Bogićević uhapšen na aerodromu

Vlasnik koncerna „Farmakom MB“ Miroslav Bogićević uhapšen je na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu kada je pokušao da izađe iz zemlje. Bogićević je uhapšen u nastavku akcije protiv „uspešnih srpskih privrednika“ koji su osumnjičeni da su oštetili više srpskih banaka tako što su uzimali kredite bez ikakvih pokrića. Na kraju su četiri od sedam oštećenih banaka otišle u stečaj, a krediti koje su biznismeni uzeli prešli su na teret svih građana Srbije.

Istragu protiv Bogićevića zbog sumnje da je uzimanjem kredita oštetio Privrednu banku i državu za više od 20 miliona evra policija je završila pre nekoliko dana. Pojedini tabloidi su prošle nedelje objavili da je Bogićević u nekoj vrsti „kućnog pritvora“, jer mu je savetovano da ne napušta svoje prebivalište u Šapcu zbog istrage.

Nezvanični podaci iz istrage pokazuju da Bogićević bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima blizu pet milijardi dinara, a Poreskoj upravi još 1,6 milijardi dinara, što je ukupno više od pola milijarde evra.

Bogićevićevo ime je prethodnih godina često spominjao premijer Srbije Aleksandar Vučić koristeći ga kao primer kako je funkcionisala sprega između političara i biznismena u bankarskom sistemu. Vučić je za „Farmakom“ rekao da je „političko čedo jedne stranke koje je preraslo u monstruma“. Mislilo se naravno na Demokratsku stranku, tokom čije vlasti je Bogićević izrastao u jednog od najvećih biznismena u zemlji.

Vučić je prošle nedelje indirektno označio Bogićevića kao privrednika koji je kao zalog za kredit stavio jalovinu. „Mogli su da stave i stari šporet“, nadovezao se kasnije i ministar finansija Dušan Vujović.

Reč je zapravo o podatku iz istrage da je u rudniku „Lece“ došlo do sumnje u utaju poreza, i to u pogledu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, jer je prikazivana eksploatacija rude sa manjim učešćem plemenitih metala, pre svega zlata, od stvarnog.

Na osnovu toga je od Srpske banke dobijen kredit, čiji je garant bila jalovina od 1.000 tona koja je prikazana kao vrednost od tone zlata.

U istrazi se došlo do saznanja i poslovne dokumentacije koji ukazuju na to da je Bogićević, kao vlasnik i zakonski zastupnik koncerna „Farmakom MB“ iz Šapca, organizovao grupu od za sada identifikovane 23 osobe, a radi se o zaposlenima u firmi „Farmakom MB“ i spoljnim saradnicima ovog koncerna, koji su u svoje ime, a za račun Bogićevića, osnovali više od 15 privrednih društava, takozvanih satelita.

Sumnja se da su na osnovu fiktivnih potraživanja od „Farmakoma MB“ povlačili kreditna sredstva od poslovnih banaka, a kod kojih je na osnovu ugovora bilo uočljivo da ne postoji kreditna sposobnost da se obaveze izmiruju i da postoji opasnost od gubitka po kreditnom plasmanu. Tako se sumnja da su imali nameru da pribavljanjem protivpravne imovinske koristi za Bogićevića nanesu štetu Privrednoj banci Beograd, Jubmes banci, Srpskoj banci, Agrobanci i Poštanskoj štedionici u iznosu većem od 70 miliona evra.

Istragom se došlo i do sumnje da je u poslovima otkupa menica koncerna „Farmakom MB“ naneta šteta Jubmes banci i Poštanskoj štedionici veća od 10 miliona evra.

Naime, inspektori sumnjaju da je Bogićević prilikom zaključivanja ugovora sa kupcima proizvoda članica koncerna od njih zahtevao menice u visini ugovorenog posla. Potom je u poslovima otkupa menica i faktoringa vršena njihova prodaja poslovnim bankama, pri čemu pomenuti poslovi nisu pratili dinamiku isporuke robe i plaćanja po osnovnim kupoprodajnim ugovorima.

Tokom istrage se došlo do podataka i sumnje da je Bogićević novac dobijen od banaka izvlačio na Kipar preko ofšor kompanija. U tom kontekstu se spominju firme „Venetoko limitid” i „Artesano enterprajz limitid”.

Pojedini izvori tvrde da je preko tih firmi nabavljana oprema za potrebe „Farmakoma“ po višestruko uvećanim cenama i plaćanje usluga koje u stvarnosti nikada nisu izvršene.

Utvrđeni su i neki drugi modaliteti pribavljanja lične protivpravne imovinske koristi za račun Bogićevića.

Izvor: Politika