Putin poziva na primirje

20.05 – Moskva — Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je na produženje primirja u istočnoj Ukrajini u telefonskom razgovoru sa liderima Francuske, Nemačke i Ukrajine.

19.05 – Evropska unija danas uvodi zabranu uvoza robe sa Krima. Izuzetak će predstavljati samo roba, koja je dobila sertifikat od ukrajinskih vlasti.

18.30 – Samoodbrana se sa poštovanjem odnosi prema odluci predsednika Vladimira Putina da od Saveta Federacije traži povlačenje dozvole za ulazak oružanih snaga na teritoriju Ukrajine. Ovo je izjavio šef samoproglašene Donjecke narodne republike Pavel Gubarev.

18.10 – U artiljerijskom granatiranju grada Slavjanska (istok Ukrajine) povređeno je šesnaest civila, izvestili su novinari ruskog televizijskog kanala LifeNews.

18.05 – Ustavni akt o stvaranju saveza samoproglašenih republika, Luganske i Donjecke narodne republike, razmotriće danas skuština LNR.

18.00 – Samoodbrana u Severodonjecku u Luganskoj oblasti je saopštila da u najskorije vreme planira da pusti grupu od četiri posmatrača OEBS-a. Ovo je saopštio prvi potpredsednik Donjecke narodne republike Andrej Purgin.

15.21 – Prema novim procenama Ujedinjenih nacija, od 15. aprila (početak ofanzive ukrajinske vojske protiv pristalica federalizacije na jugoistoku Ukrajine) do 20. juna poginule su 423 osobe, više od 46.100 je otišlo u izbeglištvo, a 10 bolnica je zatvoreno, javlja dopisnica Raše tudej Pola Siler.

15.15 – Nikolaj Litvin: Bezbednosne snage pripremaju „ozbiljne mere“ na istoku Ukrajine

Mirovni plan predsednika Petra Porošenka ne funkcioniše, zato je ukrajinska strana spremna na ozbiljne mere, prenose mediji pozivajući se na predsednika Državne granične službe Ukrajine Nikolaja Litvina.

U najskorije vreme ćemo napraviti zaštićeniji sistem za pojačanje ukrajinske granice i istoka Ukrajine. Održan je sastanak sa oružanim snagama povodom dodatnih mera, rekao je Litvin.

Istovermeno v.d. ministra odbrane Ukrajine Mihail Kovalj izjavio je u sredu 25. juna da ukrajinska vojska kontroliše državnu granicu.

15.12 – Šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimkin pozdravio je odluku gornjeg doma parlamenta Rusije o ukidanju rezolucije kojom se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dozvoljava upotreba vojne sile u Ukrajini. ali je istakao da Rusija mora da preduzme još pozitivnih koraka.

„Verujemo da je ovo pozitivan korak… ali nama su potrebni i drugi pozitivni koraci, kao podrška predsednika Rusije sveobuhvatnom (mirovnom) planu i naravno potrebna je efikasna kontrola granice“, rekao je Klimkin na konferenciji za novinare u sedištu NATO u Briselu, a preneo Rojters.

15.10 – Jurij Prodan: Kijev spreman da sa RF sklopi sporazum o gasu

Ukrajina je spremna da sklopi sa ruskom energetskom kompanijom Gasprom paketni sporzum o gasu, izjavio je ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan, po dolasku Brisel na sastanak sa evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom.

Ukrajina je spremna da danas sklopi takozvani paketni sporazum sa ruskom stranom, na osnovu onih predloga, koje je izradila Evropska komisija u prošloj rundi pregovora u Kijevu, kao i da sarađuje samo na osnovu takvog paketnog sporazuma, izjavio je Prodan.

On je, takođe, najavio da bi Ukrajina i EK mogle u sredu 25. juna da razmotre obnovu trostranih pregovora o gasu sa RF i EU.

14.30 – Rusija neće žmureti ako Ukrajina bude kršila prava stanovništva koje govori ruski, izjavila je predsednica Saveta federacije Valentina Matvijenko posle odluke tog doma parlamenta Rusije da ukine odluku predsednika zemlje Vladimira Putina koja mu daje odrešene ruke da vojno interveniše u susednoj Ukrajini.

Ruska strana ima dovoljno načina, metoda i instrumenata da zaštiti etničko rusko stanovništvo, pripadnike ruskog sveta, tvrdi ona.

„I ovde i u dijalogu s vlastima naših zapadnih oblasti, mi ćemo tražiti rešenje tih pitanja. Rusija i Ukrajina imaju dugotrajan istorijski interes da sarađuju u svim oblastima. Očigledno je da je rešavanje situacije u Ukrajini nemoguće bez Rusije. Nadam se da će kod vlasti u Kijevu preovladati pragmatizam i zdrav razum kad je reč o uspostavljanju saradnje između dve susedne zemlje i dva bratska naroda“, prenosi Interfaks njene reči.

14.24 – Ukrajinska policija potvrdila smrt bebe u Luganskoj oblasti

U gradu Antracit u Luganskoj oblasti poginula je jedna beba, saopštio je MUP Ukrajine.

Prema preliminarnim informacijama dete je ranjeno u grudi gelerima iz podcevnog bacača granata. Na licu mesta rade stručnjaci za eksploziv. Istraga je u toku.

Pokrenut je krivični postupak po članu „ubistvo sa predumišljajem“.

13.12 – Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je, u današnjem obraćanju nacionalnom parlamentu, izrazio nadu da će Ukrajina primiti drugu tranšu pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda, pošto je njegova zemlja ispunila sve uslove dogovorene sa tom institucijom u okviru programa pomoći.

Ukrajina je u maju primila prvu tranšu od 3,2 milijarde dolara u okviru celokupnog zajma MMF vrednog 17 milijardi dolara i koji je predviđeno da bude isplaćen u naredne dve godine.

13.03 – Valentina Matvijenko: Rusija će pratiti situaciju na jugoistoku Ukrajine

Rusija će pratiti situaciju na jugoistoku Ukrajine i neće stajati po strani, ako nasilje bude nastavljeno, izjavila je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko.

Senatori su u sredu ukinuli odluku o upotrebi ruskih oružanih snaga u Ukrajini. Ovu inicijativu podneo je dan ranije predsednik RF Vladimir Putin.

Matvijenko je za situaciju u Ukrajini optužila Kijev. Pri tome predsednica smatra da nema potrebe za kontigentom mirovnih snaga na istoku zemlje. Kijev i samoproglašene narodne republike treba sami da nađu rešenje konflikta, prihvatljivo za obe strane, smatra ona.

Matvijenko je takođe rekla da će Rusija prihvatiti izbeglice iz Ukrajine i uputiti humanitarnu pomoć stanovnicima jugoistoka.

Matvijenko je još izjavila da se ne može poništiti volja građana Krima, koji su odlučili da se pripoje Ruskoj Federaciji, niti iko može da trguje tim povodom, odgovarajući na pitanje da evropske zemlje i dalje odbijaju da priznaju tu odluku.

Matvijenko je istovremeno izrazila uverenje da pripajanje Krima Rusiji ne predstavlja prepreku za normalne odnse između Rusije i Ukrajine.

12.38 – Mihail Kovalj: Kijev i i snage samoodbrane počeli razmenu zarobljenika

Urajinska vojska i snage samoodbrane počeli su tokom trajanja primirja razmenu zarobljenika. Ovo je saopštio vršilac dužnosti ministra odbrane Mihail Kovalj. Prema njegovim rečima već je razmenjeno više od deset ljudi.

Predsednik Ukrajine utvrdio je precizan plan, u skladu sa kojim se tokom celokupnog trajanja primirja sprovode odgovarajuće aktivnosti, među kojima je i razmena zarobljenika, naglasio je on.

Kovalj je takođe, naglasio da se broj razmenjenih zarobljenika svakog trenutka menja.

12.14 – Arsenij Jacenjuk: Kijev spreman na konsultacije sa Moskvom o evropskoj integraciji

Kijev je spreman da održi konsultacije sa Moskvom, na kojima bi bio razmotren problem, vezan za evropsku integraciju Ukrajine, izjavio je premijer Arsenij Jacenjuk.

„Želimo da razumemo, na koji način kvalitet robe preti našim komšijama“, rekao je on na sednici vlade.

Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog namere Kijeva da potpiše ekonomski deo asocijacije sa EU, jer će to dovesti do nekontrolisanog priliva robe. Rusija je upozorila da će u tom slučaju biti prinuđena da zaštiti svoje tržište.

Ukrajina planira da potpiše dokumente sa Evropskom unijom 27. juna.

11.19 – Savet Federacije izglasao ukidanje rezolucije koja predviđa mogućnost upotrebe ruskih oružanih snaga u Ukrajini

Savet Federacije, gornji dom parlamenta Rusije, izglasao je ukidanje rezolucije koja predviđa mogućnost upotrebe ruskih oružanih snaga u Ukrajini.

Gornji dom ruskog parlamenta je na današnjoj sednici glasao za ukidanje rezolucije, što je poslanicima prethodno predložio i Komitet za ustavna pitanja, međunarodne odnose, odbranu i bezbednost.

Jedan od zvaničnika Saveta Federacije rekao je za Rojters da ova odluka treba da bude shvaćena kao akt dobre volje u znak podrške mirovnim pregovorima u Ukrajini. Međutim, ističe da je Savet spreman da ponovo usvoji isti akt ukoliko to bude neophodno.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je zatražio u utorak od Saveta Federacije da poništi rezoluciju koja mu daje pravo da upotrebi ruske oružane snage u Ukrajini radi zaštite ruskog stanovništva koje tamo živi, piše Itartas, a prenosi Tanjug. Putin je to zatražio „u cilju normalizacije situacije i rešavanja krize u istočnim regionima Ukrajine, kao i povodom početka trostranih pregovora po tom pitanju“.

Rezoluciju o upotrebi ruskih oružanih snaga u Ukrajini je Savet Federacije izglasao 1. marta.

11.12 – Kijev: U helikopteru oborenom kod Slavjanska bili oficiri SBU

U helikopteru, koji su juče oborile snage samoodbrane kod Slavjanska, osim vojnika nalazili su se oficiri Službe bezbednosti Ukrajine, saoštila je pres-služba ukrajinske vojske.

Snage samoodbrane oborile su juče helikopter ukrajinskih vojnih snaga u rejonu Slavjanska u Donjeckoj oblasti. Poginulo je, po inforamcijama Nacionalne garde, devet ljudi.

Ukrajinske snage tvrde da je za poslednja tri dana registrovano 44 slučaja, u kojima su snage samoodbrane prekrešile režim prekida vatre. Samoodbrana pak optužuje ukrajinske vojne snage za nastavak pucnjave.

11.03 – Igor Strelkov: Četiri civila poginula u artiljerijskom napadu ukrajinske vojske na Slavjansk

Četvoro civila poginulo je kad je ukrajinska vojska jutros u 6.05 granatirala Slavjansk, objavio je na Tviteru komandant samoodbrane tog grada u Donjeckoj oblasti Igor Strelkov.

Strelkov je precizirao da su Slavjansk granatirali „ukrajinski najamnici“.

Bombardovanje je trajalo 40 minuta, a na grad je ispaljeno 30 granata.On nije napisao koliko ljudi je povređeno.

10.11 – Pavle Gubarev, narodni gubernator samoproglašene Donjecke Narodne Republike, kaže da ukrajinska vojska vrši napade uglavnom u svim pravcima i zatražio da na teritoriju Donbasa budu poslate mirovne snage.

Ukrajinska armija je u nekoliko delova Donbasa počela da krši primirje čim je ono stupilo na snagu, napisao je Gubarev na svom profilu na Fejsbuku, prenosi RIA Novosti.

„Mi poštujemo odluku (predsednika Rusije) Vladimira Vladimiroviča (Putina), ali moram da kažem da Ukrajina ne ispunjava obaveze koje je preuzela pred svetskom zajednicom i sopstvenim narodom“, napisao je on. Gubarev je napomenuo da je osnovni cilj Ukrajine sporazum sa EU, a posledica može biti raspoređivanje mirovnih snaga EU i nastavak genocida nad stanovništvom Donbasa.

„Zato tražimo da na teritoriju DNR i LNR (samoproglašena Luganska Narodna Republika) budu razmešteni ruski mirovnjaci“, naveo je Gubarev dodajući da se ova mera može sprovesti uz dogovor s UN.

10.10 – Isporuke ruskog gasa Evropi preko Ukrajine su stabilne uprkos cenovnom sporu između Moskve i Kijeva, saopštila je ruska državna gasna kompanija Gasprom, prenosi Tanjug.

„Tranzit gasa preko Ukrajine teče prema ugovorenim parametrima, a obim isporučenog gasa u proteklih 24 sata je bio 227 miliona kubnih metara“, izjavio je portparol Gasproma Sergej Kuprijanov, a prenosi agencija Rojters.

Kako podseća britanska agencija, Gasprom je prošle nedelje obustavio isporuke gasa Ukrajini zbog neisplaćenog gasnog duga.

09.55 – „Računamo na pozitivne signale koje sada ruski predsednik šalje, kao i da će se čuti širom sveta, pre svega, u Ukrajini“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin, prenosi AFP. Putin je u utorak zatražio od ruskih poslanika da ukine rezoluciju od 1. marta kojom mu je dozvoljeno slanje vojske u Ukrajinu. Ta Putinova odluka dočekana je u Kijevu kao njegov „prvi praktičan korak“ ka pružanju pomoći u gušenju pobune na istoku Ukrajine. Očekuje se da će gornji dom Dume glasati za ukidanje rezolucije kasnije danas.

09.42 – Bajden razgovarao sa Porošenkom posle obaranja helikoptera

Američki potpredsednik Džozef Bajden razgovarao je sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom nakon što su proruske snage oborile vojni ukrajinski helikopter uprkos prekidu vatre, saopštila je Bela kuća.

Slučaj obaranja helikoptera, u kom je devet vojnika poginulo, preti da ugrozi moguće pregovore o okončanju sukoba koji traju već 11 nedelja i u kojima je, prema podacima UN i agencije AFP, poginulo 435 osoba.

Bajden je naglasio da je neophodno da posmatrači verifikuju kršenja prekida vatre, kao i da se mora zaustaviti „prekogranično snabdevanje oružjem”, prenela je agencija AFP.

Predsednik SAD je odvojeno razgovarao sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom o krizi u Ukrajini. Oni su se složili da, ukoliko Rusija ne preduzme neodložne korake ka deeskalaciji situacije na istoku Ukrajine, EU i SAD moraju da rade na „primeni dodatnih koordinisanih mera” koje će koštati Rusiju.

Porošenko juče nije isključio mogućnost prevremenog prekidanja režima primirja jer ga, kako tvrdi, proruske snage neprestano krše, dajući naređenje čelnicima snaga bezbednosti da „bez ikakvog kolebanja uzvraćaju vatru”.

„Ekstremisti su 24. juna, uprkos sopstvenom obećanju da će se pridržavati režima prekida vatre dati na (jučerašnjem) sastanku u Donjecku sa predstavnicima trostrane kontakt-grupe, oborili helikopter Oružanih snaga Ukrajine i izazvali smrt devet ljudi. Od trenutka proglašenja mirovnog plana, teroristi su 35 puta otvarali vatru na ukrajinske vojnike”, navedeno je u saopštenju Porošenkove pres službe.

Pripadnici proruskih snaga, pod čijom se kontrolom Slavjansk nalazi od aprila, 30. maja oborili su jedan ukrajinski vojni helikopter, kad je poginulo 14 vojnika, među kojima jedan general.

09.36 – Predsedavajući OEBS-a, predsednik i ministar inostranih poslova Švajcarske Didije Burkhalter saopštio je u Beču posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da Rusija želi da učestvuje u rešavanju ukrajinske krize.

Razgovor o podršci mirovnog plana u celini je bio pozitivan, a posle primirja, cilj je trajna obustava svih sukoba, rekao je Burkhalter i naglasio da nije sve crno i belo u ukrajinskoj krizi i da ima nekih strana koje ne žele primirje.On je naglasio da postoji mnogo tenzija i mnogo aktera, a da glavni akteri, uključujući Rusiju mogu biti deo rešenja.

Putin je, u jednočasovnom razgovoru, istakao da samo primirje nije rešenje i dodao da nema mogućnosti da o svemu sam odlučuje u regionu, preneo je predsedavajući OEBS.

09.22 – Komitet gornjeg doma Ruske dume: Ukinuti rezoluciju koja Putinu daje pravo da upotrebi oružje

Komitet gornjeg doma ruske Dume zadužen za ustavna pitanja, međunarodne odnose, odbranu i bezbednost preporučio je danas jednoglasno ruskim poslanicima ukidanje rezolucije koja predsedniku Vladimiru Putinu daje pravo da upotrebi ruske oružane snage u Ukrajini.

Članovi Saveta Federacije diskutovaće o tom pitanju na sednici kasnije danas, prenela je agencija Itar Tass.

09.12 – OEBS pozdravlja Putinov predlog parlamentu da ukine odluku o upotrebi vojske u Ukrajini

Aktuelni predsednik OEBS-a ministar spoljnih poslova i predsednik Švacarske Didije Burkhalter visoko je ocenio predlog predsednika RF Vladimira Putina parlamentu da ukine odluku o upotrebi oružanih snaga RF u Ukrajini. Ovo je saopšila pres-služba evropske organizacije.

Burkhalter je takođe naveo značaj ruske pomoći u hitnom oslobađanju zadržanih posmatrača OEBS-a, bez bez bilo kakvih preduslova.

Burkhalter i Putin su sinoć razgovarali, a jedina tema sastanka, koji je održan u Beču, bilo je traženje mirnog izlaska iz ukrajinske krize. U tom smeru, po rečima Vladimira Putina, učinjeni su prvi koraci, ali oni za sada nisu dovoljni.

09.08 – Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je s britanskim premijerom Dejvidom Kameronom o krizi u Ukrajini.

Oni su se složili da, ukoliko Rusija ne preduzme neodložne korake ka deeskalaciji situacije na istoku Ukrajine, EU i SAD moraju da rade na „primeni dodatnih koordinisanih mera“ koje će koštati Rusiju.

09.03 – Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da „ne postoje naznake“ da Rusija poštoju međunarodne obaveze prema Ukrajini i da će Alijansa razmotriti naredne korake.

Rasmusen je ovo rekao uoči sastanka sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica NATO, kom će prisustvovati i američki državni sekretar Džon Keri. Jedna od tema sastanka će biti kako NATO može da pomogne u izgradnji vojnog kapaciteta Ukrajine, kazao je Rasmusen.

On je dodao da će na sastanku biti razmotreni odnosi NATO s Rusijom i šta dalje treba činiti.NATO zadržava pravo da se uveća i neće biti dozvoljeno da neka „treća zemlja“ to spreči, istakao je Rasmusen, prenela je agencija AP, primećujući da je očigledno mislio na Rusiju.

RF računa da će se uslovi primirja u Ukrajini ispunjavati, mirovni plan bez pregovaračkog procesa nije realan, izjavio je u utorak u toku sednice Saveta bezbednosti UN ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin.

„To što je predsednik Ukrajine objavio primirje je bez sumnje važno – bez toga nema dogovora ni o čemu. Rusija će podržavati te namere, ipak, najvažnije je da je na osnovu primirja krenuo dijalog između suprotstavljenih snaga, kako bi se našao kompromis prihvatljiv za sve“, rekao je diplomata.

08.02 – Zapad spreman da Rusiji uvede nove sankcije naredne nedelje

SAD i zapadni partneri spremni su da uvedu nove ekonomske sankcije Rusiji već sedeće nedelje, javio je Associated Press pozivajući se na dobro upućene izore u administraciji predsednika SAD.

Sankcije bi mogle da dotaknu energetski sektor, a takođe pristup Rusije svetskim finansijsim tržištima. Međutim, te mere za sada nisu primenjivane zbog evropskih zemalja, koje podržavaju bliske ekonomske veze sa Rusijom.

Osim toga, razamtra se opcija jednostranih sancija prema nekim sektorima ruske privrede, što bi moglo da utiče na interese američkih kompanija, koje posluju na tržištu Rusije.

07.06 – UN primetile preseljenje 46.000 Ukrajinaca

Visoki komesar UN za prava izbeglica je registrovao u Ukrajini više od 46.000 unutar zemlje preseljenih lica, saopštio je na sednici Saveta bezbednosti pomoćnik generalnog sekretara svetske organizacije za ljudska prava Ivan Šimonović.

„Stanovništvo napušta svoje domove: delimično zbog straha, a delimično u vezi pogoršavanja socijalno-ekonomske situacije. Realan broj preseljenih je, verovatno, veći“, rekao je Šimanović.

Za poslednje dve nedelje broj ljudi koji su prinudno preseljeni se udvostručio. Najveća preseljenja ljudi – oko 15.000 – su u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.

Izvor: Agencije