnog značaja“.

Da li država skriva istinu? 

U međuvremenu, Republika Srbija potpisala je 2009. godine ugovor sa Fijatom o zajedničkom ulaganju u kragujevačku „Zastavu“. U tekstu ugovora kaže se da izraz „ekološki ekspert znači: SGS ili neko od zavisnih društava“.

To bi značilo da je SGS, jedna od najvećih svetskih firmi za kontrolu kvaliteta, bez ikakvog tendera kroz ugovor RS sa Fijatom automatski dobila posao ekološkog eksperta. To bi takođe značilo da je Fijat uslovio zaključivanje ugovora određivanjem SGS-a kao „ekološkog eksperta“. Stvari izgledaju logičnije ako se zna da je upravo Fijat jedan od glavnih akcionara SGS, a da je Serđo Markioni, generalni direktor Fijata, ujedno i predsednik Skupštine akcionara SGS-a.

Iz teksta lokalnog ekološkog plana Kragujevca za 2010 – 2014. godinu vidi se da je „pre zaključenja transakcije“ sa Fijatom, Republike Srbija imala obavezu „da izvrši sve akcije predviđene Planom čišćenja“. Dodaje se da je „za potrebe pripreme Plana čišćenja angažovan ekspert za zaštitu okoline SGS da izvrši uzorkovanje i analizu tla, površinskih i potpovršinskih voda u cilju karakterizacije lokacije“.

Iako su to tražile, opštinske vlasti Kragujevca nikada nisu saznale kakvi su bili rezultati analiza SGS-a i čišćenja „Zastave“, koje su poreski obveznici u Srbiji, kako je objavljeno, platili dva i po miliona evra. I tako Kragujevcu opet nije imao ko da piše i opet nikome nije palo na pamet da prozove državu.

„Reč je o postupku sanacije koji je finansirala Republika, tako da mi kao lokalna samouprava, iako smo tražili, nemamo nikakav izveštaj o tome“, glasi zvanično objašnjenje koje smo dobili u opštini Kragujevac.

Od Sardinije do Kragujevca

Zanimljivo je da smo na kombinaciju Fijat – SGS naišli i na Sardiniji. Kako smo izveštavali, u novembru 2012. Domeniko Fiordalizi, tadašnji okružni javni tužilac u mestu Lanuzei na jugoistoku Sardinije, predložio je okružnom sudiji optužnicu protiv 20 lica koje tereti da su odgovorni za strašne zdravstvene i ekološke probleme prouzorkovane višedecenijskim probama radioaktivnog i drugog oružja na obližnjem poligonu NATO-a u mestu Kvira.

Dr Đilberto Nobile i dr Gabrijela Fašani, hemičari SGS-a, terete se da su 2008. godine falsifikovali nalaze o poligonu Kvira, menjajući datume, nameštajući rezultate i čak analizirajući uzorke koje su prethodno oprani. Tužilac Domeniko Fiordalizi sklopio je slagalicu kada je utvrdio da Fijat s jedne strane drži oko 15 odsto vlasništva SGS-a, a sa druge je u konzorcijumskoj vezi sa proizvođačem oružja Finmekanika, koji opet kontroliše MBDA – proizvođača raketa milan s radioaktivnim torijumom, godinama testiranim na Kviri. SGS je do sada negirao bilo kakvu krivicu poričući da su hemičari bili pristrasni zbog očiglednih poklapanja interesa.

Opasna tema

Kakva je atmosfera u Kragujevcu govori i činjenica da nikada nijedan sindikat ili neki poslanik nisu javno prozvali državu zbog ćutanja o posledicama bombardovanja, ne postoji ni udruženje građana, veterana ili studenata koje se zainteresovalo za ovo pitanje. Jedan bivši radnik Zastave, koji je i sam imao ozbiljne zdravstvene probleme, odbio je naš predlog za razgovor s obrazloženjem da je opasno govoriti o ovoj temi.

Misteriozni „nestanak“ doktorata Miljane Stojanović-Milosavljević

U vezi ove teme veoma je zanimljiva misterija oko doktorata odbranjenog 2002. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji autor, Miljana Stojanović-Milosavljević, na osnovu istraživanja u kragujevačkom kraju, zaključuje da se može reći da je NATO protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pri tom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja.

„Vesti“ su imale uvid u papirnu verziju teksta ove disertacije pod naslovom „Pravci kretanja poliholorivanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja“. To je prvi rad u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi koji beleži slučajeve zagađenja životne sredine veoma otrovnim piralenom kao posledicu ratnih dejstava.

Miljana Stojanović-Milosavljević u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike „Zastava“ pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike „Zastava“ 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja „Zastave“ piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike biljke, životinje i ljudi.

Prenosimo delove iz teksta disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević u kojoj se ukazuje kako je deo piralena zbog požara dospeo je u vazduh pretvorivši se u još otrovnije dioksine, a drugi deo se raspršio po tlu pogona fabrike.

„Treći deo se izlio u zemljište i odatle je jedan deo otišao u kišnu kanalizaciju, a preko nje u površinsku vodu, drugi deo je kroz dreniranje zemljišta otišao u vodotok Lepenice“, utvrdila je Miljana u svom istraživanju.

„Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice… Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi prosuti NATO bombama decenijama hraniti“, piše u zaključnom delu disertacije.

U ovom istraživanju dalje se navodi kako piralen stvara poremećaje u funkcionisanju polnih organa i deluje na embrion i fetus. Zaključuje da se u budućnosti očekuju povećana teratogena, mutagena i kancerogena dejstva.

„U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući i čoveka“, navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević.

Uzaludan poziv državi

Miljane Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, između ostalog, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da „nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije“. Na sve ovo, međutim, država se, kao što smo videli, oglušila, a građani Kragujevca uglavnom ćute.

Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna i biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama – na ljude.

„Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja“, piše u zaključku disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.

Posle doktorata ostala bez posla

Biohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević, poreklom Kragujevčanka, radila je u teškim uslovima tokom bombardovanja. Uzimala je uzorke na mestima veoma opasnim po zdravlje kao što je pesak oko pogođenih transformatora sa piralenom u pogonima „Zastave“ i to neposredno posle raketiranja. Prema podacima do kojih smo došli, u to vreme bila je majka maloletnog deteta i zaposlena u Vojsci Jugoslavije. Pod okolnostima, koje su nam za sada nepoznate, u periodu posle odbrane disertacije 2002. godine – ostala je bez posla da bi zatim posle nekog vremena našla radno mesto u jednoj ustanovi u Novom Sadu. Umrla je 2010. godine posle teške bolesti. Od države nije dobila nikakvo priznanje za svoje herojstvo i izuzetan naučni doprinos.

Udisali otrov

Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine „Zastava“ se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini – od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini – svi su udisali kancerogene čestice.

Izvor: Vesti.online